četvrtak, 24.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

MMF bez zamerki na veće trošenje države

Nakon oporavka biće potrebna nova fiskalna pravila o udelu duga u bruto domaćem proizvodu
Фото Танјуг

Korona je promenila mnogo toga, pa i odnos Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) prema zemljama s kojima ima aranžmane. Upadljivo je da, prilikom upravo završenih razgovora tokom kojih je dogovoren novi aranžmanu sa Srbijom, ova međunarodna finansijska institucija nije bila kritična prema kreatorima ekonomske politike. A nije da nije bilo razloga za to. Pre svega zbog aktuelnog rebalansa koji je više nego duplirao iznos fiskalnog deficita u odnosu na originalni budžet za ovu godinu koji je s njima dogovoren još prošle jeseni.

Ni na obimni paket mera nisu izrečene kritike, jer „makroekonomske politike treba da podržavaju oporavak sve dok on u potpunosti ne bude ostvaren”, saopštila je ova međunarodna finansijska institucija s kojom ćemo od leta imati aranžman savetodavnog karaktera koji će trajati dve i po godine do kraja 2023.

Oni očekuju da će ukupni srpski fiskalni deficit dostići sedam procenata BDP-a u 2021. godini, umesto tri odsto, a javni dug će porasti na 60 procenata BDP-a. Ocenjeno je da to povećanje pruža prostor za dodatne subvencije zarada, podršku sektorima koji su teško pogođeni krizom, ulaganja u zdravstvo i infrastrukturu i druge sektore, kao i dalju finansijsku pomoć domaćinstvima, uključujući i nezaposlene.

Kako se fiskalni prostor sužava, njihova preporuka je da se svaka dalja podrška usmeri direktnije na najugroženija domaćinstva i firme i sektore koji su najviše pogođeni pandemijom. Ipak, ocenili su da su neke mere podrške prihodima predviđene rebalansom budžeta mogle biti bolje targetirane. Predstavnici misije MMF-a naglasili su kako očekuju da privredni rast do kraja godine bude pet odsto, a u narednim godinama oko četiri procenta.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je ponašanje MMF-a očekivano, a da je razlog korona.

„Još je neizvesno koliko će virus trajati i kakve će posledice ostaviti. Nemilice se troši u svim zemljama i ne može MMF da kritikuje nas, a druge ne. Iz ugla MMF-a deficit nije uludo utrošen i prelazak i minusa u kasi i javnog duga preko ranijeg nivoa je planiran i dogovoren. Međutim, oni su naglasili da tolerancija neće večno trajati i da na povećanje javnog duga iznad nivoa od 60 odsto BDP-a neće blagonaklono gledati. Nakon krize dug mora da bude vraćen u prihvatljive okvire”, navodi Savić podsećajući da je MMF ukazao da će nakon oporavka biti potrebna nova fiskalna pravila o udelu duga u bruto domaćem proizvodu.

Za MMF i za nas važna je brzina zdravstvenog oporavka, jer što ona bude povoljnija i ekonomski oporavak će bolje ići. Troškovi zdravstva su izuzetno visoki, gradi se treća kovid bolnica, a MMF je sve to uzeo u obzir. Savić objašnjava da crvena linija koju MMF neće preći, odnosno ono što nam neće zaboraviti i oprostiti su nezavršen posao na reformama javnih preduzeća.

To je, uostalom, MMF i naveo: „Napredak u sprovođenju reformi velikih i neefikasnih državnih preduzeća u Srbiji i dalje je od ključne važnosti, kao i brzo rešavanje prekomernog oslanjanja na vršioce dužnosti direktora u državnim preduzećima. Transformacija EPS-a u akcionarsko društvo i podela ’Srbijagasa’ treba da se završe bez daljeg odlaganja. Takođe se radujemo brzoj privatizaciji ’Petrohemije’, radi revitalizacije kompanije i smanjenja fiskalnih rizika. Brži i održiviji rast u srednjoročnom periodu zahtevaće unapređenje poslovnog okruženja, vladavine prava, efikasnosti državnih preduzeća i politika zaštite životne sredine”, poručila je misija MMF-a.

Navode da je potrebno postepeno smanjenje udela ukupnih troškova plata u javnom sektoru u BDP-u, nakon naglog povećanja 2020. godine, dok penzije treba da se i dalje indeksiraju u skladu sa švajcarskom formulom. Za razliku od manje-više poznatih napomena MMF ima i jednu novu koja se tiče sudskih sporova za naknadu obrade kredita. „Pronalaženje brzog rešenja za sve veći broj sudskih predmeta sa kojima se suočavaju banke osporavajući zakonitost obrade kredita i naknada za osiguranje hipoteke ojačalo bi finansijski sektor i poboljšalo poslovnu klimu.”

Prof. Savić zaključuje da ovo nije zamerka pravosudnom sistemu, već da MMF upućuje poslovne banke i Narodnu banku da nađu način da se problem reši.

Komеntari1
a263f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vojislav
Zameriće MMF tek ako ugrozimo urednu otplatu ino dugova i kamata po tim dugovima. Sve do tada, svaki poremećaj u našem budžetu je naša briga.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.