Četvrtak, 05.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Svetska banka predviđa rast srpske ekonomije u 2021. od pet odsto

(Фото Танјуг/Викимедија)

Svetska banka (SB) predviđa privredni rast Srbije u ovoj godini od pet odsto, izjavio je danas glavni ekonomista te banke u Srbiji Lazar Šestović, a prenosi Beta.

„Naša procena je da će i dalje rast srpske ekonomije biti blizu nekog svog srednjoročnog trenda koji je zabeležen u prethodnih nekoliko godina, oko 3,5 do četiri procenta godišnje”, kazao je Šestović na onlajn predstavljanju izveštaja SB o ekonomskim pokazateljima zemalja Zapadnog Balkana.

On smatra da su osnovi faktori koji mogu da ugroze ovaj scenario – šta će se dešavati na međunarodnom tržištu i u okruženju, potom da li će doći do rasta kamatnih stopa i cene zaduživanja, kako će se kretati tražnja za robom iz Srbije, zainteresovanost stranih ulagača za investiranje u Srbiju, kao i iznos doznaka iz inostranstva.

Dodao je da postoji mnogo toga što Srbija može sama da uradi, kako bi poboljšala izglede za rast, poput daljeg poboljšanja poslovnog okruženja kako bi se povećale investicije i otvorila više poglavlja u procesu EU integracija.

Šestović je ukazao da nije bitno misliti na rast BDP-a kao takav, već raditi na tome da bude okrenut ka očuvanju životne sredine, na racionalnoj upotrebi prirodnih resursa, manjoj emisiji zagađujućih materija i pomoći privredi i infrastrukturi da se učine otpornijim na uticaj klimatskih promena.

„Agenda zelenog rasta je nešto što treba da se ugradi u svaki budući pokušaj poboljšanja rasta na srednji rok”, kazao je Šestović navodeći da je potrebno da se radi koordinirano i da sve politike u oblasti zaštite životne sredine, subvencija, poreskog sistema, na svim nivoima vlasti, stimulišu manju potrošnju prirodnih resursa, promovišu upotreba obnovljivih izvora energije, smanjenje zagađenja.

Na pitanje da prokomentariše visinu deficita u budžetu Srbije, koji je usvojen rebalansom za 2021. godinu, on je naveo da je rebalans urađen kako bi se omogućio novi paket podrške privredi.

Šestović smatra da deficit nije zabrinjavajući, jer nije posledica izmena nekih politika na srednji rok, ali je ocena SB da je možda trebao da bude malo manji ove godine, kako bi bio manji uticaj na javni dug.

U SB se nadaju da je veći deficit trenutna posledica pomoć privredi kako bi se smanjili negativni efekti pandemije i da će sledeće godine biti manji.

„Smatramo da je to s jedne strane potrebno, da bi se dalje promovisao rast i opravak od prošlogodišnjih dešavanja, ali verovatno je moglo da se uštedi na određenim merama. Bolje je da se pruže ciljane mere podrške, kako u smislu sektora i vrste preduzeća koje je dobijaju, kao i grupa stanovništva”, kazao je on.

Dodao je da je drugi razlog za povećanje deficita dalje ulaganje u infrastrukturu, što je ocenio kao dobro, jer Srbija je imala ranijih godina nizak nivo javnih investicija.

Šef Kancelarije SB u Srbiji Stiven Ndegva kazao je da je region Zapadnog Balkana tokom trajanja pandemije koronavirusa imao mnogo bolje ekonomske rezultate od zemalja članica Evropske unije, a Srbija je među tim zemljama bila znatno bolja od svih njih zajedno.

„Kada se glada bliska budućnost, oporavak se čini da je na pravoj putanji. Izgleda de će Srbija imati obećavajuću 2021. godinu i očekujemo povratak u normalni, planirani rast nakon toga”, kazao je Ndegva.

Pohvalio je Vladu Srbije na do sada obavljenom poslu, pre svega u obuzdavanju pandemije u oblasti zdravstva, navodeći i da je važno koliko otpornosti srpska ekonomija pokazuje u poslednje vreme.

On je istakao da sve to ne bi bilo moguće da nije bilo reformi sprovedenih u poslednjih nekoliko godina u Srbiji.

Naveo je da su one pomogle izgradnji snažnih fiskalnih osnova, što je omogućilo državi da uđe u pandemiju sa snažnim finansijskim resursima, kako bi mogla da se izbori sa iznenadnim povećanjem rashoda i troškova i podrži velike pakete stimulacije i pomoći ekonomiji, kako bi kompanije ostale otvorene, a radna mesta sačuvana.

Po njegovim rečima, Svetska banka je zainteresovana da nastavi da radi sa Vladom Srbije na ekonomskom oporavku i kroz zelenu tranziciju, te da se u rast uključe marginalizovane i osetljive grupe.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dule Los Angeles
Da se vratimo na "Domaci teren"! Ko ce da nam kaze "Koliki su tacno ino-dugovi"!? Ova silna izgradnja putne mreze mora da se iskaze na Ino-dugovnoj strani! Ne zamagljujmo stvati pisuci samo ono sto se svidja Vladajucoj Vrhuski. Dug se mora staviti u odnos sa BDP. Prosto, Ako sam ove godine napravio 10.000 cigala, a predhodne 8.000,to je rast! Ali, ako sam se dodatno vise zaduzio nego sto cigle vrede, sta je to!? To je: veci dug, losiji zivot, manja zarada, zaduzivanje svoje dece i unucadi...
Danny Crane
Dajte prosek BDPa evopskh zemalja po glavi stanovnika. Srbija 8000 evra, Crna Gora 9000 evra, Rumunija 15.000 evra, Hrvatska 16.000 evra, Madjarska 17.000 evra.
Jablan
U Švedskoj je BDP u prošloj godini bio 47000 evra. Izvor Švedski statistički biro. Iako je privredni rast 10 % to ne mora da znači da se u tom trenutku dobro živi, ali to znači da se stvari kreću napred i da će sutra biti bolje nego danas, a da je danas bolje nego juče. Drugo je pitanje da li je to dovoljno i da li ima mjesta za samo zadovoljstvo. Svako mora da najbolje od sebe, a ne da čeka da mu vlada riješi sve probleme.
Jarilo
Dajte Vi informaciju da je Crna Gora pred bankrotom sa tim BDP-om. Ekonomija je malo komplikovanija, ipak. :)
Snezana
Blago vama u Srbiji.To je sve zbog takvog Predsednika Vucica.Al nije sve u prama valjda ce i ovaj truli kapitalizam da ozdravi.
Snezana
Blago vama u Srbiji.To je sve zbog takvog Predsednika Vucica.Al nije sve u prama valjda ce i ovaj truli kapitalizam da ozdravi.
miroslav sarcanski
Rast od 5%, uz deficit budzeta od 7% bDP-a. Rast se zasniva na gradjenju auto-puteva i pruge, kao i stranim ulaganjima. Obe ove komponente znace veci dug. Gradenje znaci povecanje ino javnog duga uz neizvesne prihode, a nivo duga je nepoznat, posebno kineski deo. Ino investicije znace povecanje privatnog duga uz iznosenje zarade u inostranstvo, ali i opasnost smanjenja proizvodnje po nalogu centrale. Ino investicije su ugrozile ekologiju, njeno saniranje zahteva ulaganje od 15 milijardi evra.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.