sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
KONZILIJUM

Demencija – jedna od posledica moždanog udara

Bolesnik kome se razvija ovaj problem često usporeno govori, ima teškoće da promeni temu razgovora i održi pažnju, teško uspeva da planira i organizuje aktivnosti, a tek kasnije razvija tegobe sa pamćenjem
Pexels/ Matthias Zomer

Jedna od ozbiljnih posledica moždanog udara može biti pad intelektualnih funkcija obolelog, što se naziva vaskularno kognitivno oštećenje. Ukoliko su oštećenja mozga vaskularne prirode teža, obolela osoba nije u stanju da obavlja aktivnosti svakodnevnog života kao što su održavanje lične higijene, hranjenje, kupanje, oblačenje, komuniciranje, kretanje, plaćanje računa, i tada se postavlja dijagnoza vaskularne demencije. Prethodni moždani udar jedan je od najsnažnijih prediktora nastanka vaskularnog kognitivnog oštećenja, jer povećava rizik za demenciju tri do šest puta.

Dr Aleksandra Pavlović (Foto: lična arhiva)

Kako ističe dr Aleksandra Pavlović, neurolog, docent na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu i član Odbora za demencije pri Evropskoj organizaciji za moždani udar, demencija koja nastaje usled vaskularne bolesti mozga je druga po učestalosti, odmah posle Alchajmerove bolesti. Budući da dovodi do onesposobljenosti bolesnika da obavlja aktivnosti samostalnog života, ova bolest stavlja veliko breme na pleća negovatelja.

– Vaskularna demencija može da nastane nakon što je bolesnik preživeo moždani udar, ali i onda kada postoje „nema” vaskularna oštećenja mozga. Ona se ne ispoljavaju naglim gubitkom funkcije nekog dela tela, već suptilnim promenama koja su samo u početku nevidljive, ali o njima svedoče ožiljci na snimcima mozga. Da li će i kada doći do pada intelektualnih funkcija zavisi od veličine i mesta u mozgu gde je oštećenje nastalo, jer ono može direktno pogoditi neku od zona odgovornih za govor ili pamćenje ili pak oštetiti puteve kojim se ove informacije prenose. Kod nemalog broja bolesnika postoje dokazi postojanja demencije mešovitog tipa, što znači da su vaskularni, degenerativni i drugi procesi isprepleteni i zajedno deluju – pojašnjava dr Pavlović.

Faktori rizika za moždani udar su i faktori rizika za ovu vrstu demencije. Na neke od ovih faktora možemo da delujemo, a na druge poput genetike i godina života, nažalost, ne. Među izlečivim faktorima rizika, najvažnijim se smatraju povišen krvni pritisak, šećerna bolest, povišen holesterol, pušenje i srčane bolesti. Drugi faktori udruženi sa nastankom kognitivnog pada su takođe i sociodemografski status, premorbidni intelektualni nivo i postojanje depresije.

– Bolesnik kod koga se razvija vaskularna demencija često ispoljava usporenost u govoru i pokretima, ima teškoće da promeni temu razgovora, smetnje kod održavanja pažnje, teškoće sa planiranjem i organizacijom aktivnosti, a tek kasnije razvija smetnje pamćenja. Bolest može da se ispolji naglo ili stepenasto, korak po korak, ali i da bude šunjajuća, u prvo vreme neprimetna. Karakteristično je da postoje i drugi znaci oštećenja mozga, kao što su smetnje hoda, gubitak ravnoteže, padovi, poremećaji kontrole mokrenja, teže gutanje, izmene ličnosti i raspoloženja. Neophodno je uraditi neurološki pregled koji otkriva karakteristične neurološke ispade. Bolest treba dokazati na snimcima mozga, na skeneru ili magnetnoj rezonanci (MR), pri čemu prednost ima MR jer preciznije prikazuje vaskularne promene na mozgu, jasnije isključuje druge bolesti i ne pretpostavlja izlaganje rendgenskom zračenju – dodaje naša sagovornica.

Pacijenti sa vaskularnom demencijom imaju za tri do pet godina kraće preživljavanje u odnosu na obolele od Alchajmerove bolesti, najpre zbog oboljenja srca i krvnih sudova, kao i ranijeg nastanka nepokretnosti koja sa sobom nosi moguće komplikacije (urinarne infekcije, zapaljenje pluća, dekubitalne rane, tromboza dubokih vena nogu…).

– Iako specifičnog leka, koji može vratiti u funkciju već oštećeno moždano tkivo, nema, postoji više strategija kojima se može postići poboljšanje funkcionisanja obolele osobe i raditi na zaustavljanju daljeg procesa oštećenja. Potrebno je postići najbolju moguću kontrolu klasičnih vaskularnih faktora rizika. Poremećaji metabolizma izvesnih materija koji se mogu detektovati analizom krvi (na primer homocistein) mogu biti lečivi, a obično su posledica nedostatka nekih važnih vitamina u našem telu. Postoje lekovi za koje postoje dokazi da mogu popraviti moždanu cirkulaciju kod značajnog broja bolesnika – kaže dr Pavlović.

Procenjuje se da eliminacija sedam najčešćih promenjivih faktora rizika za vaskularno kognitivno oštećenje (gojaznost, hipertenzija – povišen krvni pritisak, dijabetes – šećerna bolest, hiperholesterolemija – povišen holesterol, pušenje, nizak nivo obrazovanja i kardiovaskularne bolesti) može dovesti do smanjeae prevalence vaskularne demencije za trećinu.

Komеntari1
4072f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sandra
Hvala doc. dr Aleksandri Pavlović na divnom tekstu i razumljivo objašnjenoj materiji!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.