utorak, 15.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Ograničavaju iznose novca na računima

Građani Nemačke imaju znatno veće ušteđevine nego pre godinu dana. – Trošili su u proseku 1.250 evra manje za robu široke potrošnje
Фото Д.Јевремовић

Nemačke banke u narednom periodu mogle bi da ograniče iznose novca koje građani mogu da čuvaju na računima. Spekuliše se da bi sa dozvoljenih 100.000 evra granica u pojedinim bankama mogla da bude spuštena na 25.000, pa čak i o uvođenju kaznenih kamata.  

O ovome se sve više govori budući da su građani Nemačke tokom pandemije uštedeli ogromne svote novca. Kako piše „Dojče vele”, ekonomska kriza usled korone na prvi pogled ima paradoksalnu posledicu – mnogi građani Nemačke imaju na računu znatno više novca nego pre godinu dana. 

Navodi se da je državni institut iz Kelna izračunao kako su potrošači u ovoj zemlji, prošle godine, potrošili u proseku najmanje 1.250 evra manje za robu široke potrošnje.  Prema podacima Bundesbanke, od januara 2020. do januara ove godine depoziti domaćinstava u bankama porasli su za 182 milijarde evra. U zdravstvenoj krizi znatno manje ljudi je podizalo gotovinu sa bankomata. Od 1.000 do 5.000 bankomata jednog operatera u Nemačkoj već je isključeno iz upotrebe, a od 200 do 300 je potpuno demontirano. Banke su takođe zabeležile značajan pad potražnje za gotovinom.

Posebno je pogođena trgovina odećom i obućom, dok je kupovina nameštaja i automobila – u drugoj polovini godine porasla za pet procenata. Ekonomisti tog instituta smatraju  da je ovo bio odgovor kupaca na privremenu meru smanjivanja poreza na dodatu vrednost. 

Kako prenosi „Kamatica”, u Srbiji je prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) dinarska štednja  krajem 2020. godine dostigla 93 milijarde dinara i u odnosu na isti period 2019. godine bila je veća za 13,4 milijarde dinara ili 16,9 odsto. I u našoj zemlji zabeležen je pad industrijske proizvodnje i to među proizvodima koji se inače dosta prodaju. Do smanjenja potrošnje prema podacima Republičkog zavoda za statistiku došlo je u sektorima proizvodnje pamučnog veša (78 odsto) i kupaćih kostima (46 procenata). Manje su se prodavale i čarape, a kada je reč o hrani za trećinu je smanjena proizvodnja pšeničnih peciva, smrznutih pekarskih proizvoda (5,6 odsto) i mineralne vode za 11 odsto. Kada je evrozona u pitanju, analiza „Depozit solušensa” krajem februara pokazala je da je obim štednje u evrozoni sa saldom od 585 milijardi evra prošle godine porastao 48 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Sve donedavno evropske države nadale su se da će građani početi da troše rekordne ušteđevine i da će potrošnja krenuti da oporavlja ekonomije, ali to se nije dogodilo. U Francuskoj je štednja porasla za 22 odsto, a zabeležen je rast i u Španiji i Italiji. Godina je gotovo na polovini a već mnogi analitičari ne očekuju bitnije poboljšanje potrošnje do kraja 2021. Pojedina istraživanja ukazuju da su potrošači na početku pandemije obavljali veće kupovine, recimo obnavljali belu tehniku i nameštaj i preterano je očekivati da će to učiniti ponovo.

Isti slučaj je i sa uslugama, a uzimajući u obzir da su se navike potrošača tokom „zaključavanja” drastično promenile. Rojters prenosi istraživanje GFK u kome se napominje da su novac štedeli oni sa visokim prihodima i da je nepoznato kako će pandemija dugoročno transformisati ponašanje potrošača. Ekonomski analitičari predviđaju da će se lična potrošnja neće vratiti na nivo pre krize pre kraja 2022. Najvažnije pitanje jeste svakako koliko će trajati zatvaranje jer se tok pandemije i dalje ne može predvideti. 

Komеntari2
829cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божа
Катастрофа. Најпогођенија је секс индустрија, јавне куће су већ преко годину дана затворене.
Radmila Mišić
Auuu, šta bi sa Weberom i protestantskom radnom etikom, koja podrazumeva i štedljivost? Pojela maca? Trošite pare ili tučemo, moraju velike kompanije da zarade? Zar ne mogu ti štedni ulozi da se iskoriste za investicije? Mogu. Ali onda direktori banaka sa debelim bonusima moraju da pokažu znanje pri odobravanju investicija, tj. da tačno predvide koja će biti uspešna a to je teeeško. Đ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja