ponedeljak, 21.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Kralj kupio volove Đunu iz Zeoka.

Kad minu rat Aleksandar poznade dragačevskog seljaka i upita ga zar nema bolje volove
Одступање Српске војске 1915. (Фото: „Шумадијска дивизија”)

Zeoke u Dragačevu – Jedared godišnje, junak iz Zeoka bio je gost na dvoru Karađorđevića o njihovoj krsnoj slavi, Svetom Andriji prvozvanom, i lično ga je pozivao kralj Aleksandar.

Prijateljstvo je skovano na Solunskom frontu gde je tadašnji regent i komandant Srpske vojske doznao za junački podvig dragačevskog seljaka i naumio da ga pronađe.

U jednom zatišju na frontu regent se iznenada pojavio među Dragačevcima a jedinica je, kako dolikuje, postrojena u čast zapovednika naše vojske. Karađorđević je pozdravio ratnike i zatražio da iz stroja izađe Đunović i zagrlio ga.

Seljak je uskoro ovenčan Zlatnom vojničkom Karađorđevom zvezdom sa mačevima i stavio je iznad ranije već stečenih odličja za junaštvo. Kad god je komandant naišao pored Đunovićeve jedinice pozivao je odvažnog Zeočanina da popričaju i da ga ugosti.

Ratnik je posle Velike vojne bio rabadžija i volovima iz Čačka dućandžijama u Dragačevu prevozio industrijsku robu, a tamo vraćao krompir, jabuke i kruške.

Kad je osvojena sloboda Aleksandar, sada kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, prolazeći automobilom kroz srpske predele, primetio je Đunovića kako je pored druma ispaličio volove i stavio seno preda njih.

Ove redove nižu pisci spomenice „Dragačevci ovenčani Karađorđevom zvezdom”, dodajući da su 2010. pribeležili kazivanje Slava Nikolića, zemljodelca i književnika iz Zeoka, koji je ovako svedočio o poratnom susretu kralja i ratnika:

– Pobogu, Đune, zar ti nemaš bolje volove. Ovi su ti sitni, neuhranjeni.

– Nemam, vaše veličanstvo.

Pošto se porazgovaraše o zdravlju, kralj izvadi nekoliko novčanica i metnu rabadžiji u šaku, te ga pozdravi i reče:

– Kupi, Đune, bolje volove.

A kako je seljak ratovao da se nazreti iz okršaja na Dobrom polju 1. septembra 1918, po opisu književnika Mladena Đuričića i ratnog izveštača sa Solunskog fronta:

„Plamti cela planina, ogrezla u živi oganj, sav u jezivom propinjanju i zaletanju u nebo. Sa Sokola pa do Kravice, celom ivicom bugarsko-nemačkih rovova ključa pravi vulkan i usijanu lavu baca pod oblake, propinje se sve više. Eksplozije se sustižu i gone jedna drugu sve jače. Upaljen dan.

Plamti celo Dobro polje a oko nas, ispod njega, teška, strašna tišina. Dajte mi najveće slovo kakvo još nije zamislio čovek, da zapišem ovaj dan, ovo veličanstvo užasa i lepote.”

Bio je to samo jedan dan borbi na Solunskom frontu, u kojima se istakao Mihailo Đunović.

Na seoskom groblju Skok u Zeokama, epitafom je najkraće ispisan životopis ovog junaka srpskoga:

„Mihailo Đunović, požive 58 g. Umro 19 – XI – 1939 g. Učestvovao u svim ratovima 1912 – 1918. Odlikovan sa Karađ(orđevom) zvezdom i mnogim drugim odlikovanjima. Spomen podižu supruga Sofija i sin Dobrosav.”

Komеntari10
1dc05
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan1
Kralj je kralj a rabadžija može po potrebi u ratu i da bude vojnik a ako preživi opet je rabadžija ali sa medaljom .
Краљевина Србија једини излаз
Све што је вредно Србија постигла је као Краљевина Србија, од када је постала република само суноврати и порази.
Molim, nastavite sa objavljivanjem!
Hvala gospodinu Otaševiću i Politici na ovom članku! Treba da prođe cio vijek i više pa da čitamo o našim precima i zbivanjima iz naše istorije. Do sada se moglo čitati samo o nob-u, i navodnim uspjesima. Naša istorija je toliko bogata, a istovremeno tako tužna. Najtužnije je da smo poslednje više od vijeka, dobar dio, čak najveći, proveli u slušanju ljevičarske propagande koja nas je preskupo koštala. Od svake priče, svake knjige bi se mogao napraviti film i serija. Trebaju nam dobri umjetnici!
Леон Давидович
Борци су се на исти начин жртвовали и у Првом и у Другом светском рату. Нису они криви што је фашизам завладао у Другом светском рату и тада на крају поражен, али се опет на историјску сцену на просторима бивше Југославије поново вратио деведесетих. Зато нису одговорни ти борци који су се часно борили за слободу већ потомци ( наравно не само са ових простора већ на глобалном нивоу) који нису били довољно будни и допустили су да се зло врати.
Саша Микић
@Molim Најтужније је од свега тога што ова прича подсећа на ону причу о Титу, која је некад била у читанкама, кад је ишао колима па наишао на сељака са преврнутом запрегом. Натерао је све да изађу и да помогну сељаку. Још је тужније што је тај краљ онима, који су преживели рат и остали инвалиди благонаклоно допустио да просе, а да их нико не дира. Сви носиоци Албанске споменице су тек под Титом добили пензију. И то је још једна тужна епизода из наше историје.
Prikaži još odgovora
Dan Dusan Milicevic
Vjerovatno je kralj bio plemenit covjek ali nije mogao da ne bude to sto jeste. Onaj koji vlada i poneka dadne nesto junaku koji je sve dao za Srbiju. Politika ocito zeli da stvori pozitivno misljenje o kraljevini i srpskim kraljevima da bi udovoljila teznjama jednog dijela Srba . Ipak treba da pise vise o junacima rata i mira koji daju sve sto imaju da Srbija bude bolja. Crkve i kraljevi su se pokazali i dokazali , uvije imaju svoj interes prvo!!!
Dorijan
Dan, u poslednje vrijeme, vi iz Amerike, imate neodoljivu želju za vremenom od koga ste pobjegli! Neki Srbi u Americi više žude za tim razdobljem nego Srbi na tlu gdje su se sve dešavalo. Zato je poznato da su Srbi u Americi jako nejedinstveni. Bolje bi bilo da se nešto uradi na jedinstvu, nego forsirati "o junacima rata i mira". Odakle vam "da Srbija bude bolja" riječi protiv crkve, a otišli ste u obećanu zemlju upravo od tog "da bude bolja". O svemu treba posati, a ima nas koji želimo istinu!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja