utorak, 22.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
FENOMENI: MIGRANTSKA POZORIŠTA

Stranci i ovde i tamo

Srpska pozorišna trupa iz Beča „Nesvrstani diletanti” svojim predstavama razgaljuje srca naših iseljenika i pomaže im da se osećaju kao da su kod kuće
С премијере представе „Од вулканизера до менаџера”

Nekada samo folklorne grupe, a danas i pozorišne trupe. Među našim iseljenicima sve više je glumaca i reditelja amatera koji svojim predstavama čuvaju nacionalni identitet kao što su to sedamdesetih godina prošlog veka činila kulturno-umetnička društva sastavljena od gastarbajtera.

Na ovom kulturnom zadatku zapaženo mesto pripada pozorišnoj trupi iz Beča koja ima simpatičan naziv „Nesvrstani diletanti”. Njihov osnivač je Darko Markov, pisac, pesnik i vozač taksija, a kako se pokazalo i vrlo darovit glumac i režiser. Svoju amatersku glumačku karijeru Markov je započeo u jednom bečkom vinskom podrumu, glumeći u monodrami „Sumrak u bečkom haustoru”, na osnovu istoimene knjige koju je napisao i objavio pre desetak godina. Knjiga je doživela uspeh, kao i monodrama koju je nebrojeno puta izveo do sada, pred više hiljada gledalaca, na različitim scenama, između ostalog i u prestižnom bečkom Akcent teatru.

Dr Miloš Rašić

Život migranata

„Slučaj Markov” zainteresovao je i našeg etnologa, dr Miloša Rašića, naučnog saradnika Etnografskog instituta SANU, koji je objavio studiju „Amaterske pozorišne predstave srpskih migranata u Beču”, u kojoj se u glavnoj ulozi pojavljuju „Nesvrstani diletanti” i njihov osnivač. Među našim iseljenicima sve je više organizacija i pojedinaca koji rade na predstavljanju savremene srpske kulture i života migranata na drugačiji način i s drugačijim sadržajima, nego što su to nekada radili klubovi iseljenika.

– „Nesvrstani diletanti” su najproduktivnija i najaktivnija amaterska pozorišna grupa Srba u dijaspori, ali svakako da nisu jedini. U svakom većem mestu zapadne Evrope, gde žive Srbi, postoje i odgovarajuće dramske sekcije, neke su manje, a druge više uspešne. Poduži je i spisak srpskih migranata iz zapadne Evrope koji pišu rodoljubive pesme, priče, slikaju predele sopstvenog zavičaja ili mesta u kojem žive – kaže dr Miloš Rašić i dodaje da u Beču, pored „Nesvrstanih diletanata” postoji i srpska amaterska pozorišna grupa „Oaza”.

Predstave su uvek posećene i sva mesta rasprodata, a igraju se na različitim improvizovanim scenama, od bečke „Konkordije” do onih koje se izvode u pravim pozorištima kao što je „Šargfabrik” (Fabrika kovčega).

Darko Markov nosi veliki entuzijazam, osmišljava kostime i scenografije, ugovara nastupe i obezbeđuje sredstva i prostor za rad.

Glumci u ovoj grupi tokom dana obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti i vrlo često rade teške fizičke poslove, a potom odlaze na probe ili predstave, što nije nimalo lako. Pored toga, celokupan rad ovog udruženja zasniva se na dobrovoljnim prilozima i finansijama koji se eventualno dobijaju kada udruženja učestvuju na različitim projektnim konkursima, prenosi svoja iskustva naš sagovornik.

Ovakvih primera ima i u drugim zapadnoevropskim gradovima, mada tu već govorimo o grupama koje nisu srpske. Naše pozorišne trupe u drugim evropskim gradovima nisu toliko aktivne kao bečki amateri.

Neke od uspešnih umetničkih trupa iz drugih zajednica, koje su šire prepoznatljive, jesu, po rečima dr Miloša Rašića, u prvom redu Slovaci u Londonu, koji novac prikupljaju tako što se na svom veb-sajtu oglašavaju nudeći razne vrste usluga za određenu sumu novca (prevođenje, peglanje, majstorske poslove).

Između dve kulture

Vredna pomena je i turska bilingvalna grupa, osnovana u Lionu (Francuska), „Kebab šou”, kao i pozorišna trupa izbeglica i azilanata s Bliskog istoka i Afrike koja radi u Atini i još mnoge druge.

– Činjenica je da čak i pete generacije naših migranata u Beču, gde sam obavljao najviše istraživanja do sada, govore srpski jezik i imaju određene informacije o poreklu svojih predaka. To su zaista snažne priče koje se prenose generacijskim putem, pa čak i ukoliko deca migranata nikada nisu bila u Srbiji – iz najrazličitijih razloga, oni imaju svest o tome odakle su njihovi roditelji, babe i dede ili drugi preci. Ipak, važno je naglasiti da su njihovi identiteti gotovo uvek podvojeni – nalaze se između dve zemlje, između dva sistema i između dve kulture, zbog čega vrlo često stvaraju neki svoj sopstveni sistem i kulturu koji se nalaze „ni ovde, ni tamo” kaže etnolog dr Miloš Rašić.

Predstave i na nemačkom

Da li će se naši migranti vremenom asimilovati ili će sačuvati svoju osobenost? Integracija je izuzetno važan proces, kojem bi svi migranti trebalo da pristupe, kako bi nesmetano mogli da funkcionišu u zemljama u kojima žive. Smatram da bi predstave na nemačkom jeziku doprinele Srbima u dijaspori da se snažnije integrišu u sistem zemlje u kojoj žive. Jezička barijera je uvek najveći kamen spoticanja tokom integracije, a ujedno i ograničava publiku kojoj se trupa obraća. Ukoliko glume isključivo na svom maternjem jeziku, migranti ostaju neprimetni za sredinu u kojoj žive, kaže naučni saradnik Etnografskog instituta.

Došli nakratko, ostali ceo život

Grupa je sebi dodelila ime „Diletanti” iz poštovanja prema glumcima profesionalcima, kojih je, kako kaže Markov, „bečka scena prepuna”, a i zato da bi „preduhitrili dežurne 'dušebrižnike’”, svakako misleći na moguću reakciju nekih predstavnika srpskog javnog života u Beču. U međuvremenu je grupa, koja ima neke stalne a neke povremene učesnike, do sada više puta izvela dve Markovljeve predstave: „Od vulkanizera do menadžera” i „Kako postati vrhovni Srbin u Beču”. Glavna tematika ovih predstava jeste parodija na „javni” i „kulturni” život Srba u austrijskom glavnom gradu, kaže Markov koji sebe opisuje kao hroničara ljudskih sudbina u metropoli u koju su došli nakratko, da nešto malo zarade, a ostali ceo život.

Komеntari0
7fe4e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.