ponedeljak, 10.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 22.04.2021. u 21:35 Biljana Radomirović

Božur cveta za devet Srba u Devet Jugovića

U ovom selu nekada je bilo više od 700 Srba, sada samo dve porodice
Јоргованка и Властимир Живановић (Фото Б.Р.)

Gazimestan, Devet Jugovića – Ledeni vetar duva na Gazimestanu, dok nas kosovski policajac legitimiše i otvara kapiju ka spomeniku koji se gordo uzdiže na visoravni Kosovskog polja. Tu, gde su se 28. juna 1389. godine sudarile srpska i otomanska vojska i gde je knez Lazar Hrebeljanović, po nekom predanju odneo pobedu.

Ispredaju se priče, ali je istina, da je od tada 600 godina Kosovo bilo pod otomanskom imperijom.

Briše vetar kod srednjovekovne kule koja se uzdigla u visine. Naviru priče o Kosovskom boju, polju gde su iznikli kosovski božuri. Crveni, ko krv kosovskih junaka. Božurima koji samo na Gazimestanu cvetaju.

Oko nogu se uporno mota pas Žućko, dok šarplaninka leži dole kod kapije.

Božur još nije krenuo... Na Vidovdan se svake godine, tradicionalno, u čast srpskim stradalnicima održava pomen, gde na hiljade ljudi dođe.

Pred nama zapis. Lazareva kletva, dok nam vetar gasi tek zapaljenu sveću: „Ko je Srbin i srpskoga roda... rđom kap’o dok mu je kolena.”

Pred očima britanskog Kfora, albanski ekstremisti su pokušali da miniraju kulu – memorijalni kompleks. U junu 1999, odmah po ulasku strane vojske. U samoj kuli, koja se sa 25 metara diže u visinu, oštećeni su epski zapisi.

Gazimestan ipak odoleva... Tu na samo nekoliko metara od magistralnog puta Kosovska Mitrovica – Priština.

Sivo jutro, nikako da se razvedri. Promiču kapi kiše, rosi se stub, nadomak kule, gde je sin kneza Lazara, Stefan Lazarević ispevao stihove, u motivima srpske epske poezije, u motivima srpskog nacionalnog identiteta.

„Ima li naroda, dolaze li ljudi”, pitamo Srbina, policajca, koji je doskora obezbeđivao manastir Gračanicu.

Osvrćemo se, da nam se šarplaninka ne suleti.

„Doneo je jedan specijalac. Mirna je, ali...”, kazuje, videći da se osvrćemo.

„Dolaze, ali ređe. Kad grane proleće...”, pozdravljamo se, dok iz daljine vetar nosi dim iz termoelektrane Obilić.

Ka selu Devet Jugovića, nadomak same Prištine, stižemo asfaltnim putem. Ravno, pitomo selo, nekada sa 160 srpskih kuća, sa više od 700 Srba, sad ostalo samo sa dve srpske porodice. Šestoro članova porodice Vlastimira Živanovića i troje u porodici Marković. Devetoro Srba u Devet Jugovića, opstalo.

Preko puta Crkve Svetog spasa, gde je nekad bila i četvorogodišnja škola „Dimitrije Prica” u Ulici Skenderbeg, niska, jednospratna kuća Markovića. Tačno se prepoznaju srpske kuće. Svaka niska, ona koja još nije porušena. Zjape minirani zidovi, koje su albanski ekstremisti u leto 1999. i u pogromu 2004. bez milosti rušili.

„Ne mogu ništa da pričam. Snaja je otišla da uključi infuziju jednom čoveku, a sin nije tu”, sa maskom, ne otvarajući kapiju, odgovara nam žena, koju ne htedosmo da pritiskamo ni ime da nam kaže.

U dvorištu krenule lale, iznikao „turski karanfil”, probeharale trešnje i višnja. Na gomili uredno složena drva, dok se u ograđenom delu dvorišta, šepure beli gusan i guske. Kokoške se raskokodakale, a pas sa lanca da se otrgne. I, dalje ne otvara zamandaljenu kapiju. Samo reče: „Prvi ste s kim sam jutros progovorila!”

Sa crkve se ne čuje zvono. Zvoni, kažu, na Spasovdan, sad će u maju, I onda kad pop iz Babinog Mosta drži liturgiju. Svud okolo ogromne kuće Albanaca. Novi dizajn. Staklo, kamen, kovano gvožđe.

Na kapiji smo Vlastimira Živanovića. Na broju 27 ulice, koja je na albanskom ispisana. Jedva nas umoli da uđemo u kuću.

„Kako goste da držim napolju. I, da je toplo, red je da se sedne za kućni sto”, uvodi nas u prostranu, roze ofarbanu kuću, gde sve cakli. Čisto, i sve na svom mestu.

Šarplaninac laje, odjekuje pitoma ravnica Devet Jugovića. Reks se zove, ima 90 kila.

„Rešili smo da ostanemo i onda kad se 1999. pola sela pokrenulo. Pa, i 2004. kad je Čaglavica krenula da gori. Nas devetoro je sad u celom selu. Troje Markovića, moja žena, sin, snaja i dvoje unučića”, govori Vlastimir, kome bi retko ko dao 75 godina.

Jorgovanka, mlađa od muža, već pristavila kafu, dok prinosi sok. Skoro joj je preminuo brat. U crnini je, tužna.

„Mi odavde nikud. Jeste, prodali smo nešto zemlje, ali imam ja još hektara. Sejem, sadim, gajim sve od stoke, osim krava. Krali mi pet puta. Imamo dosta, nekad i mnogo, pa dajemo rodbini, delimo. Nekada, do rata, sve smo iznosili na pijacu u Prištini”, kaže Vlastimir, hitar Srbin, ko vidra.

Sa Albancima, koji su svud okolo, pa i uz samu kuću Živanovića, nemaju problema.

Sin Jovica nigde ne radi, na minimalcu je. Snaja Biljana u Donjoj Brnjici zaposlena je u ambulanti. Unučići Anđela, student je ekonomije u Beogradu, Andrija je đak škole za programere u Čačku.

„Nisu hteli moji odavde, ni onda kad su svi otišli. Prodato je dosta zemlje. Mnogo. Ovde Srbi nemaju gde da se vrate. Bar oni što su prodali”, priča Vlastimir, čiji su se preci dvadesetih godina prošlog veka doselili „otud iz Brusa, podno Kopaonika”.

Srbi iz Devet Jugovića su skoro svi doseljenici. Kad se naseljavalo Kosovo u vreme kralja Aleksandra, došli su sa svih strana. Iz centralne Srbije, čak i iz Like.

„Napišite da hoću da idem kod Vučića. Prvo ću da mu pišem. Za penzije. Neka linearno svima poveća. Znate, ja sve imam, ali mi žao kad mi cela penzija legne, a ono 16.000 dinara”, malo u šali, a više ozbiljno govori Vlastimir, dok u toploj kujni  bubnji „alfa”.

Signala srpske mobilne telefonije ovde skoro da nema. Koriste se kosovski operateri.

Napolju i dalje ledeno. Porodica Živanović slavi Aranđelovdan, a oni i Markovići održavaju crkvu, portu i groblje koje je uz samu svetinju. Crkva je u Ulici Skenderbeg, na broju 201.

Sve imaju Živanovići, ali im fale komšije Srbi. Neki i dođu. Na Spasovdan, a neki na zadušnice.

Prve komšije su im u Donjoj Brnjici.

Komеntari5
3351d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

predrag
Kako 600 godina od 1389.g. pod otomanskom imperijom?
pa vidi ovako
Pa gde su tolike Patriote, ti veliki Srbi koji toliko vole kosovo i ne daju ga ? Neka rasprodaju stanove u Beogradu na vodi, Vračaru itd, koje su kupili, od kućeraka i njiva koje su prodali šiptarima za debele pare, pa neka nasele to Kosovo. I ne samo oni, već i ovi po ostalim Yu državicama. Oni će da se bahate ovde a naša deca da idu da ginu ? Ma nemoj.
CyberIgi
Po piscu ovog teksta bili smo pod Turcima sve do 1989.g. Verovatno ih je Sloba oterao svojim cuvenim govorom na Gazimestanu.
Anabela
Svaka cast ovim ljudima, a da se mi bolje organizujemo i vise pomazemo! Dace Bog, vidimo svi - menjaju se stvari, dozivecemo i da reintegrisemo Kosmet, ali hajde da ovakvim ljudima olaksamo zivot koliko danas.
ZAvram
И данас, као и сваки пут, Биљана погађа - право у срце...А оно, као и сваки пут када, отежало од прекрасних, и пуних туге репортажама о Србима на Космету, почне да удара јаче... У грудима му постане тесно...Хтело би, а зна да није могуће, да одмах крене. Да стегне руку, загрли свој српски, храбри, витешки род, на муке и све невоље овога света свикао...И од свега, само сузе, које пеку очи и образе, док се у душу утискује још једна бразготина бола, беса, пркоса, поноса...Не дамо Те, колевко наша.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja