ponedeljak, 10.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 22.04.2021. u 21:23 Marijana Avakumović

Vrednost zamene stolarije u Srbiji – između pet i sedam milijardi evra

Ako na dva miliona kuća i stanova treba zameniti stolariju, to je 14 miliona otvora za prozore i oko 10 miliona komada vrata – kaže Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore
Фото Д. Јевремовић

Sav građevinski materijal je poskupeo, zbog nedostatka radne snage i povećane tražnje. Rast cena neće stati pogotovo posle najave države da će subvencionisati zamenu prozora, vrata i ugradnju termoizolacije.

Slavica Živković, rukovodilac Udruženja savremene industrije glinenih proizvoda Srbije, kaže da su blokovi, cigle, crep i pločice poskupeli za oko pet odsto.

- Razlozi poskupljenja grubog građevinskog materijala nisu povezani sa svetskim poremećajem u lancima snabdevanja, jer mi koristimo domaću sirovinu. Uzrok je poskupljenje struje i radne snage. Industrija građevinskog materijala ima problem sa radnicima, jer nije moguće angažovati nadničare, kao što uvozimo radnu snagu za gradnju. Prošle godine za vreme pandemije peći se nisu gasile i imali smo rekordnu proizvodnju, koja je povećana za pet do osam odsto - objašnjava Živkovićeva.

Naša sagovornica ističe da se prošle godine puno radilo i gradilo, a taj trend se nastavlja i ove. Ljudi su kaže odlučili da ušteđevinu ulože u nekretnine, što povećava obim izgradnje i potrošnju materijala. Ovo potvrđuju i podaci Republičkog geodetskog zvoda prema kojima je u prvom kvartalu ove godine broj prodatih nepokretnosti bio za 40,7 odsto veći u odnosu na isti kvartal prethodne godine, odnosno za 43,2 odsto u odnosu na isti perioid u 2019. Naravno nisu svi kupovali nove nekretnine, ali i oni koji su kupovali stare morali su da ulože u renoviranje.

Da će se i dalje graditi potvrđuje činjenica da je promet građevinskog zemljišta u prvom tromesečju ove godine povećan za 84,7 odsto u odnosu na prošlu godinu.

- Imaće dovoljno materijala i nema bojazni od nestašice. Izvozimo oko 57 odsto proizvodnje u zemlje regiona i to je ono što ne može da se plasira na domaće tržište. Nama je monogo veći interes da prodamo ovde jer troškovi prevoza u inostranstvo dodatno poskupljuju materijal- navodi naša sagovornica.

Prema njenoj oceni trebalo bi očekivati mnogo veći trend poskupljenja određenih vrsta materijala zbog najave države da će subvencionisati građane da svoje domove učine energetski efikasnim. To će pokrenuti lavinu poskupljenja stolarije, termoizolacionih materijala i molersko-zanatskih radova.

Goran Rodić, potpredsednik građevinsko inženjerske komore Srbije, kaže da cena stolarije zavisi od uvoznih komponenti, prvenstveno uvoznih profila, a naročito kod plastične stolarije utiče cena nafte jer je plastika derivat nafte. Ako na dva miliona kuća i stanova treba zameniti stolariju, prema njegovoj računici to je 14 miliona fasadnih otvora za prozore i oko 10 miliona komada vrata. Gruba procena ovih radova je između pet i sedam milijardi evra.

- Ovako veliki zahvat je od izuzetnog značaja za srpsku prvredu, jer će u znatnoj meri zaposliti keramičare, stolare i molere u svakom selu. Što se tiče materijala, sve uvozimo. Najveći deo iz Nemačke i drugih zemalja zapadne Evrope i njihove firme sigurno će biti zainteresovane za ovaj posao - kaže Rodić.

Prema njegovim rečima, evropske zemlje su prestale da ugrađuju plastičnu stolariju u svoje kuće i stanove. Ona je dosta jeftinija nego aluminijumska, ali može biti štetna, jer se razvijaju otrovni gasovi a i kod nas je čak zabranjena njena upotreba na javnim objektima.

- Država će morati da poveća kontrolu kvaliteta uvezenog repromaterijala, da ne bi došlo do kontraefekta. Sigurno će biti onih koji će pokušati da ugrade jeftin materijal na uštrb kvaliteta. Moramo da  smanjimo potrošnju energije, a to možemo postići samo uz pomoć dobrih materijala, koji će biti stručno ugrađeni. Sada trošimo energiju 20 litara po kvadratnom metru, a Nemici troše sedam puta manje i to je nedopustivo- kaže Rodić.

 On očekuje poskupljenje stolarije i zanatskih radova koja prate ugradnju. Većina građevinskog materijala je već poskupela. Na primer izolacioni materijali od 30 do 70 odsto, gvožđe 40 odsto i slično.

-  Većina fabrika građevinskog materijala je u rukama stranaca i na njihove odluke na može da se utiče. Cene baziraju na potražnji, a pošto se puno kupuje normalno je da cene skoče. Došli smo do toga da su mnogi građevinski materijali skuplji kod nas nego u zemljama u okruženju. Drugi faktor koji utiče na to je nedostatak radne snage, koja je sve skuplja- navodi Rodić.

Prema njegovoj oceni povećanje cene transporta robe iz Kine neće značajno odraziti na poskupljenje građevinskog materijala, jer sa Dalekog Istoka uvozimo malo sirovina,uglavnom preparata i okova. Pošto su lošeg kvaliteta, malo ko ih koristi.

Komеntari13
23a0b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

astmatičar
Kožna fudbalska lopta 50-tih koja je proslavila Šekularca, Mitića, Milutinovića... imala je gumenu "dušicu" koja se pumpala. Morala je 100% da "dihtuje", dakle da ne propušta ni miligram vazduha. Kad PVC "stolarijom", "zadihtujete" vaše kuće, stanove, garaže... ne zaboravite da sa ekspres kuririma sklopite ugovor da vam redovno isporučuju boce sa- tečnim kiseonikom. Ako dole imate laminat i zidove bojene nepropusnom bojom, pripremite krpe kojima ćete, zimi, sa plafona brisati mrlje crne buđi.
Хронос
Србија је препуна оних који не раде а Родић каже да нема радне снаге. Србија је препуна младих који како кажу неће да раде за мале паре. Кад више не буде маме и тате и њихових пензија онда их више нико неће запослити.
Slavica
Дај те нам посао ми ћемо сами заменити прозоре.Шест година радим одговоран посао две године као волонтер са платом од 20.000 динара четири на повремене од 40.000 са факултетом,искуством,обимним и одговорним послом,немам никакав статус,код ниједне банке не могу да узмем кредит,да купимо кућу да би мењала прозоре.Колико је нас у Србији од 2014.по овим уговорима.Стални посао добијају само они који имају везу.Ово је расипништво из овога ће неко изађи са комплетном кућом.Селимо се,од морања,неправде.
vox ex populi
Možete vi menjati stolariju, ali zgrade se i danas grade kao garaže. Užas je što to narod kupuje i daje ogroman novac. Paralelno se ne gradi infrastruktura, ulice su zakrčene parkiranim automobilima jer nema dovoljno parking mesta. Niko ne vodi računa o urbanosti. Gde god vide livadu dižu zgradurine. Strašno i nepopravljivo. Sad smo dobili Kaluđerice u urbanoim delovima gradova. Divljaštvu nema kraja.
Boža
Sada će proizvođači podići cene i korist subvencija će otići njima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja