ponedeljak, 17.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 21.04.2021. u 20:00 Milica Dimitrijević
INTERVJU: ALEKSANDAR ZOGRAF, strip umetnik

Velike krize zahtevaju duboka preispitivanja

Marta 2020. zatekao sam se u Berlinu i ta masovna opsednutost bolešću podsetila me je na neke druge masovne opsednutosti iz četrdesetih godina prošlog veka
(Фото: Гордана Баста, Илустрација из стрипа „6. 4. 1941”)

„Tarcan sa beogradske periferije”, ilustracija iz stripa Naš poznati i priznati strip umetnik Saša Rakezić, alijas Aleksandar Zograf, koji nam svakodnevicu unapređuje svojim stripovima još od sredine osamdesetih godina prošlog veka, i u ovo pandemijsko vreme bavio se crtanjem, između ostalog i zato što radi na nedeljnom prilogu za „Vreme”, ali ne samo zbog toga. Kao što dodaje, mnogi projekti bili su i zaustavljeni, naročito oni koji se tiču predstavljanja njegovog rada u inostranstvu, pa je nesumnjivo da odvojenost i izolacija imaju svoju cenu.

No, uprkos svemu, u Muzeju Jugoslavije naš sagovornik učestvuje u obeležavanju 75 godina od kraja Drugog svetskog rata. Čini to izložbom, umešno – jedan njegov strip nazvan je „6. 4. 1941” gde je kao polazna tačka iskorišćen i broj našeg lista štampan baš tog dana kada je bombardovah Beograd 1941, a drugi je naslovljen sa „Beležnica jednog skauta” i naslanja se na dnevnik jednog tinejdžera iz istog tog ratnog perioda. Na njemu prepoznatljiv način Zograf je spojio opšte i lične narative, čak i vrlo intimne, što radovima koji se mogu videti daje poseban ton.

U razgovoru koji smo vodili povodom ovih tema saznajemo i to da „Politika” nije prvi put ispirisala njegov rad, a da su mu članci iz dnevne štampe često nudili podtekst za potonja umetnička dela.

Šta ste sve u njima zanimljivo pronalazili?

Novinski članci imaju kratak život, poput leptira. Nakon što se pojave, brzo nestanu iz vaše pažnje, potonu u zaborav. Pa ipak, oni beleže ljudske sudbine i odražavaju atmosferu u jednom društvu. Tu su još i „Vreme” i „Pravda”, i drugi predratni listovi. Iako sam se bavio i drugim periodima (recimo, ratnim vremenima, a uvek su inspirativna i zbivanja iz prelomnih šezdesetih prošlog veka), smatram da su tokom dvadesetih i tridesetih godina novinski članci bili sadržajniji, slikovitiji, ponekad čak i začudniji od bilo čega što se u kasnijim periodima moglo naći u štampi. Recimo, jedan od mojih stripova je nastao prema članku „Tarcan sa beogradske periferije” (starinski naziv za Tarzana), kojeg je 1938. objavila „Politika”. U članku se govori o sedamdestogodišnjem Mileti Avramoviću koji je bio poznat po bizarnoj sklonosti da skače sa drveta na drvo, poput filmskog Tarzana! Ta vrsta uvrnutosti, koja možda tek slučajno bude zabeležena novinskim člankom, upravo je ono što privlači moju ljubopitljivost. Neke od tih priča su zbunjujuće ili čak tragične, ali takav je život...

A šta je u sebi nosio taj šestoaprilski primerak našeg lista?

S obzirom na to da je štamparija „Politike” izgorela tokom šestoaprilskog bombardovanja rano izjutra, vrlo mali broj primeraka štampanih prethodne noći bio je sačuvan. U broju koji u zaglavlju nosi datum 6. 4. 1941. mogli ste da naslutite neku pritajenu zebnju, čak i u člancima koji se uopšte ne bave ratnom situacijom. Kolektivna svest bila je u stanju duboke uznemirenosti. Nakon hrabre narodne pobune 27. marta, usmerene protiv pristupanja Trojnom paktu, bilo je jasno da će nacistička Nemačka odgovoriti besnim napadom, uz upotrebu najstrašnijih sredstava uništenja tog vremena. „Politika” je pisala i o vežbama zamračivanja i evakuacije stanovništva u skloništa, ali i da su (simptomatično) mnogi pohrlili u kafane. Ja bih teško mogao da se ubrojim u kafanske tipove, ali mislim da je to bilo razumljivo, da su ljudi želeli da se sretnu, da razgovaraju sa prijateljima, da nešto čuju. Oni su duboko u sebi osećali da nakon nacističkog napada, čak i ako budu preživeli, ništa više neće biti isto.

Povodom vaše izložbe Muzej Jugoslavije je na svom veb sajtu objavio i članak koji ste napisali o Petru i Spaseniji Pavkov, babi i dedi sa majčine strane...

Oni su, nakon poznanstva sa slikarem i aktivistom Borom Baruhom, u svojoj kafani u Krnjači izgradili tajno sklonište gde su se još pre rata krili studenti-levičari koji su bežali od policijskog progona. Kako policija nije uspela da uđe u trag ovom skrovištu, taj prostor su tokom okupacije koristili ilegalci, sve dok nacistički agenti nisu izvršili provalu. Baba i deda su pre dosta vremena napustili ovaj svet tako da ne znam kako su doživeli bombardovanje Beograda. Međutim, njihova kafana  (originalna zgrada više ne postoji) nalazila se u blizini Pančevačkog mosta, kolosalne strukture koja je nekoliko puta bila rušena i ponovo podizana. Mogu da zamislim kako je to njima izgledalo, kao i sam apokaliptički prizor bombardovanja Beograda koji se s druge strane Dunava video kao na dlanu. Malo nakon bombardovanja, a nedaleko od srušenog Pančevačkog mosta, nekoliko je dana proveo italijanski pisac Kurcio Malaparte. Da li je ikada navratio u kafanu nemam pojma, ali užase aprilske katastrofe u Beogradu živo je opisao u svom najpoznatijem delu „Kaput”.

Ako bismo pokušali da povučemo neku vrstu paralele između nekadašnjih prelomnih ratnih i aktuelnih pandemijskih momenata to bi, možda, bio dan proglašenja vanrednop stanja, marta prošle godine. Sećate li se tog dana, gde ste se zatekli, kako ste se osećali?

Marta 2020. zatekao sam se u Berlinu, gde sam promovisao svoju zbirku stripova sa tematikom iz Drugog svetskog rata, objavljenu za bečkog izdavača. Zapravo me je ta masovna opsednutost bolešću podsetila na neke druge masovne opsednutosti iz četrdesetih prošlog veka. Kada široki slojevi bivaju zahvaćeni zajedničkim projekcijama to govori da postoji neka dublja kriza.

Kako Vam se čini vreme koje nas tek očekuje, jeste li optimista?

Usudio bih se samo da kažem da velike krize zahtevaju duboka preispitivanja...

Komеntari0
9aa69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja