ponedeljak, 10.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 21.04.2021. u 08:50

Kako je 1942. ukroćena epidemija u Bajinoj Bašti

Др Коста Тодоровић (Фото Д. Јевремовић)

Proleće 1942. godine u Istočnoj Bosni mirisalo je na krv. Ustaška Crna legija Jure Francetića izvršila je pokolj 4.000 civila na levoj obali Drine. Bežeći od ustaške kame 20.000 izbeglica, uglavnom žena, staraca i dece, spas je potražilo na desnoj obali Drine. Od sela Derventa, gde je Drina bila najuža, pa do Skelana, splavari su danonoćno krotili nabujalu reku prevozeći umorne, gladne i napaćene sunarodnike. Bajina Bašta, varošica sa nekoliko hiljada stanovnika, primila je isto toliko izbeglica. Ali, strah od smrti ubrzo je zamenio strah od bolesti. Pojavio se tifus pegavac, bolest čiji je ishod često smrtonosan, a pritom veoma zarazna.

Na prvi znak epidemije 22. maja u Bajinu Baštu stiže ekipa Medicinskog fakulteta u Beogradu, koju čine četiri profesora, četiri lekara asistenta i osam bolničkih sestara. Pred njima je težak zadatak. Kako ukrotiti epidemiju koja je zahvatila trećinu izbeglog stanovništva, ali i domaće meštane? Napustivši spokoj katedri, jer fakultet nije radio za vreme okupacije, deo ekipe, s iskusnim prof. dr Kostom Todorovićem, osnivačem Infektivne klinike, ostaje u Bajinoj Bašti, a drugi deo, s prof. dr Matijom Ambrožičem, osnivačem Dečje klinike, odlazi na planinu Taru u selo Kremna. U Bajinoj Bašti čeka ih 2.500, a na Tari 900 izbeglica. O njima brinu upravnik Banovinske bolnice dr Stevan Paunović, sreski lekar Johanson i dvoje bolničara. Doktor Stevo Paunović ostaće u Bajinoj Bašti upamćen kao narodni doktor.

Radom logorske bolnice, koja je u karantinu, rukovode profesor Kosta Todorović, dr B. Đorđević i docent M. Milošević. U kancelariji upravnika profesor dr T. Simić s docentom dr M. Đuričićem formira bakteriološku laboratoriju. Prof. dr Uroš Ružičić, pedijatar, organizuje dečje odeljenje, jer je bilo dosta bolesne dece. Pod karantinom je bilo 2.567 izbeglica, od kojih 1.344 deteta mlađa od 12 godina. Vodi se i precizna epidemiološka evidencija u improvizovanoj bolnici od 24. maja do 10. jula 1942, kada je okončana epidemija. Ekipa iz Beograda zatekla je 121 bolesnika, primila na lečenje još 506, otpustila 599 i imala 24 preminula. Smrtnost je iznosila 4,14 procenata, a dva bolesnika su ostala na lečenju.

U svom izveštaju na šest stranica teksta već iskusni infektolog Kosta Todorović ističe da su „lekari uspeli da provere zaštitnu moć formalinisane krvi pegavčeve i seruma od rekonvalescenata, kao i lekovito dejstvo bizmuta, zbog naročito poznatog dejstva na krvne sudove, koji su kod pegavca specifično promenjeni. Ekipa je radila energičnu profilaksu vršeći vakcinaciju injekcijama i peroralnim putem kod velikog broja izbeglica i meštana”. Svi ovi podaci su iz dopisa koji je profesor dr Kosta Todorović uputio dekanu Medicinskog fakulteta prof. dr Milovanu Milovanoviću, nakon što je ukrotio epidemiju na obali Drine. Interesantno je da se u Prvom svetskom ratu kao mladi vojni lekar dr Kosta Todorović susreo s tifusom. U saradnji s epidemiologom i bakteriologom Hiršifeldom radio je 1916. u Solunu na vakcini protiv tifusa i zajedno s njim među prvim dobrovoljcima se vakcinisao, nakon čega se vakcinisala i sva srpska vojska, a prvu vakcinu primio je vojvoda Mišić.

I na kraju ovog podsećanja na medicinski podvig u okupiranoj Srbiji treba reći da je ovaj izveštaj u arhivama Instituta za sudsku medicinu otkrila i učinila dostupnim struci i široj javnosti profesor sudske medicine dr Snežana Veljković, istoričar medicine i pisac, koja je, ironijom sudbine, pre godinu dana postala i jedna od prvih žrtava pandemije kovida 19, koja nažalost još nije ukroćena.

Dragan Pantelić,
Bajina Bašta

Komеntari4
aa887
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Milenkovic
Majčina porodica Cvijetić, je jedva izbegla u Srbiju preko Drine iz sela Sokolovici, opstina Sokolac te 1942. Jako se dobro secam njihovih prica kako su vlasti Milana Nedica spasile hiljade tih ljudi. Kao ilustracija i da se ne zaboravi, dok su cekali da ih skele prevezu preko uvek divlje i nabujale Drine, ustase su vec stizale i ubijale one koji su bili na zaceljima kolona. U Srbiji ih je sacekao tifus. Ostalo pise u tekstu. Hvala na ovom tekstu koji zaokruzuje ove dogadjaje.
Vladislav Marjanovic
Vrlo zanimljiv tekst o jednoj nepoznatoj epizodi iz istorije Srbije u vreme Drugog svetskog rata. Jedino iz njega se ne vidi kako je lekarska ekipa u zabacenoj Bajinoj basti dosla do vakcina. Da li preko Nedicevih orgasna vlasti ili nemacke okupacione vojske? Ili mozda cak i uz pomoc obeju antifasistickih gerilskih pokreta, tj. cetnika i partizana? Ovo bi trebalo da se osvetli istine radi, jer... u ratu je sve moguce.
Зорка Вукмировић
Захваљујем се аутору текста на сећању на ову епидемију, која спада у бројне наше борбе и успехе у борби против опаких болести и спречавању њиховог ширења. Надам се да ће се млађи историчари медицине одужити сећањем др Снежани Вељковић. Читали смо на страницама Политике спорне текстове о уваженом академику Кости Тодоровићу, ово је још једно више признање за све што је он урадио за медицинске науке уопште, а пре свега за здравље становника Србије.
DRAGOSLAV PETROVIC
Zasluge pored lekara za suzbijanje epidemije pripadaju i Jovanu Mijuškoviću,ministru narodnog zdravlja u vladi M. Nedića i komesaru za izbeglice Tomi Maksimoviću.Obojica su na kraju rata imali tužnu sudbinu.Dr Jovan Mijušković iako je smenjen krajem 1942,streljan je 1944 od partizanskih oslobodilaca u Beogradu bez sudjenja sa obrazloženjem da je oganizujući sanitarne kordone za izbegle Srbe iz Bosne i Hrvatske štitio nemačku vojsku od zaraze!?T. Maksimović izbegao je smrt ali ne i robiju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja