ponedeljak, 10.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 20.04.2021. u 21:32 Dejan Spalović
PRIŠTINA I TIRANA U KAMPANjI UJEDINjENjA

Glasno ćutanje Zapada na najavu „velike Albanije”

Iz međunarodne zajednice reaguju na moguće priključenje Republike Srpske, ali prećutkuju pozive za veliku Albaniju, iako su takve ideje direktna pretnja miru i stabilnosti na ovim prostorima
Аљбин Курти (Фото ЕПА ЕФЕ - Г. Л.)

Predizborni blef ili jeftin politički marketing u izbornoj kampanji – tako su u zapadnim centrima moći nezvanično ocenili januarsku pretnju Ramuša Haradinaja da će se Albanija i Kosovo ujediniti do 2025. godine ukoliko Srbija ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta.

Da je tu ipak bilo nešto više od pukog političkog marketinga moglo se videti kada je prošle nedelje, najpre u medijima u Sloveniji, obelodanjen takozvani non pejper nepoznatih autora, u kome je, između ostalog predviđeno i stvaranje „velike Albanije”, o čemu je pre svega tri meseca pričao ratni zločinac Haradinaj.

Još više zabrinjava očigledno odsustvo jasne i nedvosmislene reakcije međunarodne zajednice i same Evropske unije na ovakve opasne ideje o promeni granica i, samim tim, etničke strukture država na Balkanu. Oni su, doduše, reagovali kada je reč o mogućem priključenju Srbiji entiteta Republike Srpske, ali su zato prećutali stvaranje velike Albanije – iako su takve ideje direktna pretnja po mir i stabilnost na ovim prostorima. I, blago rečeno, ničim ne doprinose nastavku dijaloga.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić ističe da se o stvaranju velike Albanije neskriveno govori, i čak se priča intenzivira, a na to niko ne reaguje. Vučić je proteklog vikenda u emisiji Fokus na B92 rekao, odgovarajući na pitanje o izjavi Salija Beriše o velikoj Albaniji, da je ponosan na činjenicu što je za one koji to propagiraju, on najveća smetnja. Rekao je da ovde niko ne kaže da je Srbija za ujedinjenje sa Republikom Srpskom, ali da su svi skočili protiv toga, dok o velikoj Albaniji svi ćute. Ukazuje da je ovde bilo glorifikovanja Kurtija i Osmanijeve, kao nove generacije političara, a da se pokazalo da oni stvari menjaju samo nagore.

Pretnje o otimanju južne srpske pokrajine nisu nove i pre četiri godine su bile tema na izborima u Albaniji, što su međunarodni posmatrači prokomentarisali kao i sada, kao pretnju koju, bez obzira na to da li se pokušava ostvariti diplomatskim ili vojnim putem, navodno niko na Zapadu ne bi priznao. Navode da ove priče koje dolaze od albanske političke elite o nasilnoj promeni granica, pre svega služe kao pritisak na EU da načini „ustupke državama sa dominantnim albanskim stanovništvom”.

Danas četiri godine kasnije, jedna od glavnih tema u političkoj utakmici u Albaniji je ponovo ujedinjenje sa Kosovom. Tako je bivši premijer Albanije Sali Beriša rekao da je ujedinjenje Kosova i Albanije neizbežno. Podseća da se ideja o promeni granica pojavila 2013. dolaskom Edija Rame na vlast u Albaniji. A na izborima 25. aprila u ovoj državi učestvuje i Kurtijev pokret Samoopredeljenje, pa je nemački dnevnik „Frankfurter algemajne cajtung” (FAZ) postavio pitanje – da li se iza toga kriju Kurtijevi snovi o nekoj velikoj Albaniji. Kako prenosi Dojče vele, FAZ ocenjuje da Kurtijeva stranka sada vodi kampanju na izborima u susednoj državi, i to s podružnicom istog imena, kao i da lično tamo učestvuje u kampanji. List navodi da se on sastao sa liderom opozicije Bašom, od koga je dobio garancije da će njegova opcija učiniti sve da Kosovo priznaju i države koje to nisu, kao i da će pomoći Kosovu oko članstva u međunarodnim institucijama.

Diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da je zanimljivo što Zapad ćuti o svemu što Albanci rade, pa može i da se protumači kao znak prećutnog odobravanja. Za „Politiku” kaže da ne postoji albanska politička opcija u samoj Albaniji, kao ni u Severnoj Makedoniji i u Crnoj Gori koja ne stoji na pozicijama velikonacionalne politike. „Ta ideja je u sferi kulture odavno na snazi na svim prostorima gde su Albanci na Balkanu, a sve je prisutnija u vlasti u Prištini, gde vladajuće Samoopredeljenje u svom programu ima ugrađenu i ideju i strategiju stvaranje velike Albanije. To promovišu Kurti i Osmanijeva. Samoopredeljenje učestvuje sa ovom istom platformom i na izborima u Albaniji i to se očigledno toleriše na Zapadu. Osim sporadičnih verbalnih istupa, o tome se ne govori na način koji bi podrazumevao da se zapadni centri moći izjasne o tome”, kaže Milivojević i dodaje da bi to prošlo ispod diplomatskog radara u međunarodnim odnosima, da nije Rusije.

Zašto Zapad ćuti na samu ideju stvaranja velike Albanije? Milivojević ukazuje da je više razloga za takvo ponašanje, a kao glavni navodi da su Albanci veran saveznik i sprovodilac zapadnih interesa na Balkanu. To se radi kroz proširenje NATO-a, promovisanja suprotstavljanja Rusiji i Kini i to bez ikakvih rezervi, dodaje on. „Albanci su strateška opcija Zapada i to je nešto što im mnogo znači, pa im zato sve tolerišu. Jasno je da, kako god da se stvari budu rešavale, mir i stabilnost zavisi od rešavanja dva nacionalna pitanja – srpskog i albanskog. Srpsko pitanje se može rešavati, ali tek kada se Kosovo otcepi od Srbije i da se ta stvar zaokruži u zapadnom interesu”, kaže Milivojević.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac podseća da ideja velike Albanije datira od Prizrenske lige iz 1878. godine i deo je albanskog nacionalnog plana. Za naš list navodi da albanska politička elita, bilo da je reč o Kurtiju, Osmanijevoj bilo o Haradinaju, ima ideju stvaranja velike Albanije. „Zanimljivo da Zapad o tome glasno ćuti. Bila je pre mesec dana izjava američkog ambasadora u Prištini Filipa Kosneta koji je rekao da ’američki vojnici nisu ginuli ni za kakvu veliku Albaniju’. Ali te reakcije nisu ni približno takve kao kada se u tom ’non pejperu’ spominjala i velika Srbija”, kaže Graovac.

Razlozi za tako nešto jeste stav zapada da se Srbi tretiraju kao saveznici Rusije i da se svaka pomisao na tako nešto, i da uz to širi svoj prostor i uticaj, doživljava kao potencijalna opasnost po Zapad. To je glavni razlog zašto i odmah reaguju na samu pomisao. „Albanci su produžena ruka Zapada i čak kada oni nemaju blagonaklon stav prema nekim njihovim idejama, neće snažno reagovati kao kada je u pitanju takozvana ideja velike Srbije. Provokacije sa idejom o menjanju granica na Balkanu su sada u opticaju kao sredstvo pritiska na Beograd pred nastavak pregovora i šalje nam se jasna poruka ili da prihvatimo nezavisno Kosovo ili će ono krenuti putem ujedinjenja sa Albanijom”, zaključuje Srđan Graovac.

 

 

Đurić: Državni vrh 2013. odbio nepovoljne zahteve, uprkos pretnjama i pritiscima

Osam godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Đurić ističe da je taj dokument omogućio godine mira i stabilnosti u kojima je Srbija izgradila brend države koja snažno zastupa interese srpskog naroda na KiM i zalaže se za postizanje pravednog kompromisnog rešenja koje neće podrazumevati gaženje svojih državnih i nacionalnih interesa. Povodom osam godina od kada su delegacije Beograda i Prištine potpisale Briselski sporazum, kaže da je taj sporazum „bedem za zaštitu mira i srpskih interesa na KiM” i „glavni argument srpske strane u nastojanjima da obezbedi trajnu stabilnost i trajni mir”.

Đurić za Tanjug podseća da je Srbija aprila 2013. donela dve strateške odluke koje su izdržale probu vremena, iako nisu bile nimalo lake. „Prva, da se odbiju nepovoljni zahtevi izneti pred srpsku stranu po kojima je Srbija bez ikakve protivusluge za srpski narod na KiM trebalo da prihvati članstvo tzv. Kosova u UN i drugim međunarodnim organizacijama, nije bila nimalo laka za državnu delegaciju sa Aleksandrom Vučićem na čelu ”, naveo je donedavni direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Podseća da je Srbija u tom trenutku bila neuporedivo ekonomski, vojno i spoljnopolitički slabija i u gorem položaju nego danas. „Odbiti ultimativne zahteve u takvim okolnostima nije bilo nimalo jednostavno, posebno imajući u vidu pritiske koji su bili i lične prirode i uključivali su neku vrstu implicitnih pretnji i pritisaka na najviše predstavnike države”, ističe Đurić i dodaje da je i sama činjenica da je šef državne delegacije – predsednik Vučić imao i, kako naglašava, „političkog karaktera i kuraži” da takve zahteve ne prihvati, dovela do toga da su nekoliko nedelja kasnije pred srpsku stranu izneti znatno povoljniji uslovi.

Prema njegovim rečima, oni su podrazumevali politički dogovor, sa Zajednicom srpskih opština u centru takvog dogovora i bez članstva tzv. Kosova u UN. I ta druga odluka da se ovakav znatno povoljniji strateški dogovor prihvati pokazala se, kaže, ispravnom. „O njenoj težini svedoči činjenica da su zbog te političke odluke vođene višegodišnje propagandne hajke, kako dela domaće javnosti, tako i Prištine koja je sam koncept Zajednice srpskih opština nastojala da demonizuje i prikaže katastrofalnim po interese albanskog naroda”, kazao je Marko Đurić.

 

Petković: Briselski sporazum važan, insistiramo na sprovođenju

Briselski sporazum je ugaoni kamen koji je omogućio opstanak i ostanak srpskog naroda na KiM, otvorio Srbiji prostor da se razvija, kaže direktor Kancelarije za KiM Petar Petković i ističe da Beograd neće odustati od insistiranja da se taj sporazum sprovede, odnosno da Priština osnuje Zajednicu srpskih opština, što je, kaže, glavni deo dokumenta i jedina obaveza prištinske strane. „Prošlo je osam godina ili tačnije 2.922 dana od kada je potpisan Briselski sporazum i toliko dana koliko ga Priština krši, s obzirom na to da nije ispunjen njen glavni deo, srce sporazuma – formiranje ZSO”, rekao je Petković za Tanjug. Istakao je da je to važan sporazum, ugaoni kamen koji je omogućio opstanak i ostanak srpskog naroda na KiM, ali i sporazum, kojim je, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, promenjena paradigma odnosa Srbije prema budućnosti – da od gubitničkog mentaliteta krenemo u pravcu pobede.

„Upravo Briselskim sporazumom, znali smo da kažemo ’ne’ i kada su tražili od nas, od Vučića, a on na to nije pristao, da Kosovo postane članica UN, da deo koji se odnosi na policiju bude lošiji... Uspeli smo sve to da izguramo, da se borimo za srpski narod na KiM i izborimo za Briselski sporazum”, rekao je Petković. On je dodao da je to sporazum budućnosti, koji je otvorio prostor Srbiji da se razvija, jer je pritisak sa Beograda prešao za briselski sto. Naveo je: „Mi smo tamo pregovarali, donosili odluke i potpisivali sporazume i sve što je potpisano i dogovoreno, uključujući i Briselski sporazum, Beograd je ispunio. Priština nije ispunila svoje obaveze, i tu je odgovornost pre svega na EU.”

EU je, podseća, stavila svoj potpis na sporazum, ali nije izvršila potreban pritisak na Prištinu da ispuni svoje obaveze. Zato je, ističe, važno da Briselski sporazum bude sproveden i na tome će Beograd insistirati. „Osmogodišnjica Briselskog sporazuma pokazuje da smo dijalogom stvorili godine mira i stabilnosti da se Srbija razvija, ali i pokazali i dokazali da kao država umemo da poštujemo ono što smo dogovorili i potpisali. Sada je ostao treći deo, da Priština sprovede ZSO koji predstavlja srce sporazuma, jer bez toga nema ni nastavka dijaloga, ni mogućnosti da Srbi ostvare svoja kolektivna prava”, rekao je Petković.

 

Komеntari30
1a847
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan seljak
velika abanija je moguća samo ako srbija prizna kim kao samostalnu državu . članice un niko neće spečavati da se ujedine . njihovo ujedinjenje bez priznanja srbije bila bi aneksija srpake teritorije i ona bi bila kadtad poništena. znači ništa bez našeg priznanja. amin .
Za [email protected] koji pokusava da prizove nemoguce ujedinjenje
Nato ima mnogo narastajucih problema. Sve se menja.Albanija ne moze da okupira teritoriju tudje drzave cak ni kad bi je podrzavao NATO i to niko ne bi priznao. To je ilegalno. Ne moze se sprovesti silom ni laziranim referendumima. NATO i Albanija do sada nisu uspeli da izgrade ni albansku drzavu. Za pravljenje drzave sila nije odlucujuca, sve ostalo nemaju. To je nemoguca prica. Kosmet je Srbija, ne sirite propagandu, ovo je prolazno stanje okupacije.
@Anabela
@bibi @Boro,Nismo Mađarska,Swiss Ko bi to mogао da nas prinudi ? ( na razmenu delova teritorija sa ALB km2 za km2) Vaše pitanje je pravo pitanje ali je još bolje- šta bi moglo da nas na to prinudi? 1. Hipotetičko ali možda u budućnosti realizovano ujedinjenje Kosova sa Albanijom na koje bi Zapad to je jasno odćutao a mi protiv sebe imali NATO pakt. 2.Stav V, Vilsona iz 1918.g, ;"Srbiji slobodan i neposredan pristup moru".Šta je njega navelo na to?Pa, prilike u Evropi.
Petar,Kosovo
Svako drugo resenje osim povratka Kosova i Metohije u ustavno pravni sistem Srbije bilo bi veliki poraz za sve nas!!Zasto se ne postuje Rezolucija 1244 i Kumanovski sporazum?Zasto se Kosovo i Metohija ne proglase okupiranom teritorijom???Zasto??
Anabela
Znamo da je Kosmet nasa zemlja i da ce tako ostati. To je prava realnost. Pritisci neka vas ne uznemiravaju, bilo je i gorih, snaznijih. Mogu neprijatelji da planiraju sta hoce, ali prolazi njihovo vreme, a i ne odlucuju oni. Otud sva nervoza.
Anabela
[email protected] zaista mnogo nacina da se pobedi. Ne moras da ucestvujes, reintegracija Kosmeta je moguca bez zrtava.
Nomen Nescio
Иди па јe брани кад јe наша, мeнe ич нe занима.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja