utorak, 22.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Drama kao posveta pozorištu

Emancipacija društva je pitanje koje se tiče i žena i muškaraca, to je zajedničko polje borbe za čoveka, kaže Tatjana Mandić Rigonat povodom predstave „Venera u krznu”
Из представе „Венера у крзну” (Фото: Jean-Marie Fox), Татјана Мандић Ригонат (Фото: лична архива)

U iščekivanju smo još jedne pozorišne čarolije rediteljke Tatjane Mandić Rigonat koja privodi kraju rad na duo drami „Venera u krznu” Dejvida Ajvsa, po kojoj je Roman Polanski snimio francuski erotski film (2013). Premijera je večeras u  19 sati na sceni „Aleksandar Popović” beogradskog teatra „Vuk”.  Delo je preveo Elio Rigonat, koji je radio i muziku. Kostime je kreirala Mina Miladinović, scenski pokret osmislio Igor Koruga dok je Tatjana Mandić Rigonat potpisala dramaturgiju i prostor. Igraju Katarina Marković i Milutin Milošević.

– Da li će predstava  za publiku biti pozorišna čarolija, to ne mogu da znam, ali su probe „Venere” za mene bile neprocenjivo važne. To su bili sati u kojima sam osećala punoću života, u ovom sveopštem poremećaju sveta. Otpor teskobi, strahovima. Katarina Mrković i Milutin Milošević su umetnici sa kojima sam puno radila, više od pet predstava podelila. Volim njihov talenat, ljudsku i umetničku širinu, spremnost da istražuju pozorišni beskraj i da se nesebično daju pozorištu. „Veneru” smo probali i u prostoru izdavačke kuće „Lom” i u pozorištu, imali pauze u radu. Probajući „Veneru” nisam mislila na premijeru, nemoguće je bilo planirati je  – priča za „Politiku” rediteljka Mandić Rigonat i dodaje:

– Iza nas je šest meseci, sa pauzama, razbolevanjima, testiranjima… Radili smo predstavu i s maskama i bez njih. Inače, davno, u sezoni  2019/20. trebalo je da režiram „Veneru u krznu”. Tada su za predstavu na konkursu Ministarstva kulture opredeljena sredstva i drama je prevedena. Ali iz raznoraznih razloga početak rada  je pomeran, te sam pre „Venere” režirala i predstavu „Dabogda te majka rodila” u Ateljeu 212 i „Gospođu ministarku” u Rijeci. I, eto, dogodilo se da „Veneru u krznu” radim baš u vreme pandemije, u višestruko neprijateljskom vremenu za pozorište. Sad premijera izlazi u jednom eksplozivnom kontekstu. Tema pobunjene žene (Venere) više je nego aktuelna.

Delo „Veneru u krznu” inspirisano je sižeom jednog od najintrigantnijih romana 19. veka Leopolda fon Zaher Mazoha. Delo je kada se pojavilo izazvalo skandal zbog slobodnog bavljenja temom seksualne izopačenosti u prilično rigidnoj sredini. Kako ćete ga ova rediteljka scenski pročitati?

– Roman „Venera u krznu” Zaher Mazoha bio je inspiracija Francu Kafki za priču „Preobražaj”, legendarnoj grupi „Velvet underground” i Lu Ridu za pesmu „Venus in furs” (1967).

Reditelj Hesus Franko (1969), zatim Viktor Nuvenhas i Martje Sejfer (1994)  snimili su filmove „Venera u krznu”. Inspiracija je mnogim slikarima, ali i Dejvidu Ajvsu čija se drama igra na mnogim pozornicama sveta, a po kojoj je Polanski snimio film, kao satiru o seksizmu. Ajvsova drama nije prosta dramatizacija tog čuvenog romana iz 19. veka, već originalno dramsko delo, objašnjava naša sagovornica.

Likovi u njegovoj drami su glumica Vanda Džordan i dramski pisac Tomas Novaček koji želi da režira svoju dramatizaciju romana „Venera u krznu”, pa organizuje audiciju kako bi pronašao idealnu glumicu koja bi oživela njegovu fantaziju o junakinji iz Mazohovog romana, okrutnoj Veneri, tiranki, dominantnoj ženi. Audicija se neočekivano pretvara u nešto mnogo više od uobičajenog odabira glumaca. Postaje putovanje kroz psihološki lavirint, kreativni čin u kojem će mnoga važna pitanja biti postavljena, razne strasti biti ispoljene.

– Za mene je drama „Venera u krznu” svojevrsna posveta pozorištu, Erosu stvaranja. To je dragoceni zapis o alhemiji koja se rađa na pozorišnoj sceni u sudaru dva bića, muškarca i žene, glumice i i reditelja. Dijaloški je majstorski napisana. Mi preispitujemo odnose dominacije i pokoravanja, pozicije i igre moći na više nivoa i planova, kulturološke obrasce, društvene kontrukte, uloge žene i muškarca unutar njih. Pozornica je mesto gde rodne uloge gube svoj društveni oslonac i postaju ambivalentne i zamenjive. To je svojevrsna dekonstrukcija i romana, i tema i motiva u njemu. Drama intertekstualna. Evo samo jednog citata iz nje: „I svemogući Bog ga kazni i predade u ruke žene”.

„Venera u krznu” je, prema rečima rediteljke, dragocena drama. Donosi na scenu dva složena lika, ženski i muški.

– Malo je drama s tako raskošnim ženskim likom kakav je tu dat. Važno mi je bilo da predstava ne liči na film Polanskog, da pronađemo pozorišna rešenja, jezik predstave, koji je naš, ličan, da u nju upišemo naša pozorišna iskustva. U originalnoj drami Dejvida Ajvsa, radnja je smeštena u iznajmljeni studio. U tom prostoru organizovana je i audicija. Ja radnju smeštam u pozorište, u prostor koji životno poznajem. U scenu kutiju, u crnu rupu, u prazninu u kojoj se rađa scenski život, umetnička istina. Pozorište je u našoj predstavi treći lik, ili prostor u kojem žive i Dionis i Venera-Afrodita i Eros i Apolon – veli rediteljka.

O tome do kakvih spoznaja je ekipa predstave „Venera u krznu” došla propitujući muško-ženske odnose Tatjana Mandić Rigonat kaže:

– Istorija sveta je istorija žene i muškarca. Od matrilinearnog društva pa do različitih oblika patrijarhata koji civilizacijski dominiraju, bilo kao rigidni patrijarhat ili labavi, odnosi između polova su dinamični, promenljivi. Ovo je vreme pobunjene žene. Početak 21. veka u znaku je eksplozije i pokreta i individualnih pobuna žena kojima zdušno dajem podršku, baš kao i muškarcima što se bore protiv raznih oblika tiranije. Emancipacija društva je pitanje koje se tiče i žena i muškaraca, to je zajedničko polje borbe za čoveka.

Komеntari1
7ad2a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Predrag
Odlična predstava! Ostavila je veliki utisak na mene!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.