ponedeljak, 10.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 19.04.2021. u 15:15 Aleksandra Isakov

„Kus petlić” – o nama koji okrećemo glave od problema

Apsolutno fantastični glumci vas teraju da radite, a onda dođete do problema tipa: zašto je neko pomerio mamac za miševe, kaže Milan Nešković koji u Narodnom pozorištu u Subotici režira predstavu „Kus petlić”
(Фото: Никола Тумбас и Народно позориште Суботица)

Subotica – Sa posebnim uzbuđenjem reditelj Milan Nešković ponovo je došao u Suboticu, gde je pre tačno deset godina u Drami na srpskom jeziku Narodnog pozorišta režirao svoju prvu celovečernju predstavu. Znao je da će raditi u skromnim uslovima, ali kaže da je nakon proba u fabrici „Mladost” ipak ostao zatečen.

‒ Šokiran sam kolika je nebriga institucija o nacionalnom pozorištu kakvo je Narodno pozorište u Subotici. Duboko sam uveren  da su somborski i ovdašnji teatar dva najbitnija bastiona odbrane kulture u celokupnoj, nazovimo je „provicijonalnoj” Srbiji. Tu mislim na prostor izvan Beograda i Novog Sada, gde mogu da se postavljaju i rade ozbiljne stvari i da se problematizuje nešto što na drugim mestima ne bi moglo, htelo ili smelo. Ne samo iz političkih i socijalnih aspekata nego i iz umetničkih jer je ovde, što će i ova predstava pokazati, jedan od trenutno najboljih mladih ansambala u državi uopšte ‒ kaže Nešković u razgovoru za „Politiku”.

Na sceni „Jadran” večeras od 18 časova premijera je predstave „Kus petlić” koju režira Nešković, i ma koliko bila uobličena rediteljska zamisao sa kojom je došao na prve probe, okolnosti u kojima rade, neminovno su se prelile i u predstavu.

‒ Davno me je naučio Slobodan Unkovski, kada sam mu asistirao, da to što ti kao reditelj smisliš kod kuće ne može da se poredi sa onim što možeš da dobiješ od živog čoveka na sceni u pozorištu. Što, opet, ne znači da ti ne treba da smisliš kod kuće. Uvek se vodim tom mišlju, pogotovo kada radim sa Minjom Peković, sa kojom mi je ovo četvrta ili peta predstava od dvadeset koje sam radio, i kada sarađujete sa glumicom tog senzibiliteta i intelekta, vi ne možete da se pripremite unapred, jer donese magičan svet koji vi nemate i šteta ga je ne iskoristiti. I Dimitrije Dinić mi je glumačko otkrovenje, kao i ostatak ekipe ‒ Srđan Sekulić, Igor Greksa, Sanja Moravčić, mladi Miloš Lazić. Apsolutno fantastični glumci vas teraju da radite i da iz sebe izvučete više nego što ste mislili da možete ‒ ističe Nešković, dodajući:

‒ I onda dođete do problema kao što su: da li ima vode u toaletima, da li je neko poneo kaput pre nego što je krenuo u ve-ce, zašto je neko pomerao ovaj otrov za miševe, ili su miševi stvarno bili tu. Upravnika nema, nema ni Upravnog odbora, upravnik je dao ostavku, biće postavljen novi, neko će vas obavestiti ‒ nemoguće je da se to ne inkorporira. Naravno, ne mislim da mi pravimo neku sprdnju sa tim, nego je nemoguće da to ne uključite u tretiranju problema i u muku koji ovi ljudi osećaju u ovoj predstavi. Zato su i tako dobri glumci, jer uprkos svemu uspevaju da se bave vrhunskom umetnošću u neuslovima. Siguran sam da svi znaju da ovde nema pozorišta, da zgrada zvrji prazna i sada se neko otima oko toga da li će lokali da budu od ovih ili onih, ko će da uzima rentu, jer u suštini dokle god je karta za pozorište 200 dinara niko neće hteti da učestvuje u tome, jer u kulturi za njega nema nikakvog tala. Sve je to vidljivo u igri, u pozorišnoj predstavi, baš zato što uprkos svemu mi pravimo veliku umetnost.

Milan Nešković je režirao „Belu kafu” Aleksandra Popovića, potom „Mrešćenje šarana”, te sada sa predstavom „Kus petlić” zaokružuje tu trilogiju bavljenja posledicama Drugog svetskog rata na ovdašnjeg čoveka. Kaže da je odluci da na ovaj način zatvori ovaj triptih presudno uticao upravo subotički ansambl. A šta su pitanja na koja kao društvo nismo dali odgovor, te Popovićev tekst ostaje svež i aktuelan?

‒ Mi živimo posledice ne samo Drugog već i Prvog svetskog rata, i za to smo mi kao društvo krivi, nisu krivi likovi Ace Popovića. Živimo posledice društva u kojem se pamti do četvrtka, i nikada u našem društvu nije postojala lustracija. Zbog toga mi nikada ništa nećemo naučiti, kao što ni sada ništa nećemo naučiti iz ove vlasti, kao ni iz prethodnih, kao što ni prethodna nije naučila iz Miloševićeve, kao što je Milošević gradio državu na šovinizmu, kao kontri onome što je gradio Tito. Tito je jedini imao lustraciju zato je dugo i vladao i zato ga se danas i lepo sećaju. U društvu treba da postoji odgovornost za sve ono što se čini dok si na poziciji moći u društvu. Od upravnika pozorišta do predsednika države. Kako bi bilo da svako ima strah od društva, od naroda, zaposlenih, a ne da ljudi veruju da je mobing jedini način upravljanja, jer na drugi nisu navikli. Neće nam biti bolje dok ne budemo imali svest o tome da smo mi ljudska bića koja zaslužuju poštovanje, međusobnu empatiju i solidarnost ‒ smatra Nešković, koji u razgovoru za „Politiku” kaže i to da u svetu uskovitlane emotivnosti, kao žrtve sistema ne žive junaci Ace Popovića već upravo svi mi:

‒ Oni ne postoje, oni nas samo konstantno podsećaju na to da smo mi te žrtve. I zato ti likovi mogu slobodno da govore ono što mi ne smemo i ova predstava je upravo o tome, o našem skretanju pogleda, na ulici od ljudi koji prose, o skretanju pogleda od toga kada čitamo u novinama da se dogodila neka nesreća, o tome kako smo postali potpuno indiferentni kada nam se saopštavaju brojevi umrlih i onih na respiratoru, kao da je u pitanju vremenska prognoza, ili servisna informacija. Mi okrećemo glavu zaokupljeni sopstvenim stvarima, zaokupljeni sopstvenim problemima, gubimo empatiju i postajemo nezainteresovani za druge, srećni smo što se to ne odnosi na nas.”

Komеntari2
b883c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Куктура је највећа колетерална штета у тој назови транзације из ничег у ништа. Док се наша власт бави подизањем новог националног стадиона пропадају Позоришта, Д. културе широм Србије лицемерју политичара који пуне затворе назови навијачима а у ствари криминалцима који користе просторије на стадионима и финансирају их спортски клубови уметници и позоришта живе као подстанари у неусловним условима али само својим ентузијазмом и љубављу одржавају своје позориште у животу заборављени од свих тужно.
Marica
Bravo, Milane. Čestitam!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja