sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 16.04.2021. u 18:15 Aleksandra Mijalković
AKTUELNO: PANDEMIJA I EKOLOGIJA

​„Jadar” između profita i štete

Zbog visoke koncentracije litijuma, ležište „Jadar” proglašeno je za jedno od najznačajnijih na svetu
Јадарит у Природњачком центру у Свилајнцу (Фото Википедија/Dungodung)

Strane kompanije pokazuju interesovanje za naša rudna bogatstva. Narod bi rekao, nema dva dobra zajedno: što je jednom dobro, drugom je zlo. To se odnosi i na planove o eksploataciji nalazišta litijuma kod Loznice. Zbog visoke koncentracije ove rude, koja je po reci Jadar gde je otkrivena dobila ime „jadarit”, ležište „Jadar” proglašeno je za jedno od najznačajnijih na svetu. To je kao investitora privuklo multinacionalnu kompaniju „Rio Tinto”, koja je, kao novi vlasnik projekta „Jadar”, objavila da će već u prvoj fazi izgradnje rudnika i postrojenja za preradu zaposliti više od 2.100 radnika. To je uverilo Vladu Srbije da je reč o poduhvatu od izuzetnog značaja za Srbiju i Loznicu.

Srbija bi, kako je za „Bi-Bi-Si” objasnio prof. Vladimir Simić s Rudarsko-geološkog fakulteta, mogla da ima značajnu proizvodnju litijuma i bora kada se za to steknu uslovi, a možda i fabriku električnih baterija, eventualno jednog dana i fabriku električnih vozila.

Reka Jadar (Foto Vikipedija)

Ekološki aktivisti usprotivili su se planovima „Rio Tinto” i upozoravaju da bi otvaranje rudnika bilo veoma loše rešenje. Leti bi ovaj kraj ostajao bez vode, a u kišnim periodima bi se suočili s poplavama. Sem toga, opasna kombinacija hemikalija koje se koriste za izvlačenje litijuma iz zemlje mogla bi da zatruje obližnje reke, potoke i snabdevanje vodom.

Iako je predstavnik kompanije obećao da će biti sprovedena „sveobuhvatna studija koja će ispitati i potencijalne uticaje na životnu sredinu, kako bi bili u okvirima dozvoljenog zakonskim rešenjima u Srbiji”, građani imaju razloga da budu podozrivi. „Rio Tinto” je optužen da je ispuštanjem otrovnih materija zagadio reke na Papua Novoj Gvineji.

Nevolje u Boru

Za ekologe i žitelje borskih sela sporni su i planovi kineske kompanije „Majning grup”, koja je većinski vlasnik borskog basena, na osnovu ugovora o ulaganju vrednom oko 1,5 milijardu dolara. Ali, meštani se žale da im pucaju kuće, isušuju bunari, pojavila su se nova jalovišta. Ionako zagađen vazduh postao je još gori, pa je gradonačelnik Bora podneo krivičnu prijavu protiv kompanije „Ciđim koper” DOO Bor, ćerke-firme kineskog rudarskog giganta, koja je nakon toga privremeno obustavila rad topionice i započela remont.

Reka Prištavica, MHE Ravni (Foto Nataša Milivojević/WWF Adria)

Odbranimo reke

Da glas naroda može da dovede do promena pokazuje primer pokreta „Odbranimo reke Stare planine”. Meštani su se godinama borili i uspeli da očuvaju život u Rakitskoj, Topolskoj i drugim rekama svog kraja, odnosno da zaustave izgradnju 84 male hidrocentrale barem na narednih 15 godina. Pokretu su se u međuvremenu pridružile hiljade ljudi iz Srbije.

Predloženi Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije, nažalost, kao da poništava ovakve pomake i ignoriše volju građana. Svetska organizacija za prirodu – WWF Adria je Ministarstvu rudarstva i energetike poslala u januaru komentare na ovaj nacrt zakona. Ukazali su na ekonomsku neopravdanost izgradnje malih hidroelektrana i na njihovu štetnost po životnu sredinu. Nataša Milivojević iz ove organizacije kaže kako su im nadležni iz tog ministarstva odgovorili da su hidroenergetski projekti od javnog interesa, te će nastaviti sa subvencijama za izgradnju malih hidroelektrana. Time su se, kaže, oglušili na sva upozorenja i zahteve građana, ali i organizacija civilnog društva.

Komеntari5
7f55a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Loznica i okolina su godinama imali problema sa fabrikom celuloze. Fabrika je najzad ugasena . Sad ce to preuzeti litijum. Loznici ne gine unistenje...
Хронос
"....могла да има значајну производњу литијума и бора када се за то стекну услови, а можда и фабрику електричних батерија, евентуално једног дана... " Кад се стекну услови - можда - евентуално и кад се ми сви сместимо под једну осушену шљиву.
G.
Selo u Svajcarskoj, lezi na zlatu! Gradjani su se izborili peticijom i svim legalnim sredstvima da se ne otvori rudnik! Selo i dalje lezi na padinama Alpi, lepe drvene kuce i dalje su tu! Sve se moze kad se hoce! Nadam se da ce loznicani i okolina uspeti da se izbori sa Rio Tintom i politicarima. Mi rezervne domovine nemamo!
dusan1
Afganistan,Bolivija, Meksiko i Čile na čijim se teritorijama (pustinjama) nalaze najveći rudnici litijuma ne čine mi se 'eldorado' ! Niti je standard stanovništva tih krajeva 'pusta želja' za stanovnike Srbije .A priznaćete da Jadar nije ni Sonora ni Atakama-pustinja !
Радојко
Највише литијума дају Аустралија, Чиле и Кина. У све три земље су током протекле две деценије сагледани ефекти експлоатације литијума на околину и здравље људи. Формирана су снажна удружења грађана која успевају да у парлементима (Аустралија и Чиле) или кроз КП Кине промовишу и доведу до усвајања законе и норме које штите околину, али уз то смањују профит компанијама (Рио Тинто), које се сада селе у земље слабих еколошких норми, мале рудне ренте, где мало ко зна за последице ископавања литијума.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja