subota, 15.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 16.04.2021. u 18:00 Branka Vasiljević

Kuća Nikole Pašića dobija obezbeđenje

Iz objekta odnet alat u vrednosti od oko 700.000 dinara, a ižvrljani su i zidovi. – Zdanje će posle obnove u junu biti pretvoreno u spomen-dom
(Фото: М. Ћурчић)

Pre tri dana polupana stakla na balkonskim vratima Tek što je „izbegla” vatru koja je zahvatila susedni objekat, kuća Nikole Pašića u Francuskoj 21 našla se na meti obijača. U ovaj spomenik kulture, koji bi u junu trebalo da postane spomen-dom čuvenog političara Nikole Pašića, kako saznajemo, provalila su dvojica migranata. Oni su razvalili ulazna vrata iz pravca bašte i polomili četiri stakla na vratima koja vode na terasu. Kada ih je u ranim jutarnjim satima 13. aprila otkrio vlasnik firme koja radi obnovu kuće, migranti su pobegli, a o svemu je obaveštena policija koja je obavila uviđaj. Prema rečima Predraga Petrovića, vlasnika firme „Skilset” d.o.o., migranti su u kući zidove ižvrljali imenima, a izgleda i pokrali alat koji lako može da se proda. Prema prvim procenama, ta šteta je oko 700.000 dinara. Zbog toga će ubuduće, kako ističe, ovaj objekat imati obezbeđenje.

– Prava je sreća što se požar koji je izbio na susednom objektu u Francuskoj 19 nije proširio na kuću Nikole Pašića jer da se to dogodilo šteta bi bila ogromna. Prvo, što je ova kuća spomenik kulture i deo jedne divne gradske celine iz 20. veka, što je neprocenjivo, a drugo – u nju je u prethodne dve i po godine uloženo mnogo truda i sredstava. Da ju je vatra zahvatila, prema našim procenama, šteta bi bila veća od šest miliona evra – kaže Petrović. Firma „Skilset” čiji je on vlasnik se, između ostalog, bavi i restauracijom objekata prvog reda i jedna je od tri firme koje rade te poslove u našoj zemlji.

On ističe da je pre početka obnove kuća oko 25 godina bila prepuštena sama sebi. Onda je otkupljena od Pašićevih naslednika koji žive u Americi i krenula je borba da se ona vrati u život. Samo dve godine bilo je potrebno da se prikupi projektna dokumentacija i pribave posebne dozvole jer je reč o kulturnom nasleđu grada.

– Projektna dokumentacija sadrži geomehanička, ali geološka istraživanja. Geološka istraživanja su morala da se urade kako bi se utvrdilo da ovde nema arheoloških ostataka, onda da se urade statičke i arhitektonske procene, kao i saobraćajna ispitivanja. Bilo je potrebno i da se pribave uslovi za revitalizaciju fasade nad ovim kulturno-istorijskim nasleđem i da se svaki detalj na fasadi prilagodi uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda – objašnjava Petrović.

Pomoćna zgrada u kojoj je izbio požar nalazi se kraj oronule kuće u Francuskoj 19 i oba ta objekta su u vlasništvu dve revizorske firme. U njima su se okupljali beskućnici i poslednjih godina migranti. Upravo u baraci koja je gorela bili su migranti koji su najverovatnije pod dejstvom alkohola i opijata i izazvali požar. I kuća Nikole Pašića bila je takođe duže vreme mesto u kome su oni nalazili sklonište. Ne samo dok nije krenula obnova, već i kasnije kada je završena fasada.

– Od kada smo krenuli u uređenje kuće ona je 11 puta obijana. Jednom smo u njoj zatekli pet migranata koji su u kuću uneli kompletnu opremu za spavanje, poput dušeka. Za tih 11 puta, koliko je nasilno ulaženo u kuću, načinjena je šteta veća od dva miliona dinara – kaže Petrović.

Predviđeno je da objekat od oko 600 kvadrata 25. juna postane spomen-dom Nikole Pašića.

Izgrađena po ideji lidera Radikalne stranke

U kući u Francuskoj 21 stanovao je i 10. decembra 1926. godine u njoj umro Nikola Pašić, nekadašnji predsednik Vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, lider Radikalne stranke, predsednik Narodne skupštine, Ministarskog saveta, predsednik Beogradske opštine i poslanik u Rusiji.

Kuća je izgrađena 1872. godine za braću Džanga – Kostu i Nikolu, poznate dorćolske trgovce luksuznom i industrijskom robom, a posle njihove smrti 1893. godine kupio ju je Nikola Pašić. Današnji izgled dobila je 1921. kada je prepravljena po idejama vlasnika i po projektu inženjera Marijana Vujovića.

Komеntari4
a90f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боро
Два мигранта, упадну тако у неку насумичну кућу у сред престонице, и замисли чуда, налете баш на алат у вредности од 700 000 РСД. Баш случајност, ко би реко.
Car sloba
Zar te revizorske kuće kao vlasnici nisu odgovorne za štetu. Sve skupa to je sramota i sumnja na neke potencijalne investitore. Otkud migranti u centru grada i to neprimećeni.
Ћира
Пун је град миграната свуда, иду слободно и вршљају, нико их не контролише. Не само у Бгд, већ и по другим местима по земљи. Медији ћуте а ево и админ не дозвољава овакве поруке
fensi denser
I onda je mrmot zamotao čokoladu: sada su znači migranti krivi za sve. Moraćemo da pazimo da migranti ne provale i u Narodnu skupštinu, jer kako su krenuli oni su u svakoj zgradi, kući i dvorištu, posebno onim na dobrim lokacijama kao prethodnica raznih investitora i investicija...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja