Ponedeljak, 02.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Aleksandar od Vuka: misterija Sazonov

Bez namere da ulazimo u pitanja umetničke slobode i filmskog jezika, ukazujem samo na propuste u seriji, imajući u vidu istaknut cilj Vuka Draškovića i scenariste i reditelja Zdravka Šotre da osvetle istorijski ulogu glavnog lika, kralja Aleksandra Karađorđevića
(Срђан Печеничић)

Od pre nekog vremena na televiziji Nova S i preko povezanih internet platformi imamo prilike da gledamo ekranizaciju romana Vuka Draškovića o kralju Aleksandru Karađorđeviću. Bez namere da ulazimo u pitanja umetničke slobode i filmskog jezika, ovde ćemo se osvrnuti samo na propuste u seriji, imajući u vidu istaknut cilj Vuka Draškovića i scenariste i reditelja Zdravka Šotre da osvetle istorijski ulogu glavnog lika.

Prosečnom gledaocu možda i najviše „bode” uši često pominjanje Londonskog ugovora od 26. aprila 1915. godine. Autorima serije je ovaj međunarodni pravni akt bio i više nego inspirativan. Oni, međutim, kao da nisu dobro pročitali sadržaj pomenutog sporazuma. Drugačije se ne može objasniti izjava, kako je Londonskim dogovorom Rumuniji „garantovan” Banat („do Tise i Dunava, uključujući Pančevo”). Podsetimo, radi se o dogovoru Rusije, Francuske i Velike Britanije sa Italijom, kojim je postignut njen ulazak u rat na strani Antante. Rumunije nema među potpisnicama, ali ni u tekstu nije pomenuta nijednom rečju! U okviru ovoga ulazi i proizvoljno tumačenje da su ratni saveznici zahtevali od Srbije prepuštanje Banata, što se navodi kao reči regenta Aleksandra. Naravno, on je „odbio” takav Londonski ugovor, koji mu u stvarnosti nikada nije ni bio ponuđen. Doduše, i autori serije su nedosledni, te nismo načisto je li ga srpski politički vrh odbacio ili nije znao za njega.

U niz netačnosti spadaju i izjave da su Italijanima obećani: Bar, cela Boka Kotorska, „sve od Ulcinja do Dubrovnika”, i sva jadranska ostrva. Čak i radoznali, koji se upuste „surfovanje” internetom, vrlo brzo će naići na celokupan tekst sporazuma, štampan 1920. na francuskom i engleskom jeziku, u Londonu. Uporniji, i na njegovu rusku varijantu. U svim verzijama, potpuno identičnim, piše da „interesna zona Srbije i Crne Gore” ide od rta Planke (jugoistočno od Šibenika) do ušća reke Drim (u Albaniji) i obuhvata ostrva: Veliki i Mali Drvenik, Čiovo, Koločep, Jakljan, Šoltu i Brač. Dakle, od gradova, uključuje: Split, Dubrovnik, Kotor, Ulcinj, Bar, Skadar, Medovu i Lješ (opširnije, naš rad u časopisu „Istraživanja”, br. 31 (2020) – dostupno onlajn. Pomenimo da lik koji predstavlja vojvodu Petra Bojovića u drugoj epizodi izjavljuje, ukoliko ne bude formirana Jugoslavija, da „ćemo sa Hrvatima morati deliti i Bosnu, i Hercegovinu”, a „ostati i bez izlaska na more”?!

Budući da su za „tako nepravedan” tekst Londonskog ugovora bili odgovorni ti „bezdušni”, „brutalni” saveznici, u „Aleksandru od Jugoslavije” smo čuli i njihov glas. I to od zvaničnika carske Rusije, de fakto pokroviteljke Srbije u navedenom periodu. Ministar inostranih dela Sergej Sazonov kaže profesorima Aleksandru Beliću i Ljubi Stojanoviću, posle „mesec dana dreždanja” u Petrogradu, da zna kako će Srbi biti „ogorčeni“ kada saznaju tekst dogovora, ali da „rame za plakanje” nađu na drugom mestu, na primer „u Parizu”! Našoj personi, kao istraživaču srpsko-ruskih odnosa nije poznat ovaj carski šef diplomatije iz serije. Mi znamo za onog Sazonova, koji je molio Belića i Stojanovića da mu ne zamere što je pre svega Rus, jer je „odmah posle toga Srbin” i ubeđivao ih kako će „zasluge Srbije biti stostruko nagrađene”. Koji je tih dana preko poslanika Miroslavu Spalajkoviću, gotovo proročki poručio Srbima da će „dobiti toliku teritoriju da ni za sto godina” neće „je moći dovesti u red” (opširnije u našoj disertaciji „Srbija i Rusija 1913–1918.” dostupna onlajn).

I ne samo to. Sazonov je u toku savezničkih pregovora sa Italijom gotovo u potpunosti uspeo da odbrani planirani „minimum” interesa „Srpskog kraljevstva”, prema njegovom memoaru ruskom caru Nikolaju Drugom od 15. marta 1915. godine (ne žrtvovati ništa dalje od Šibenika). Ustupke koje je Rusija napravila u toku razgovora bili su iz zemljišta početno naznačenog Hrvatskoj, bez obzira na političku formu u kojoj bi postojala posle rata. Po tekstu savezničkog sporazuma sa Italijom njoj je bio namenjen potencijalni izlaz na Jadransko more od Voloskog (malo naselje, severoistočno od Opatije) do severne granice Dalmacije. Decenijama je naša istoriografija prećutkivala taj segment Londonskog ugovora, podvodeći ceo tekst pod ideološku postavku povrede „jugoslovenskih interesa”, manipulativnim korišćenjem istorijskih izvora drugog reda.

Pored niza ozbiljnih faktografskih i materijalnih grešaka, svedoci smo da se u seriji „Aleksandar od Jugoslavije”, namerno ili nehatom, nastavlja takvo posmatranje stvari.

Naučni saradnik, Odeljenje za istoriju, Filozofski fakultet u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Данијел
Подржавам овако аргументоване критике. Од Драшковића боље и не треба очекивати.
Matorac koji se seca
Hvala autoru na clanku. Lepo prikazana istorija koju bi svi trebali znati. Nazalost, politicari (uspesni, a jos vise oni neuspesni) cesto posezu za korekcijama istorije da bi dobili koji politicki poen danas. U laznim prikazima istorije, Vuk Draskovic je prednjacio jos od svog pojavljivanja na politickoj sceni. Od srpskog nacionaliste, osnivaca Srpske Dobrovoljacke Garde i sakupljanja dobrovoljaca koje je slao u rat u Bosni i Krajini, do opsesivnog EU-zagovornika. Covek koji radi sta mu se kaze.
Литература
Сан Данковог Милутина: "а краљ Александар ми приђе и пита: Војниче, да л’ ће мени српски народ моћи да опрости страдања волика? Не може ти опростити никад нико, ти си, краљу, начисто сатро овај народ и он ти више никад неће бити што је био, не може и да оће, нема ко, нема људи, изгинуо народ. Погледај, твоје величанство, ове људе - покажем му на оне наше лешеве, пуна и’ обала - оба ти ока, твоје величанство, зашто ваки народ сатре; више ваки Срба неће бити, а мого си се њима дичити широм света".
stari doktor
( II deo) A koliko je bilo nedorečeno, vidi se i iz podatka da je u novembru 1918 u Temišvaru došlo do sukoba između srpskih trupa i rumunskih nacionalista, kada je poginuo jedan srpski oficir. Rumunija je bila najveći dobitnik ulaska u rat na strani Antante, posebno ako se ima u vidu njen izlazak iz rata posle poraza protiv Austro-nemačkih trupa 1917, pa ponovni ulazak u vreme kada je bilo jasno ko je krajnji pobednik. Deo Banata je spašen u Versaju isto kao i Dalmacija.
stari doktor
Predlažem onim čitaocima koji su više zainteresovani da pročitaju srpsko izdanje knjige kneza Grigorija Nikolajeviča Trubeckog, diplomate i ruskog poslanika u Srbiji posle Hartvigove smrti, poglavlje "Pritisak Saveznika na Srbiju", str. 121-158,koja se najvećim delom odnosi na dva pitanja: 1) Londonski ugovor i 2) ustupanje Makedonije Bugarskoj i poslerane kompenzacije Srbiji. Str.122/123 su skoro isključivo posvećene Rumuniji i pitanju Banata. On je de facto ostao nedorečen sve do Versaja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.