Subota, 31.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jedna je Rusija

U retorici Kremlja, Srebrenica se ne koristi samo kada je Donbas u pitanju, za njom je Rusija posezala i u drugim kriznim situacijama u kojima je bila akter
(Срђан Печеничић)

Bilo bi zaista dobro da se ostvare procene ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka da strateški odnosi dve zemlje imaju „kosmičku perspektivu”. Inspirisan velikim jubilejom, 60 godina od istorijskog leta Jurija Gagarina u kosmos, iskusni ruski diplomata je budućnost srpsko-ruskih odnosa stavio u kosmičku perspektivu, i to potkrepio sve boljom saradnjom na polju nauke, inovacija i istraživanja. Imamo razloga da verujemo u ovakvu procenu, jer dolazi od diplomate sa ogromnim iskustvom, posebno na Balkanu, bez sumnje dobronamernog prema odnosima dve zemlje, čak i kada dolaze u svečarskim prilikama, kakva je 60-godišnjica prvog leta čoveka u svemir.

Međutim, da bismo jednog dana zaista došli do „kosmičke” ravni u odnosima Srbije i Rusije, bilo bi korisno da se pozabavimo današnjim, zemaljskim aspektima te saradnje, jer put do kosmičkih visina ipak kreće sa tla. A tu se, u poslednje vreme, ponovo javljaju oblaci koji ometaju poletanje.

Kremlj je ovih dana još jednom stavio paralelu između Srebrenice i oblasti Donbas, upozoravajući da masakr u malom bosanskom gradu 1995, presudom Međunarodnog suda pravde proglašen za genocid nad muslimanima, može biti ponovljen nad stanovništvom u istočnoj Ukrajini. Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, bio je nedvosmislen u poređenju ove dve situacije: „Tragedija u Srebrenici može da se ponovi u Donbasu. U tom slučaju nijedna zemlja u svetu neće ostati po strani, kao i Rusija i preduzeće sve mere da se ne ponovi ljudska katastrofa”. U istom tonu govorio je ovih dana i Dmitrij Kozak, zamenik šefa ruske predsedničke administracije,  upozorivši da će Rusija stati u zaštitu Donbasa „ako tamo bude nove Srebrenice, pozivajući se na reči predsednika Putina”.

Ove izjave delovale su prilično šokantno na onaj deo srpske javnosti, koji u Rusiji vidi najbližeg i bezrezervnog partnera svoje zemlje, na one koji od Rusije očekuju da se prema Srbiji ponaša nošena samo bratskim emocijama, ne i praktičnim interesima. Razume se, i da ne pominje Srebrenicu kao nešto strašno, najbolje da je uopšte i ne pominje.

Sudeći po mnogim istraživanjima godinama unazad, u Srbiji je mnogo ljudi koji upravo to očekuju od Rusije, jer i sami gledaju na tu zemlju kroz optiku osećanja, ne i zdravog razuma. Otuda su i neprijatno iznenađeni, kada iz Moskve čuju upozorenja da je u Donbasu moguć najteži zločin, a to je – Srebrenica. Mogu se sažeti u naslov na jednom portalu – „Razočaranje iz Rusije”. Ima li, ipak, mesta za iznenađenje, a kamoli razočaranje?

Za to ne postoji nijedan racionalni razlog. Vrh ruske države, pa i predsednik Putin u proteklih nekoliko godina više puta su izgovarali ime Srebrenice kada su hteli da opišu dramatiku zbivanja u Donbasu. Isti stav koji danas slušamo od Peskova i Kozaka, Vladimir Putin je prvi put izgovorio 2017. godine, na jednom debatnom klubu u Sočiju. Rekao je tada da bi „odluka o zatvaranju granice između Rusije i nepriznatih republika mogla da dovede do situacije slične onoj koja je bila u Srebrenici”. Dve godine kasnije, u decembru 2019, ruski predsednik je, kako je preneo Raša tudej, rekao da „može doći do masakra sličnog onom u Srebrenici, ako ukrajinske trupe preuzmu kontrolu granice”. Dan kasnije imao je prvi susret sa tada novoizabranim predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim u Parizu, tako da je ova izjava bila dobro promišljena i verovatno je trebalo da posluži kao „teška diplomatska artiljerija” uoči važnog susreta.

U retorici Kremlja, Srebrenica se ne koristi samo kada je Donbas u pitanju, za njom je Rusija posezala i u drugim kriznim situacijama u kojima je bila akter. Tako je još 2008. godine, dakle samo godinu dana nakon što je Međunarodni sud pravde okvalifikovao srebreničku tragediju kao genocid, Sergej Lavrov upotrebio Srebrenicu kao paralelu za rusku vojnu intervenciju protiv Gruzije: „U ovom slučaju, Rusija je upotrebila silu u potpunosti poštujući međunarodno pravo, svoje pravo na samoodbranu i svoje obaveze prema sporazumima o ovom konkretnom sukobu. Rusija nije mogla da dozvoli svojim mirovnjacima da gledaju kako se pred njihovim očima čine akti genocida, kao što je to bilo 1995. godine u bosanskom gradu Srebrenici”, izjavio je Lavrov za “Volstrit žurnal” u avgustu 2008. I da, šef ruske diplomatije još tada je upotrebio reč – genocid, govoreći o Srebrenici.

Pokušajmo da proniknemo u konfuziju koja ovim povodom vlada u proruskom delu srpske javnosti. Da li je ovo „prava” Rusija, za koju Srebrenica nije „otvoreno pitanje” i koristi ga po potrebi kada joj je potrebno stravično poređenje za operacije u svom dvorištu. Ili je „prava” Rusija ona koja je 2015. godine uložila veto u Savetu bezbednosti na britanski predlog rezolucije u Srebrenici.

Odgovor je vrlo jednostavan. I jedna i druga su „prava” Rusija. Kada joj je u interesu da objasni svoje pozicije u vezi sa krizom u Donbasu, onda će govoriti o Srebrenici kao nezapamćenom zločinu koji su počinili Srbi u Bosni, ne obazirući se na to da li će time povrediti osećanja svojih pristalica na Balkanu. Tada Rusija brani svoj interes u Ukrajini, što joj je bez premca spoljnopolitički prioritet. Balkan, Srbija i bosanski Srbi tada nisu u vidokrugu. Sa druge strane, kada proceni da treba da pojača svoje akvizicije na Balkanu, onda joj neće biti problem da blokira rezoluciju o Srebrenici u Savetu bezbednosti. Ne postoje dve ruske politike u vezi sa Balkanom, Srbijom, Bosnom i Srebrenicom. Postoji samo jedna, a u njenom centru je ruski interes, bez obzira na to kako će ta politika izgledati zaljubljenim pristalicama u Srbiji. Da je drugačije, kada ne bi uvek i na svakom mestu štitila samo svoj i ničiji drugi interes, Rusija ne bi bila velika i moćna država.

Proruski komentatori u Srbiji potrudili su se da objasne svojim sledbenicima da najnovije pominjanje Srebrenice u Kremlju ne znači da „nam je Rusija okrenula leđa”, već da je reč samo o retorici upućenoj Zapadu, jer on taj jezik i te paralele razume. To je sasvim tačno, uz dodatak da je poruka delom upućena i javnosti u Rusiji, kao napor da se javnost mobiliše oko krize u Donbasu i da stane iza svog državnog rukovodstva, odlučnog da ne dozvoli masakr nad sunarodnicima. A šta će biti sa stotinama hiljada zbunjenih i razočaranih u Srbiji, koji nisu očekivali da će ih Putin i Moskva „izdati” oko Srebrenice, to ostaje samo njihov problem.

Odnosi Srbije i Rusije zaista mogu jednog dana da imaju „kosmičku perspektivu”, kako prognozira ambasador Bocan-Harčenko. Ali samo pod uslovom da na vreme, već sada siđu sa mitskih visina večnog bratstva i posvete se zemaljskim poslovima. Za početak, da u Srbiji ne bude iznenađenih i razočaranih kada u Kremlju o Srebrenici govore istim rečnikom kao u Holandiji i američkom Kongresu, na primer.

Direktor Međunarodnog instituta za bezbednost

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slavisa Brankovic
Odgovor je jednostavan. Ovo je jezik koji Zapad razume. Putin govori njima.
Milosav Popadic
Srebrenica je zamka u koju su Srbi upali, ali zlocin je pocinjen. grijeh je priznat, izrazeno je iskreno kajanje. Srbi nikad nece zaboraviti Srebrenicu, ali Srebrenica nije taboo. U Sarajevu je ubijeno vise Srba - i to civila - nego u Srebrenici, gdje su stradali zarobljeni vojnici. Ali , i to je ratni zlocin Kad ce Sarajevo priznati svoj zlocin?
Станиша Младеновић
И после оваквог текста, Срби и Руси ће остати браћа, као и до сада, вековима.
Mike Kovian
Samo još jedan dokaz da izraz 'dvostruki standardi' nije tek neka puka fraza!
Filip Cosopt
@Bojan "...Rusija nije mogla da dozvoli svojim mirovnjacima da gledaju kako se pred njihovim očima čine akti genocida, kao što je to bilo 1995. godine u bosanskom gradu Srebrenici”, izjavio je Lavrov za “Volstrit žurnal” u avgustu 2008. I da, šef ruske diplomatije još tada je upotrebio reč – genocid, govoreći o Srebrenici." Ja zasigurno ne širim dezinformacije. A bez odobrenja i "blagoslova" Rusije ne bi bilo ni Bljeska ni Oluje a ni zračnih napada na Beograd i Srbiju. Hvala za objavu.
indira skoko
Aferim Corkane, pile od sokola...Sve znas...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.