ponedeljak, 21.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
GLAS PACIJENATA

Dijabetes valja kontrolisati da on ne bi kontrolisao vas

Od dijabetesa nema odmora niti pauze, sa njim se budim i sa njim idem na spavanje. To je kao da ste 24 sata dnevno na poslu, a da pored toga radite još milion stvari odjednom
Pexels/Nataliya Vaitkevich

Imam 20 godina, od čega sa dijabetesom živim već punih 12. Završila sam Osmu beogradsku gimnaziju, a trenutno sam na drugoj godini studija na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru za španski jezik, književnost i hispansku kulturu.

Dijabetes sam dobila 2008. godine kada sam imala osam godina, a otkrila sam ga sasvim slučajno, proveravanjem krvne slike. Odmah po dobijanju rezultata, upućena sam na dalje analize sa sumnjom da imam tu bolest. Jutarnja glikemija je bila malo povišena, a OGTT test je pokazao da se glikemija vraća u normalu, ali ne dovoljno brzo, zbog čega sam tri godine imala dijagnozu neklasifikovanog dijabetesa. Tokom te tri godine, kao neklasifikovan tip nisam imala pravo ni na kakav potrošni materijal za dijabetes o trošku RFZO-a, pa je to iziskivalo ogromne troškove svakog meseca. Rečeno nam je i da je moj dijabetes posledica puberteta i razvoda roditelja, koji se dogodio nešto ranije te iste godine.

Marija Dimitrijević, Udruženje „Plavi kružić” (Foto: lična arhiva)

Zvaničnu dijagnozu dijabetesa tipa 1 dobila sam u novembru 2011. godine, kada sam krenula sa insulinskom terapijom, intenzivnim režimom. Imala sam samo 11 godina, pa ne mogu da se setim tačno svoje prve reakcije, ali znam da sam plakala posle prve doze insulina, jer mi je rečeno da ću to morati da ponavljam do kraja života, sa čim tada nikako nisam mogla da se pomirim.

Porodica, prema mom mišljenju, ima ključnu ulogu u životu osobe sa dijabetesom. Moja porodica i ja smo činjenicu da imam dijabetes prihvatili kao i svaku drugu situaciju u kojoj se nađete, a ne vidite izlaz. Bilo je mnogo stresa, raznih glupih i manje glupih pitanja, mnogo neprospavanih noći usled varijacija mojih glikemija i bilo je potrebno beskrajno mnogo strpljenja da se sve dovede koliko-toliko u normalu i da se saživimo sa mojim dijabetesom. Mama je na samom početku postavljanja dijagnoze bila jako uplašena jer nije znala mnogo o dijabetesu, pa se trudila da za kratko vreme nauči što više o samom toku bolesti, o vrstama insulina i lekova, ishrani i svemu ostalom. Čini mi se da je morala da bude hrabrija od mene u nekim trenucima.

Kada je život osoba sa dijabetesom u Srbiji u pitanju, situacija nije baš sjajna. Nemaju sve osobe sa dijabetesom jednaka prava. Osim toga, prisutna je diskriminacija na svakom koraku. Kako sam dijabetes dobila kao osnovac, u početku sam imala dosta problema. Nerazumevanje je uglavnom dolazilo od vršnjaka, koji su na mene zalepili etiketu ,,crne ovce” odmah u početku. Diskriminacija se smanjivala s godinama, ali me je kao mlađu taj osećaj odbačenosti veoma pogađao. Mislila sam da je to najgora stvar koja bi mogla da se desi, međutim, pred kraj srednje škole sam odbijena za program kulturne razmene upravo zbog toga što imam dijabetes, uz objašnjenje da ,,nijedna porodica ne bi prihvatila da brine o nekome ko je bolestan”, pa mislim da je to, za sada, najveće ograničenje koje mi je dijabetes doneo.

Vremenom sam naučila da se nosim sa time i prihvatila sam dijabetes kao deo sebe – nešto što je od sada pa do kraja mog života prisutno. Od dijabetesa nema odmora niti pauze, sa njim se budim i sa njim idem na spavanje. To je kao da ste 24 sata dnevno na poslu, a da pored toga radite još milion stvari odjednom. Ali, nije nemoguće živeti sa njim. Treba znati kako kontrolisati dijabetes, da ne bi on kontrolisao vas.

Iako to zvuči nemoguće, doneo mi je i dosta dobrih stvari u životu. Ranije sam postala odgovornija od svojih vršnjaka, sazrela sam pre vremena.  Sadašnjeg dečka upoznala sam upravo zahvaljujući dijabetesu sa kojim oboje živimo, pa smo jedno drugom najveća podrška. Osim toga, srećna sam što moja porodica i prijatelji imaju beskrajno razumevanja za sve moje potrebe.

Dijabetes me ne ometa ni u jednom segmentu života, živim sasvim normalno i nemam problem da nekome kažem da imam dijabetes. Koristim insulinsku pumpu od 2016. godine i ona mi je značajno poboljšala kontrolu bolesti zahvaljujući mogućnostima pumpe da doziranje insulina prilagodim u potpunosti svojim dnevnim potrebama i aktivnostima, moje je samo da znam koliko sam unela ugljenih hidrata, što sam za 12 godina, koliko živim sa dijabetesom, u potpunosti savladala.

Činjenicu da ne treba da se stidim što imam dijabetes prihvatila sam zahvaljujući Udruženju „Plavi kružić” koje je namenjeno deci i roditeljima, gde sam 2012. godine upoznala mnogo vršnjaka i shvatila da u ovome nisam sama, već da ima mnogo dece sa dijabetesom koja proživljavaju isto što i ja.

Nekoliko godina kasnije javila mi se želja da stečeno znanje i sama prenosim dalje pa sam 2016. godine postala volonter u Udruženju „Plavi krug”. Od tada sam učestvovala u pripremanju mnogobrojnih akcija koje imaju za cilj rad na prevenciji dijabetesa, kao i samoj edukaciji. Na raznim volonterskim akcijama upoznala sam mnogo osoba sa dijabetesom koje su mi danas primer, podrška, a neke čak i veoma dobri prijatelji. Shvatila sam da želim da budem deo te priče i da svoje znanje i iskustvo produbljujem, ali i da delim sa drugima. Pre dve godine bila sam učesnik na kampu ,,Dijabetes lideri Srbije” u organizaciji Dijabetološkog saveza Srbije, čiji sam volonter od tada. Naredne godine našla sam se u organizacionom timu tog istog kampa, dok sam prethodne godine bila učesnica virtuelnog kampa za mlade lidere u organizaciji Međunarodne dijabetes federacije.

Komеntari1
a156c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lillah
Divljenje i podrška!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja