ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
PORODIČNI LEKAR

Dete neće naglo izrasti u pubertetu

Roditelji pogrešno ovo doba smatraju najvažnijim za rast njihovih mališana, jer 85 odsto visine oni dostižu pre toga, do 12. ili 13. godine
Pixabay

U doba pandemije, kada sve osim borbe s virusom korona izgleda kao manje važno, mnogi će možda zameriti što na svetlo dana izvlačimo problem poremećaja rasta kod mališana kao minoran, ali dr Slavica Dautović, specijalista endokrinolog, iz Novog Sada, podseća kako je normalan rast pokazatelj opšteg zdravlja deteta. Istina je da je sada pandemija, da su bolnice u kovid sistemu, pa je bila hladna zima, uskoro će gužve oko upisa u škole, pa vrućine. Ali, doktorka kaže da kada se uoči upadljivi zaostatak u rastu deteta, posetu lekaru ne treba odlagati, jer propušteno u ovoj oblasti ne može da se vrati.

Dr Slavica Dautović (Foto lična arhiva)

Kako prepoznati poremećaj rasta, koji su znaci koji roditelju treba da ukažu da je vreme da potraži savet lekara?

 – Problem roditelji primećuju tek kada svoje dete počnu da upoređuju s drugim mališanima ili prate da li deci kupuju nove haljinice ili pantalone, koje su okraćale. Primete da dete već dve godine nosi isti broj garderobe ili da nešto nije u redu kada ga upoređuju s decom koju već imaju u porodici – navodi naša sagovornica.

Dužina na rođenju bitna

Lekarima su prvi važni podaci dužina i težina deteta na rođenju. Prosečno na rođenju dete je dugačko oko pola metra ili 50 santimetara. Drugi važan podatak je nedelja trudnoće u kojoj je dete rođeno.

Važno je pratiti i kako deca napreduju u rastu, što se meri na sistematskim pregledima. Najveću ulogu ipak imaju sistematski pregledi pred polazak u školu i tada se najveći broj dece upućuje na specijalistički pregled kod pedijatra endokrinologa ako se posumnja na poremećaj u rastu.

– Postoje brojni uzroci bolesti koji se mogu pokazati preko rasta. Raste samo zdravo dete, koje se adekvatno hrani, kome svi organi funkcionišu kako treba i koje je voljeno. Dete prosečno treba da poraste oko pet santimetara godišnje do puberteta – kod nas je to najčešće 11 ili 12 godina za devojčice i 12 ili 13 godina za dečake. Često se pogrešno smatra da će dete porasti u pubertetu, jer istina je da 85 odsto visine dete dostiže do ulaska u pubertet. Zato je važno što pre uočiti da li dete raste dovoljno i videti šta je uzrok poremećaja u rastu – ukazuje doktorka Dautović.

Prosečna visina deteta s četiri godine je jedan metar, ali postoje odstupanja koja ne znače da je reč o poremećaju rasta.

– Kada je dete u bilo kojem uzrastu upadljivo najmanje u redu sa svojim vršnjacima, treba proveriti zašto je to tako. Dete niskih roditelja takođe će biti nižeg rasta. Rast je genetski uslovljen, ali na njega utiču i mnogi drugi faktori: možda su i roditelji imali neki poremećaj koji nije prepoznat i lečen. Kod dece treba videti da li su zdravi srce, bubrezi, pluća, da li dobro radi štitasta žlezda, koja je jako važna za rast. Bitne su i povrede glave. Mnoga deca koja su na rođenju imala malu dužinu, uspevaju da dostignu svoje vršnjake. Ako se to ne dogodi, pomoć lekara je neophodna – kaže naša sagovornica.

Pexels/Allan Mas

Ona objašnjava da svako dete ima neku svoju određenu visinu koju bi trebalo da dostigne do završetka rasta. Ona se zove genetski potencijal i zavisi od visine mame i tate.

– Idealno vreme da se uoči problem je do polaska u osnovnu školu. Nekad imamo dete koje je do tada raslo zdravo pa se problemi jave kasnije. Čim se uoči da dete nešto sporije raste, čim se posumnja na zastoj, roditeljima poručujem: dođite da se proveri! Neka bude i nepotrebno, ali time će se izbeći kasnija složenija ispitivanja. Nekada se dešava da će deca postići svoju visinu, ali malo kasnije i oni se zovu „kasni cvetači”, kao drveće u voćnjaku. Ali, šta se od toga dešava može da oceni samo pedijatar endokrinolog – navodi dr Dautović.

Kada se otkrije da detetu nedostaje hormon rasta, lečenje se sastoji u davanju tog hormona; ako se utvrdi da postoji oboljenje pluća ili srčana mana, onda se lečenje usmerava u tom pravcu, a potom će se i rast nastaviti.

Dileme oko hormona

Lečenje otvara novi niz pitanja: mnogi roditelji ne žele da dete dobija hormone.

– O tom hormonu postoje dileme i zablude, iako se primenjuje duže od 30 godina u celom svetu, a za svaku osobu koja ih prima podaci su sadržani u bankama podataka i deca se prate i u odraslom dobu. U Srbiji smo počeli primenu ove terapije godinu dana posle sveta i zaista držimo korak u tome. Lečenje je besplatno: sve troškove pokriva Republički fond za osiguranje. Dete prima terapiju nekoliko godina i prestaje kada dostigne određenu visinu. Rast se prati i kontrole su obično na šest meseci. Kod neke dece će se nastaviti terapija i u odraslim dobu, u mnogo manjoj dozi, ako njegov organizam ne može da pravi taj hormon, koji nam je potreban tokom celog života i ključan je u nekim metaboličkim procesima – objašnjava dr Slavica Dautović.

Procenjuje se da godišnje u Srbiji s poremećajem rasta bude između 600 i 700, a u Vojvodini 200 slučajeva na 100.000 dece. Međutim, doktorka dodaje kako mnoga deca nikada ne stignu do lekara ili dođu kasno – devojčice kada su već dobile prvu menstruaciju i dečaci sa 16 godina – kada praktično ne može mnogo da se uradi.

Lionel Mesi (Foto EPA-EFE/Daniel Apu)

Fudbaler Mesi kao uzor

Najpoznatiji sportista koji je u detinjstvu primao hormon rasta jeste fudbaler Lionel Mesi, koji je time postao i promotor ove terapije.

– Šta bi bilo da jedan veliki klub kao što je Barselona nije prepoznao potencijal malog dečaka koji je imao poremećaj rasta i nije ga uputio na lečenje? – pita doktorka Dautović.

Košarka neće pomoći

Živimo u vreme visokih ljudi, često ćemo čuti i kako su Srbi visok narod, za neke poslove i profesionalno bavljenje sportom važno je biti visok i naočit. Koliko u ovoj oblasti ima roditeljske želje da uz pomoć medicine postignu viši rast svoje dece?

– Kada se utvrdi da nema organskih poremećaja, da je dete zdravo i da je reč o normalnoj varijanti rasta, iako bi roditelji želeli da im je dete više, hormon rasta se ne daje. Zabluda je i da će pojedini sportovi, poput košarke ili plivanja, pomoći da dete izraste. Naravno, svaki sport je dobar, ali ponekad se desi upravo suprotno: dete ne postiže spretnost, veštinu, rezultate. Često roditelji dolaze kod nas da se uradi predikcija, prognoza rasta, jer klub očekuje neku visinu i ako dete to neće dostići, klub ga neće primiti – kaže dr Slavica Dautović.

 

 
Komеntari3
9ad78
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
To nije tačno. Za pola godine, kada sam imao 15 godina, porastao sam 19 cm.
Киза
Баш тако! На распусту између 7. и 8. разреда (око 2 ипо месеца) са 162цм "скочио" на 180цм и ту се "закуцао"! До 20-те се само раскрупњао, иначе висина остала непромењена до данас (додуше, рекао бих да сам сад почео да се полако смањујем).
Саша Микић
За то сте у праву. Знам неколико случајева, у својој околини, где раст коштаног система, није пратио и адекватан раст мишићног система, па су деца морала да носе мидере да им се кичма не би искривила.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja