petak, 14.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 14.04.2021. u 20:00 Vladimir D. Janković
SEĆANjE: RAJKO KOJIĆ (1956 – 1997)

Ako je zemlja oblak

Šezdeset pet godina od rođenja i dvadeset četiri godine od smrti prvog gitariste „Riblje čorbe“
Рајко Којић (Фото: Википедија)

Dvanaestog aprila 1956. godine u Jarkovcu je rođen, a jedanaestog aprila 1997. iz Beograda je „pobegao negde“, možda kad mu se na glavu srušio čitav svet, možda da se unapred podrugne rasprodaji bola, možda i da nam pokaže da ume da bude gadan kad je naše pažnje  gladan.

Rajko Kojić je jedan od najvećih gitarista koje je srpska i jugoslovenska rok muzika dala. Dobro, imamo Točka, i Točak je naš Hendriks. Rajku je nedostajalo malo daha, malo vazduha, malo otvorenog prostora da postane naš Riči Blekmor. Ili ne – zašto ga poistovećivati s bilo kim.

U muzičkom smislu, Rajko je bio tvorac i pokretač grupe koja će u istoriji ostati upamćena pod nazivom „Riblja čorba“.

Na prvom „Čorbinom“ albumu grupi je dao zvuk, ton, celinu. Taj album, „Kost u grlu“, najbolji je koji je ovaj bend ikad snimio.

Pružio je mnogo i na narednih pet albuma. Kad je „Čorba“ objavila svoje najpopularnije ostvarenje, „Mrtva priroda“, ponovo je zablistao, ali već kao čovek-tvorac koji se utapa u matici mašine.

Ono što je ovaj gitarista ostavio našem roku, a i našoj duši, čućete u pesmama „Ja sam još ona ista budala“, „Hej, ćale“, „Zvezda potkrovlja i suterena“, „Ostani đubre do kraja“, „Neke su žene pratile vojnike“, „Rekla je“, „Na Zapadu ništa novo“ i u mnogim drugim.

Može li zemlja da bude laka? Može, ako je zemlja oblak. U toj zemlji, gore, iznad naših ušiju, počiva i traje Rajko Kojić.

Komеntari3
dfc6e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Наташа Вујовић
Безуспешно сам покушавала да научим да свирам гитару док смо као мантру понављали песме наше младости и певали их одлазећи на екскурзије...Били су бунт и велика метафора једног времена, које је неговало критичку свест...Били смо "у току са Светом"...Знали смо предности и недостатке и Истока и Запада... И сањали, иако разочарани првим љубавима, певали "Остани ђубре до краја". Љубав је била колективни амалгам. Боже, колико су ускраћене генерације које нису осетиле ту плиму слободе и самосвести...
Ђорђе Сибиновић
Легенда рок гитаре! Недостижан!
Tašmajdan
Neke davne '79 bio mi je prvi momak sa kojim sam prošetala Tašem, prvi put poljubila...on došao iz malog mesta da studira Višu ekonomsku, ali ljubav prema muzici je bila ta koja ga je odvela drugim putem, drugim putem u svakom smislu. To tinejdžersko druženje trajalo je samo jedne jeseni, ali sećanje na njega traje i danas. Lepo je da postoje ljudi koji ga se sećaju, neka mu je laka zemlja.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja