ponedeljak, 21.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
LIČNI STAV

Želimo da verujemo da je ambasador govorio po dužnosti, ništa lično

Др Миле Бјелајац (Фото Анђелко Васиљевић)

Nije prvi put da se ambasador Tomas Šib u zemlji akreditacije svrstava među diplomate kakav je na primer bio Cobel, a ne među one zemljake diplomate kakav je bio Ajf ili Hartvig. Povodom njegove iritirajuće izjave o opravdanosti rata 1999, čitaoce „Politike” i njegovu ekselenciju želimo da podsetimo, u meri naknadnih saznanja i objavljenih izvora, šta je bio stvarni cilj rata.

Sam Vesli Klark, glavnokomandujući NATO general, u intervjuu Dejvidu Martinu za „Bi-Bi-Si njuz” 2000. izjavio je: „Milošević, govoreći otvoreno, nikad nije stvarno shvatio da ovaj rat nije striktno bio vezan za Kosovo. To, konačno, nije bio ni konflikt zbog etničkog čišćenja. To je bila bitka za budućnost NATO, bitka za kredibilitet Sjedinjenih Država kao sile u međunarodnim odnosima.” Tačno, UNHCR prve izbeglice beleži tek 28. marta.

O potrebi dokazivanja kredibiliteta SAD govorio je i ubeđivao delegaciju američkih Srba sam predsednik Klinton 4. aprila 1999. Albance je pomenuo samo u prvoj rečenici prilikom susreta.

U Rambujeu je letvica bila namerno podignuta previsoko, kako Srbi ne bi mogli da prihvate (zahteve). Njima treba malo bombardovanja, i to će i dobiti, piše Džejms Džatras o farsi u Rambujeu, gde je jednom broju novinara, samo za orijentaciju, baš tim rečima to saopšteno. I Henri Kisindžer će („Dejli telegraf”, 28. juna 1999) oceniti: „Tekst iz Rambujea (...) bila je provokacija, izgovor za početak bombardovanja.” Nemački „Zidojče cajtung”, 11. maja 2010. navodi da je konferencija u Rambujeu organizovana da bi NATO-u dala „legitimitet za dugo planirani vojni napad.”

Džon Noris, šef za veze pomoćnika državnog sekretara Talbota, otkriva onda prikrivane razloge: „To je bio otpor Jugoslavije širenju trendova političkih i ekonomskih reformi, a ne nevolje kosovskih Albanaca. To najbolje objašnjava rat NATO-a. Milošević je bio problem za transatlansku zajednicu predugo, tako da su Sjedinjene Države osećale da će on jedino reagovati na vojni pritisak (...) On je izazvao osnovne NATO vrednosti i njegovu samu egzistenciju”.

Koliko se rat želeo svedoči i šef posmatračke misije Evropske zajednice na Kosovu (ECMM), nemački ambasador Ditmar Hartvig. Misija jednako brojna kao i Vokerova (OSCE). Svedočili su da je OVK ta koja vrši teror i provocira, tera Srbe u izbeglištvo, a da se jugoslovenske snage drže krajnje suzdržano, želeći da se očuva sporazum Milošević-Holbruk iz oktobra 1998. Predstavnici ove misije bili su pre Vokera u Račku i glavni su svedoci kasnije Vokerove manipulacije. Kako god, zapadne vlade nisu koristile izveštaje Hartvigove misije i upravo su davale za javnost suprotne tvrdnje. Ambasadori i osoblje na terenu su jedino mogli da zaključe da se nije želeo mir već rat. Bili su dovoljno iskusni da to zaključe. U svom pismu kancelarki Angeli Merkel 26. oktobra 2007, navodi: „Ni u jednom izveštaju između kraja novembra 1998. i evakuacije (...) ne pominje se da su Srbi vršili veće ili sistematske zločine nad Albancima, niti se makar u jednom jedinom slučaju govori o genocidu, ili incidentima/zločinima koji su slični genocidu (...) Nasuprot tome, stalno se ponavljalo da, s obzirom na sve učestalije napade OVK na srpske izvršne vlasti, njihove bezbednosne snage pokazuju izvanrednu uzdržanost i disciplinu. Jasan i stalno postavljan cilj srpske administracije bio je – da se što preciznije pridržava odredaba sporazuma Milošević-Holbruk i tako međunarodnoj zajednici ne pruži razlog za intervenciju (...) Shodno tome, do 20. marta nije bilo povoda za vojnu intervenciju, te su tako sve mere međunarodne zajednice koje su tamo usledile bile nelegitimne.” Hartviga je naročito uzbuđivala činjenica da je njegova zemlja još u vreme rata u Bosni podržavala američku politiku nezavisnog Kosova.

Ambasador Keler, pomoćnih Vokera, žestoko je optužio svog šefa da je postupcima namerno pripremao i izazivao rat. Kao i Keler, mnogi članovi Vokerove misije su znali da je Voker bio deo američke politike da se demonizuju Srbi i podrži OVK. Svi oni pišu da je najveći uzročnik nasilja bila OVK.

*istoričar i univerzitetski profesor

Komеntari16
26d39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Luis
Ovo je samo jedan od mogućih pogleda na događaje koji su prethodili bombardiranju Srbije. Ipak, izvlačiti detalje kako kome odgovara vodi u stranputicu. Brutalan Miloševićev režim je naprosto tada došao pred zid tolerancije. Sve ono što je pokušavao nametnuti drugima vratilo mu se s kamatama.
Bozidar
Autor je odlicno primetio da je pad SSSRa doveo do raspada Varsavskog pakta, tako da je od 1989 god, NATO prakticno izgubio funkciju i nasao se pred raspadom. Novu ulogu i novu snagu, NATO je mogao da pronadje samo u nekom novom sukobu, novom ratu. Nasi politicari to nisu primetili. Odbivsi da prihvate ultimatum u Rambujeu, pruzili su NATO paktu priliku da se sabere i osnazi, a Srbiju uvukli u potpuno bezizgledni rat
Beli
G-Šib da probuši probni balon svojih nalogodsvaca,spakuje ga u svoj kofer l ponese kuci.Na ovo ga obavezuje normalno ponašanje jednog diplomate.
Radmilo Milicevic
G-din Sib je njegovom izjavom, u duhu Joske Fisera i Rudolfa Sarpinga, gurnuo prst u oko svim zdravo mislecim ljudima. Dr Bjelajac je naveo brojne izjave za koje bi i g-din Sib i njegov ministar trebalo da znaju. Ako uprkos tome ostaju pri svome, to onda znaci da se politika Nemacke prema Srbiji nije promenila i da bi sutra opet postupili na isti nacin. Nije mi drago ali smatram korisnim to sto je g-din Sib rekao. Sad makar znamo na cemu smo a g-dinu Sib zelim prijatan boravak u Srbiji.
Car sloba
Hvala na odličnom tekstu.
Stari realista
NATO normalno zna da bombardovanje Srbije nije bilo legitimno, ali se trude na sve moguce nacine, da to zataskaju. Kada bi priznali istinu onda bi kao agresori morali da plate veliku ratnu odstetu. Bez obzira na sve Srbija bi stalno trebala da Ih "ganja" sa cinjenicama i tako utice na svetsko javno mjenje. Trebalo bi nesto nauciti od Jevreja, oni vec preko 70 godina "potsecaju" Nemacku na holokoust i uspeh nije izostao.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja