nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Božićni ustanak

Деда и унук: Никола Први Петровић и Александар Карађорђевић (Фото приватна архива)

Ovih dana se na televiziji Nova S prikazuje domaća serija „Aleksandar od Jugoslavije”, snimljena po istoimenom romanu Vuka Draškovića, a posvećena našem kralju Ujedinitelju Aleksandru Karađorđeviću i njegovim naporima u borbi za ostvarenje jugoslovenske države i nacije. U jednoj epizodi serije prikazuju se sukob i nesuglasice oko pitanja ujedinjenja kraljevina Srbije i Crne Gore u zajedničku državu, koje su postojale između unuka – prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i dede – crnogorskog kralja Nikole Prvog Petrovića. To je dovelo do neuspešne pobune u Crnoj Gori poznate pod nazivom „Božićni ustanak”.

Ustanak je podignut početkom januara 1919. godine pod vođstvom „zelenaša” (pristalice Kralja Nikole i samostalne Crne Gore) i bio je usmeren protiv centralističke politike prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i njegovih pristalica „bjelaša”, koji su bili za ujedinjenje. Vođe pobune bili su brigadir Crnogorske vojske Krsto Zrnov Popović i serdar Jovan Plamenac. Uzrok pobune bilo je zasedanje Podgoričke skupštine, na kojem je doneta odluka o bezuslovnom ujedinjenju s Kraljevinom Srbijom u zajedničku državu, Kraljevinu SHS. Kralj Nikola je preko „zelenaša” insistirao na uniji, odnosno konfederalnom ujedinjenju, ali su na toj skupštini preglasani od strane „bjelaša”. Vrhunac pobune dogodio se na Cetinju, 7. januara 1919. godine, na pravoslavni Božić, i „bjelaši” su uz pomoć srpske vojske porazili „zelenaše”.

Da ne bi došlo do krvoprolića i građanskog rata, kralj Nikola Prvi Petrović uputio je poziv na mir. Određeni broj učesnika u pobuni je uhapšen i posle suđenja zatvoren, a neki su pobegli u Kraljevinu Italiju, koja ih je podržavala. Treći su se povukli u planine, nastavivši s gerilskim otporom, a među njima se posebno isticao Savo Raspopović.

Pozadinu ovog bratskog sukoba činili su suprotstavljeni uticaji i interesi velikih sila pobednica (sila Antante), koji su se sukobljavali na ovom delu Balkanskog poluostrva, posebno Francuske, Engleske i Italije. Naime, Kraljevina Crna Gora je ratovala na strani Srbije i štitila joj odstupnicu prilikom povlačenja preko albanskih planina. Početkom 1916. godine Crna Gora je uništena i okupirana od strane Austrougarske. Kralj Nikola je s porodicom i najbližim saradnicima izbegao iz zemlje, a crnogorska vojska je pobeđena i razoružana. Posle Prvog svetskog rata sile Antante su tretirale Crnu Goru kao deo Austrougarske monarhije, tako da su prilikom kapitulacije monarhije sa svojim vojskama stupile na tlo Crne Gore ne priznajući više njenu političku nezavisnost i autoritet njihovog odbeglog kralja Nikole kao vladara ove države.

Pod komandom francuskog maršala Franše d’Eperea organizovana je zajednička saveznička misija zauzimanja Bokokotorskog zaliva od strane njihovih flota. Italijanska flota je zaposela oblast Crnogorskog primorja, a pozivala se na odredbe Londonskog ugovora iz 1915. godine. Zbog ekspanzionizma italijanske vojske intervenisala je srpska vojska dovođenjem svojih trupa u Crnu Goru. Kralj Nikola je molio svog unuka da mu omogući povratak u Crnu Goru kao suverena i legitimnog vladara, ali je maršal Franše d’Epere to sprečio, precizno i iskreno objašnjavajući Aleksandru Karađorđeviću zbog čega to nije moguće. Objasnio mu je da, ako se ne stvori Kraljevina SHS, Srbi nikad neće dobiti izlaz na more, jer je Solun obećan Grcima zbog odobrenja stvaranja Solunskog fronta i prihvatanja savezničkih trupa na svoju teritoriju za vreme rata. Srbima je ostalo u ponudi samo Crnogorsko i Dalmatinsko primorje, ali samo u okviru zajedničke države, odnosno Jugoslavije. Ukoliko to Srbija ne prihvati, određene teritorije, npr. Istra, Dalmacija s ostrvskim arhipelagom i Crnogorsko primorje, po odredbama Londonskog ugovora pripašće Kraljevini Italiji. Upravo zbog tog argumenta, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević nije imao drugu mogućnost nego da prihvati ujedinjenje.

Nažalost, kralj Nikola i deo crnogorskog naroda to nisu razumeli, pa su se oduprli takvim stremljenjima i opredeljenjima budućeg kralja Aleksandra Karađorđevića. Nesporazum je doveo do sukoba i velikog razdora među braćom i rođacima. Tako su velike sile, po starom sistemu „zavadi pa vladaj”, posvađale bratske narode, iako su im oni bili iskreni saveznici u Velikom ratu.

Miomir Garašanin,
Beograd

Komеntari6
d6d5b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petrovic
Autor pisma bi takodje, trebalo da prouci istoriju odnosa zelenih i bijelih u toku vladavine knjaza, a kasnije kralja Nikole i dalje odvijanje dogadjaja u sukobu ta dva vidjenja. Ovde neki licitiraju te odnose i prenose na sadasnje vreme. Oni koji zastupaju nekakvo vidjenje novog "Montenegra" uglavnom NE zive na Cetinju, bili su deo prethodne vlasti sa nizom privilegija koje im je tzv "nezavisnost" donela. Cetinje je ozbiljno unazadjeno u posl 30 god. ekonomski, politicki i socijalno.
Petrovic
NE znam na koje se sve istorijske izvore poziva autor na temu dogovora Velikih sila sa kraljem Aleksandrom po pitanju nove drzave i njenih granica . Kralj NIkola je pokusavao da napravi nekakav sporazum sa Austrougarskom u toku, rata, da sacuva svoju poziciju vladara a sto M. G. NE pominje u svom pismu. NIJE dobro sto se pisanje V. Draskovica i njegovo vidjenje zivota kralja Aleksandra smatra istorijski verodos. Vazno je da u zemlji gde se malo zna istorija, se ipak drzimo istor. cinjenica.
LaCosta
Kada se sve redukuje do osnovnih faktora, najveci gubitak od ukidanja crnogorske monarhije su imali oni koji su ostvarivali egzistenciju na njen racun. Dakle, razni dvorski cinovnici i prateca birokratija sa Cetinja. Sada gledamo svojevrsnu reprizu tih dogadjaja u kokoj Milo igra ulogu kralja Nikole dok "dvorske cinovnike" cine oni koji su od DPS-a imali lepu materijalnu korist. Vidljiva razlika je sto su ustanici tada sebe smatrali Srbima a ovi danas su antisrbi.
Славко
Занимљиво поређење, међутим, велика разлика је у томе што су тада сви били Црногорци српске националности, а данас се, захваљујући другу Титу многи сматрају Монтенегринима. И Бјелаши и Зеленаши су били присталице заједништва, само по различитим принципима, што је потпуно легитимно, а то је друга веома битна разлика. Милогорци су позивају на непостојеће традиције, нити је ико икинуо државност Црној Гори, а да није истовремено и Србији, нити је постојао било ко ко је био против заједничке државе.
Senior75
Kako nas je Karadjordjevic ujedinio I prognao rodjenog dedu, koji ga je odhranio, tako je I zavrsio, a Tito prihvatio tu tvorevinu u koju ni sam nije verovao.A mi Srbi platili krvlju I ujedinjenje I razjedinjenje.Kome to nije jasnoo, nek veruje Vuku Draskovicu.
Дан
Бококоторски залив је био у саставу Аустро-Угарске до 1914 па није ни могао да буде у краљевини Црној Гори. Црна Гора је на приморју имала само Улцињ и Бар !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja