Sreda, 04.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Decenija od odlaska Brane Crnčevića

„Aforizam je pokušaj, ni istočni ni zapadni, ni severni ni južni, ni kapitalistički ni socijalistički, da se u svetu uspostavi jedinstvo mudrosti, jer je jedinstvo gluposti već uspostavljeno”, briljantna je Branina misao koja je celom svetu ponudila, možda, i ponajbolje objašnjenje šta je aforizam
Брана Црнчевић (Фото приватна архива)

Verovatno nema nikoga u Srbiji ko ne zna barem jedan aforizam Branislava Brane Crnčevića, velikog majstora male forme, koji je preminuo pre deset godina na današnji dan.

„Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i uništili su sve.”; „Mrav radi, tegli, i od njega nije postalo ništa, a majmun se zezao po drveću i od njega je postao čovek”; „Kako da verujemo čoveku kad pretke drži u kavezu, a potomke u neizvesnosti?”; „Bog je bio iznenađen kad je čuo da ga nema, ja sam se zaprepastio kad sam čuo da postojim”, samo su neke od besmrtnih misli srpskog satiričara rođenog u Kovačici, u Banatu 1933. godine.

Brana Crnčević je jedan od najboljih naših i evropskih aforističara, iako se manje od decenije i po bavio ovom književnom formom. Ubojite rečenice je počeo da publikuje u „Ježu” 1958. godine, a prestao je da ih piše 1972, jer je tvrdio da više „nije imao gde da ih objavljuje”.

Branina prva knjiga aforizama pojavila se 1966. godine u izdanju beogradske „Prosvete”, a štampana je iste godine i na nemačkom jeziku u Frankfurtu pod naslovom „Državni ispit”. Ova zbirka sa oko 250 „monumentalnih minijatura” imala je u Srbiji dva naslova i više izmenjenih i dopunjenih izdanja. Najpre se zvala „Govori kao što ćutiš”, a sedam godina kasnije štampana je pod naslovom „Piši kao što ćutiš”. Od tog nevelikog broja Aleksandar Baljak je za svoju Antologiju srpskog satiričnog aforizma „Istorija afokalipse”, objavljenu 1987. godine, izabrao čak 52 aforizma, odnosno svaki peti je bio antologijski!

Crnčević je jedini s naših prostora uvršćen u Antologiju „Aforizmi svetske književnosti”, koja je objavljena u Nemačkoj 1999. godine. U izboru Fridmana Spikera srpski aforističar se nalazi uz Frensisa Bekona, Fransoa Larošfukoa, Bleza Paskala, Fridriha Ničea, Oskara Vajlda, Franca Kafku i druge velikane svetske književnosti.  Branine priče i aforizme sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka redovno je objavljivao sovjetski časopis za satiru „Krokodil” koji je dostizao tiraž od preko pet miliona primeraka. Poslednjih godina Branine duhovite misli našle su svoje mesto u najpoznatijim ruskim antologijama kratke forme, poput „Antologije misli u aforizmima” i „Antologije mudrosti”, koje je priredio Vladimir Šojher. Naš satiričar bio je izuzetno popularan i u Bugarskoj, gde ga je prenosio časopis „Stršel”. Brana je kod istočnih suseda imao kultni status, pa je ovekovečen i u aforizmu Stanislava Stratijeva: „Kao što je rekao Brana Crnčević, 'slobodan čovek misli šta želi, a jede šta ima'. A mi Bugari smo uvek preferirali obrnuto: da jedemo šta želimo i da mislimo ono što imamo.”

„Aforizam je pokušaj, ni istočni ni zapadni, ni severni ni južni, ni kapitalistički ni socijalistički, da se u svetu uspostavi jedinstvo mudrosti, jer je jedinstvo gluposti već uspostavljeno”, briljantna je Branina misao koja je celom svetu ponudila, možda, i ponajbolje objašnjenje šta je aforizam. I druge Branine domišljatosti odlikuju specifični srpski duh, jezgrovitost, lucidnost, šarmantnost, potpuna nepredvidivost, oštrina, poetičnost, vesela nota, britkost prema predmetu satire, borbenost i optimizam. Crnčevićevi zapisi su i šezdeset godina od nastanka sveži i aktuelni. Gotovo da danas nema angažovanijeg satiričara od Brane. Nijedan aforizam ovog autora nije pregazilo vreme, nijedan nije deplasiran, nije nerazumljiv, nije neprevodiv. Brana je pisao kao što nije ćutao. On je govorio i pisao kao što misli. A mislio je tako, kao da ne misli na sebe, zbog čega je kritikovan s najviših mesta, a  dopadao je i zatvora.

Kada je to bilo opasno, udarao je na kult ličnosti Josipa Broza:

 „Kult ličnosti je polovina kulta dvoličnosti”;

 „Telo svakog tiranina potopljeno u narod, istiskuje onoliko naroda koliko je tiranin težak”;

Posebno privlačna tema za ismevanje bila mu je tvrdnja komunista da istorija počinje od njih:

 „Pre rata moja tata je bio truo i star. Sada je moj tata mlad i zdrav”;

 „Naši preci živeli su veoma bedno, a prema najnovijim podacima neki uopšte nisu ni živeli”

 Za aforizme kažu da su poslovice intelektualaca, a Brana je svoje aforizme gradio na narodnim poslovicama:

 „Dobar i lud su braća. Pametan nikome nije potreban” ;

 „Konj je čoveku najbolji drug. Nije lepo što drug jaše druga.”

 Srpstvo, Srbija, Srbin za Crnčevića nikada nisu bile tabu-teme, o čemu svedoče aforizmi:

 „Teško je biti Srbin, ali kasno”;

  „Svi smo mi deca dezertera iz 1389. godine.”

 Borislav Mihajlović Mihiz, nesumnjivo jedan od najvećih autoriteta naše književne kritike zapisao je:

 „Brana Crnčević je jedan od četiri krupna satiričara druge polovine dvadesetog veka. Sa Dušanom Radovićem, Matijom Bećkovićem i Vladom Bulatovićem Vibom spaja ga ista moderna beogradska škola duha, oslobođene smelosti, vidovitosti, krilate rečenice koja pamti i koja se pamti, elegantnih i savršenih poenti, umeća da se od teksta sačini anegdota, a ne od anegdote tekst, igrarija reči kao oružje pojmova na turniru duha, čist i besprekoran patriotizam i moralna samostalnost stavova. U ovaj kvartet najduhovitijih Srba naše epohe Brana Crnčević unosi najviše čistog humora, bonomije, lakoće, vedrine, raspričanosti, pa i površnog zveketa vica i pošalice, sve elemente koji obično blaže britkost i tupe oštrinu, ali je to sve kod njega samo suptilna ornamentika, šarena varalica da lovina što dublje proguta krupnu udicu svoje obrečene satirične ulovljenosti”.

 A šta bi nam Brana poručio danas:

 „Da mi je sredina bila bolja, bio bi mi bolji i kraj.”

Književnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Draskone
Brana je nepravedno skrajnut i kao aforističar i briljantan pesnik. Za to su se svojski potrudili brojni zaluđenici i ratni huškači iz devedesetih. Oni su nam vredni k'o kamen o vratu - svima u Srbiji. Vreme je da se najvećem aforističaru pruži puna satisfakcija. Dojadilo mi je da slušam otpadnike od devetog marta i petog oktobra. To je ruglo. A Brana se sad na nebu smeška: ,,Nisam vam valjao na zemlji, e sad gledajte u nebo. Jedino ono može da vas izvuće iz političkog brloga...... Ako hoće"
Милош Лазић
Да ли се неко још сећа његове "Кафанице, суднице, луднице" на даскама Атељеа 212?
Марко Латиновић
Провјерено из личног искуства: Господин Брана Црнечевић био је велики хуманиста.
liber esto
E, svaka nam čast! Brana Crnečević je jedno veliko ime naše duhovnosti, o čemu ponešto svjedoči i ovaj korektno urađeni prilog. Kao rođeni satiričar opirao se onom poretku zbog čega je u slobodarskim krugovima bio veoma cijenjen. Da je živ opirao bi se i ovom današnjem, u to sam siguran... I sad, gledam, samo jedan komentar čitalaca! Pa, kakvi smo to ljudi postali? A svaki put kad se živopisni Dodik samo ''nakašlje'' na neku samo njemu znanu nepravdu, zapjenušani komentari pljušte li pljušte.
ато светог Саве Мудре главе Школске славе Српске славе
Хвала Господину Брани Црнчевићу, књижевнику, сатиричару и афористичару што ме је деценијама одвајао од других проблема и Смехом доприносио добром расположењу..... На сатирични лист *Јеж* био сам претплатник као војник, 13 "Заната" на РТС-е сам све редовно гледао са задовољством, иако сам у то време обично ишао у позориште, чешће на игранке на Машинцу и његову књигу сам ишчитавао много пута. Хвала и Александру Чотрићу што је о свом цењеном Колеги сачинио ово дивно Подсећање. ХВАЛА И ВЕЧИТА СЛАВА.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.