sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 12.04.2021. u 10:46

Provokacija nemačkog ambasadora

У НАТО бомбардовању страдало је 16 радника Радио-телевизије Србије (Фото EPA-EFE/Srdjan Suki)

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib izjavio je u intervjuu za RTV da je bombardovanje 1999. godine bilo potrebno „jer je trebalo sprečiti humanitarnu katastrofu i genocid na Kosovu”. Izjava je skandalozna. Po brutalno izrečenim neistinama prevazilazi sve ono što smo do sada mogli da čujemo od nekih zapadnih diplomata, izuzimajući Šibovog kolegu, nemačkog ambasadora Cobela, koji nam je pre desetak godina zapretio razbijanjem Srbije, oduzimanjem Vojvodine i Sandžaka ukoliko ne priznamo tzv. Kosovo. Cobel je posle te skandalozne izjave nečujno nestao iz nemačke ambasade u Beogradu. Govorilo se da ga je zvanični Berlin povukao, pa je realno očekivati da takva reakcija Berlina bude i u slučaju Šiba. Ukoliko izostane, treba da nam bude jasno da je to zvanični stav Berlina.

Šib je prvi put upotrebio reč „genocid”. Kao iskusan diplomata, zna šta znači genocid, a ovo je rekao u funkciji predstojećeg dijaloga Beograda i Prištine. Kurti i Osmani, zvaničnici Prištine, pominju genocid sa srpske strane i posle ovakvog stava nemačkog ambasadora jasno je odakle dolazi sufliranje za takve izjave prištinskih predstavnika.

Izjava Šiba je na liniji onih koje su dolazile u vreme agresije na našu zemlju 1999. godine. Tadašnji nemački šef diplomatije Joška Fišer je početkom maja 1999. rekao da su Srbi fudbalski stadion u Prištini pretvorili u „koncentracioni logor za Albance, koji se ni po čemu ne razlikuje od logora Aušvic”. Albanski političar sa Kosova Albin Keljmendi, govoreći iz svog stana koji je preko puta stadiona, izjavio je za prvi kanal nemačke televizije i emisiju „Lažima je počelo” da „nikada nije bilo nijednog taoca na stadionu i da su sve vreme bombardovanja na njemu trenirali omladinci FK Priština”. General Hajnc Lokvil, nemački zvaničnik u OEBS-u, takođe je negirao Fišerovu izjavu rečima da je „zapanjen činjenicom da se ime zloglasnog konclogora Aušvic koristi za dnevnopolitičke potrebe”. A tadašnji ministar odbrane Nemačke Šarping izmislio je i novinarima lansirao navodni vojni plan Srba nazvan „Potkovica”, po kojem, navodno, treba proterati Albance s Kosova. Posle izvesnog vremena, pritisnut stavovima novinara da je to laž, lakonski je odgovorio: „Tako me je obavestilo Ministarstvo spoljnih poslova, uostalom, nisu sve žrtve iste.”

Izjava aktuelnog ambasadora Nemačke u Beogradu g. Šiba je u ravni reči nemačkog profesora dr Rolfa Ditera Klugea, direktora Slavističkog seminara u Tibingenu, koji je maja 1999. rekao: „Srpskoj deci treba zabraniti da u školama uče srpsku nacionalnu istoriju”, ili „Srbija i Srbi moraju biti bačeni na kolena”, kako je govorio tadašnji zvaničnik Klaus Kinkel.

Gospodin Šib bi morao znati da je agresija na Srbiju počela bez dozvole SB UN, da su prekršene čak i norme svake države NATO-a, a da je nemačka vojska prvi put izašla iz svojih kasarni i napala drugu državu. Učinila je to „punim plućima” i s „apetitom”, sudeći po izjavama tadašnjih zvaničnika, jer joj je, kako se tada moglo čuti, Srbija veliki dužnik iz ranijih ratova. Šib zna da je i tadašnji kancelar Šreder povukao izjavu kojom je opravdavao napad na Srbiju, a da je isto učinio i nemački nobelovac Ginter Gras.

Jirži Dinstbir, specijalni izaslanik UN za ljudska prava, u intervjuu za „Veltvohe” maja 1999. rekao je: „Vazdušni udari aviona NATO-a stvorili su preduslove za napuštanje Kosova od strane Albanaca”. Šib govori o „humanitarnoj katastrofi i genocidu”. Težina ove izjave leži i u činjenici da je izgovorena u dane obeležavanja godišnjice napada Nemačke na Beograd, razaranja Srbije, ubijanja civila, rušenja i spaljivanja Narodne biblioteke da bi se zatrli identitet i duhovno bogatstvo Srba. Šib bi morao da obiđe sva stratišta u Srbiji koja su stvorili Nemci, a neka dođe i u Kragujevac da vidi strahote u Šumaricama i 33 humke streljanih civila, đaka Kragujevačke gimnazije i malih Roma koji su odbili da očiste čizme nemačkim vojnicima.

Na potezu je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Izjava Šiba ne sme da ostane bez naše reakcije. Građani Srbije su svesni da je ovakva izjava namerna provokacija u funkciji pritiska na Beograd pred nastavak dijaloga i davanje vetra u leđa Prištini.

Dragiša Petrović,
novinar i publicista, Kragujevac

Komеntari6
96181
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ana lalic
Sram ga bilo.
Đorđe
Smrt fašizmo sloboda narodu .
Slobodan Markovic
A Vatikan i Kominterna?
Bane
Nemacka je srpski neprijatelj broj jedan, vec 100 godina i u svakom smislu. Njima su se u tome pridruzili Englezi u toku 2. sv. rata i deluju iz pozadine.
Славка Картал
За овакву изјаву мало је рећи да је скандалозна,докле више изгледа док постоји иједан србин ! Нисам прочитала да се Министарство иностраних послова огласило,не треба се свађати али рећи истину свакако нећу рећу господину !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja