petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
TEHNOLOGIJA

Skladište DNK na Mesecu

Genetski materijal 6,7 miliona biljaka, životinja i algi nalazio bi se u tunelima našeg prirodnog satelita kao osiguranje da će živi svet sa Zemlje biti očuvan u slučaju neke velike katastrofe
(Фото Пиксабеј)

Mnogobrojni naučnofantastični filmovi bave se tematikom opasnosti iz svemira koja bi mogla totalno da uništi život na našoj planeti. Suočeni sa činjenicom da teoretski postoji opasnost od udara ogromnog meteorita koji bi zbrisao živi svet, naučnici su došli na ideju da na Mesecu u specijalnoj barci uskladište DNK materijal svih poznatih organizama i biljaka sa naše planete.

Barka ili genetska barka, koja po nazivu podseća na Nojevu barku koja je prema predanjima spasila živi svet, bila bi spuštena u tunele koji su nastali prolaskom lave pre tri milijarde godina. Napajala bi se solarnim panelima sa površine Meseca.

U barci bi bio uskladišten genetski materijal 6,7 miliona nama poznatih biljaka, životinja i algi. Naučnici su proračunali da bi za prenos genetskog materijala bilo potrebno najmanje 250 lansiranja letelica sa Zemlje.

Stručnjaci veruju da bi na taj način mogli da sačuvaju živi svet sa naše planete u slučaju bilo kakve vrste katastrofe, prenosi Lajv sajens.

U ovom trenutku tehnologija još nije dovoljno razvijena za obavljanje sofisticirane misije, ali naučnici smatraju da bi misija bila ostvariva za 30 godina.

Potencijalne opasnosti koje možemo da očekujemo u budućnosti su erupcije supervulkana, svetski nuklearni rat, udar asteroida, pandemija, ubrzane klimatske promene, solarne oluje i suša. Svaka od nabrojanih opasnosti nam stoji nad glavom kao tiha pretnja koja čeka pravi trenutak da napadne.

U Norveškoj već postoji skladište genetskog materijala biljnih vrsta iz celog sveta. Međutim, lako bi mogli da ga unište zemljotres ili neke druge vremenske neprilike. Jedina sigurnost jeste da skladište bude van naše planete. Stoga je Mesec bio prvo logično rešenje, jer se nalazi na svega četiri dana putovanja od Zemlje. Druga pozitivna strana je ta što bi genetski materijal bio siguran u tunelima od lave i pećinama kojih ima dosta na površini Meseca.

Tuneli od lave bi štitili skladište od udara meteora, ali i od radijacije koja je u svemiru izuzetno jaka. Ti tuneli bi mogli da se koriste i za pravljenje prvih ljudskih naseobina.

Specijalni roboti, koji će samostalno da istražuju svaki tunel i pećinu, imaće zadatak da ih sve popišu. Kada pronađu tunele koji odgovaraju, mogla bi da počne faza izgradnje skladišta.

Skladište bi se sastojalo od dva dela, od kojih bi jedan bio u tunelu, a drugi na površini. U površinskom delu nalaziće se komunikacioni centar i solarni paneli, koji bi skladište napajali električnom energijom.

Najteži deo biće prenos genetskog materijala. Prema proračunima, biće potrebno da se prikupi najmanje 50 uzoraka svake vrste (za neke vrste i do 500) kako bi iz njih mogla da se uspešno reprodukuje nova jedinka.

Misija bi koštala stotine milijardi dolara.

Drugi problem je taj što bi genetski materijal pre slanja morao da bude zaleđen na ekstremno niskoj temperaturi, od minus 180 do minus 196 stepeni Celzijusa. Na toj temperaturi jedino bi roboti mogli da se koriste za skladištenje materijala, ali bi i njima smetala izuzetno niska temperatura, jer bi se ledili i lepili za pod. Rešenje bi bila kvantna levitacija. Ovo teoretsko rešenje označava korišćenje magneta koji bi robote održavali u stanju lebdenja iznad poda. Ali, dok teorija ne postane praksa proći će izvesno vreme.

Naučnici su saglasni da je rok od 30 godina dovoljan za razvoj tehnologije prenosa genetskog materijala sa Zemlje, ali, kako kažu, u slučaju potrebe mogla bi da se razvije i znatno brže, za 10 do 15 godina.

Komеntari8
ae49e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

voodoo
Ako nestane kompletno zivot na Zemlji koja je jedina planeta za koju mi znamo da je zivot moguc na njoj sta ce tim prezivelima koji budu imali para da pobegnu na Mesec ta dnk baza, kada nemaju planetu na kojoj ce ponovo razviti taj zivot. Posto ako se desi katastrofa koja brise ceo zivi svet sa planete to sigurno ne traje 2 dana, nego zivot nece biti moguc ni posle nje veoma dugo. Za manje katastrofe koje nas ne brisu skroz nema smisla bezati na planete koje ne podrzavaju nas oblik zivota.
Joca Dobric
Kad bi bilo -dobro bi bilo , ali nasa Ljudska Stvarnost je na suprotnoj strani od bajki masti i fantazija ,dok su nasi Mozgovi izmedu toga i djelimicno su aktivno ukljuceni i rade svoj posao ,dobro i vazno je sto mozemo da Mislimo i razmisljamo o svemu i da uz to dodajemo predvidanja predpostavke i mogucnosti i tako blize dolazimo do odredenog zakljucka ili rezultata , opsti rezultat je dobro poznavanje svega oko nas iz blize okoline , i veliko neznanje svega oko nas sto je dalje i daleko ,,
Stefan
Vi bre niste u stanju da se dogovorite na zemlji cije je cije, a ne na mesecu da saradjujete. Kad ljudi spoznaju ljubav, bice raj na zemlji.
Iz Britanije
U širem smislu svemira sve vrste, pa i ljudska, potpuno su nebitne.
anonimna
Obzirom da mesec nema ni atmosferu, ni magnetno polje, nivo radijacije koje stize od Sunca je veoma visok. Cuvanje genetskog materijala na Mesecu bi bilo krajnje neprakticno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja