sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 08.04.2021. u 18:00 Danijela Davidov-Kesar
GLAS PACIJENATA

Imam epilepsiju, ali ona nema mene

Operacija na mozgu je morala da bude obavljena u budnom stanju da bi lekari bili sigurni da se neće oštetiti moja sposobnost razumevanja i govora
Стефан Александар Кнежев, пацијент са епилепсијом (Фото: лична архива)

U septembru 2018. godine dobio sam prvi napad u Beču kod Prirodnjačkog muzeja, ako se dobro sećam, na ekskurziji u trećoj godini srednje škole. Sasvim sam se normalno probudio nakon pola sata u bolnici i pričao na engleskom jeziku s medicinskim osobljem dok su me pregledali, ne znajući šta se desilo. Bio sam uplašen da li će neko javiti mojoj majci šta se dogodio, a pitao sam se šta će se desiti dalje. Tu noć sam proveo u bolnici dok su moji prijatelji iz odeljenja nastavili obilazak Beča.

Jedva sam dočekao jutro kada je došla medicinska sestra koja je poreklom iz Srbije. Pomogla je lekaru da prevede izveštaj na srpski jezik, naglasila je da ništa nisam konzumirao i da moram hitno da uradim snimanje na magnetnoj rezonanci kada se vratim u Srbiju. Kad sam došao u zemlju, mama i ja smo odlučili da prvo odemo u dom zdravlja da saznamo šta se zapravo desilo i dobio sam uput da odem do neurologa. Na prvom pregledu urađeni su samo osnovni pregledi, koji nisu pokazivali znake ozbiljnijeg stanja, što je meni bilo sumnjivo, ali sam se nadao da sam zaista zdrav. Nakon tačno dva meseca, u novembru sam dobio svoj drugi generalizovani napad u toku noći.

 Samog napada se ne sećam. Kod takvih napada se izgubi svest. Po postupcima i kasnijoj priči moje sestre i majke shvatio sam da je napad izazvao kod njih veliki strah iako su obe bile veoma prisebne. Osećao sam se loše zbog toga i imao sam potrebu da se izvinjavam, što su obe smatrale nepotrebnim, naravno. Odlazak u Urgentni centar sa ekipom hitne pomoći, snimanje skenerom i ostatak te noći mi je prilično maglovit pošto sam se nakon napada osećao vrlo iscrpljeno.

Nakon napada nisam mogao ni da hodam normalno. Jako slabo se sećam tog drugog napada. U toku te iste nedelje, uradio sam hitno snimanje na magnetnoj rezonanci i pojavio se i prvi odgovor. Rečeno mi je da imam leziju na mozgu koja je „rešiva”. Taj prvi odgovor mi nije uopšte zvučao optimistično. Nikome ne bih poželeo taj osećaj koji sam imao nakon što mi je radiolog rekao da imam promenu na mozgu. Prvo pitanje koje sam imao u sebi je bilo: „Da li je to to? Da li ću umreti? Da li je ovo kraj mog filma?”

Da, bio sam uplašen, nisam znao šta da mislim, kao da me odjednom u sebe uvukao ogromni tornado, gomila pitanja se pojavljivala u mojoj glavi... U tom momentu za većinu nije bilo odgovora. Nekako prećutno sam posmatrao svet oko sebe čekajući da se odgovori pojave. Narednih dana osećanja su mi bila izmešana, bilo je tu svega, straha, neznanja, brige... Gledao sam majku koja je svojim stavom pokušala da mi pruži osećaj sigurnosti jer je neprekidno ponavljala: „Rešićemo mi to.”

Pregled kod dr Vladimira Baščarevića nam je pružio dalje odgovore. Objasnio nam je da je u pitanju tumor koji je vrlo verovatno benigan, 80 odsto, ali da tek nakon izvršene operacije može biti 100 odsto siguran. Rekao je da je neophodno da dobijem terapiju za epilepsiju i uputio nas je na put kojim treba da idemo, objasnivši nam da nam je potreban neurolog, bolje rečeno epileptolog. Na neki čudan način osetio sam neko malo olakšanje. Razgovor s dr Baščarevićem je na mene delovao vrlo umirujuće jer je imao dovoljno strpljenja da nam objasni šta se tačno dešava i kako se leči. Čak sam tada rekao majci da želim samo da me on operiše.

Majka je neprekidno čitala i raspitivala se o tome što je saznavala. Za epileptologa smo odabrali doc. dr Aleksandra Ristića, koji nam je još detaljnije objasnio koje su opcije lečenja pored medikamenata. Na njegovu preporuku, da bi utvrdio da li tumor izaziva epileptične napade, uputio nas je na prehiruršku evaluaciju u Centar za epilepsiju, na Klinici za neurologiju KCS. Odgovori koje smo dobili zaokružili su iole sliku koju uopšte nisam mogao ni da zamislim.

Nastavak školovanja nakon ekskurzije nije bio isti. Neki profesori su promenili svoje ponašanje prema meni, što je tada jako psihički uticalo na mene. U isto vreme sam se navikavao na lekove, jer antiepileptici spadaju u težu grupu lekova (u smislu da imaju opasne nuspojave). Zbog njih sam imao veliki problem sa spavanjem, koncentracijom i anksioznošću. Neki prijatelji iz odeljenja su bili tu da mi pomognu da prebrodim sve, dok su ostali smatrali da sam ja privilegovaniji jer imam epilepsiju. Naravno, bilo je izuzetaka među profesorima, koji su imali razumevanja za nuspojave lekova. Kada se osvrnem na taj period koji je iza mene, uviđam koliko sam sve te situacije doživljavao emotivno. Kada ste bolesni, onda ste ranjivi. Tada vas nekako sve mnogo više boli i dotiče. Nakon predhirurške evaluacije održan je konzilijum na kom je potvrđeno na osnovu svih analiza (PET skenera, magnetne rezonance, telemetrijskog EEG merenja i neuropsihološkog pregleda) da meni tumor izaziva napade, što je pozitivna stvar jer samim tim znači da je moja epilepsija izlečiva. Rečeno mi je da se nakon toga čeka slobodan termin za operaciju pa sam se nadao da će biti što pre.

Isto tako želim da se zna da epilepsija ne ograničava nikog. Ja imam epilepsiju, nema epilepsija mene.

U oktobru 2020. godine operisao me je dr Vladimir Baščarević u budnom stanju uz asistenciju doc. dr Aleksandra Ristića, nakon koje je potvrđeno da je tumor dobroćudan. Operacija je morala biti izvršena u budnom stanju da bi lekari bili sigurni da se neće oštetiti moja sposobnost razumevanja i govora. Psihički sam bio spreman za operaciju u budnom stanju, ali za postooperativni oporavak ne toliko. Sada sam na neurološkom posmatranju, u zavisnosti od situacije s pandemijom idem na neurološke preglede i polako treba da se odvikavam od teških antiepileptika na svakih šest do devet meseci. Nadam se da će se sve što pre dobro završiti i da će sve ovo ostati samo kao loše sećanje.

Komеntari3
dd1be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija Treben
Caj od koprive je MNOGO zdrav. Prociscava krv i telo, i odrzava zdravlje. Najbolja je mlada kopriva, izdanci, ljubicaste boje. Prepuni su gvozdja, minerala i prepuni vitamina. Piti po 1l dnevno nekoliko nedelja, pa napraviti pauzu, pa opet.
Brat
Neka te Gospod blagoslovi i cuva. Bice sve u redu mili brate moj. Sa Gospodom napred.
Talicni Opanak
Hej, zelim ti sve najbolje, a znam da je tesko! Imao sam slicno iskustvo pre 40-ak godina, i mogu ti reci vredelo je boriti se u trenucima “krize”! Samo napred, drzim te pesnice i buducnost je pred tobom.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja