nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Ćevapi i pljeskavice na struju

U kafanama i kioscima brze hrane u centru Kragujevca od naredne godine meso neće moći da se priprema na ćumur, drva i ugalj
Панорама Крагујевца (Фото Б. Карталовић)

Kragujevac – Kafane i kiosci brze hrane u centru grada pretrpeće ozbiljne promene u svom radu, pošto za pripremu mesa neće više moći da se koriste tradicionalna čvrsta goriva. Umesto na ćumuru, uglju i drvima, termička obrada mesa će od prvog januara 2022. godine biti dozvoljena samo na aparatima na struju, gas ili – obnovljive izvore energije.

Skupština je ovu odluku donela na zahtev Kragujevčana koji se već godinama žale na rad ugostiteljskih objekata u kojima obrada hrane nije prilagođena uslovima života u centru grada. Ova izmena nije ostavila ravnodušnima ljubitelje „roštilja” koji se priprema na starinski način, ali ni ugostitelje koji će u godini pandemije morati da kupe novu opremu.

Kragujevčani iz centra grada žalili su se na rad ugostiteljskih objekata koji se nalaze u prizemlju njihovih stambenih zgrada, ali i na poslovanje uličnih kioska brze hrane čiji se vlasnici nisu pridržavali sanitarnih i ekoloških propisa. Najveći broj pritužbi odnosio se na buku, ali i na neadekvatne dimnjake iz kojih su isparenja ulazila u stanove.

S druge strane, nije zanemarljiv broj onih Kragujevčana koji pitaju kakav će biti ukus ćevapa i pljeskavica koji se pripremaju „na struju”. U anketi gradske televizije pojedini sugrađani naveli su da roštilj bez ćumura gubi prepoznatljiv šmek, a negodovali su i ljubitelji pečenja koje „neće da valja” ako se priprema na gas ili obnovljive izvore energije.

O potrebi da se roštilji na čvrsta goriva zamene aparatima na struju ili gas govorilo se i ranije u našoj zemlji. Zagovornici ove zamene bili su i pojedini lekari koji su upozoravali da je u Srbiji sve više pacijenata koji se leče od raka debelog creva, navodeći pritom da ovu bolest izazivaju i ostaci uglja na mesu u kojima se nalaze štetni heterociklični amini i policiklični aromatični ugljovodonici.

Kragujevački ugostitelji s kojima smo razgovarali kažu da su postali „žrtve” nekoliko kolega koji nisu poštovali propise. Ili nisu ugradili dovoljno visoke dimnjake, ili nisu čistili roštilje i koristili filtere. Sada će, kako su nam rekli, morati da nabave opremu koja uopšte nije jeftina. Cena profesionalnog roštilja je i do 2.000 evra, a računi za utrošenu električnu energiju i gas biće ogromni.

Odluka kragujevačke skupštine odnosi se na ugostiteljske objekte u takozvanoj ekstrazoni, ali će i vlasnici kafana i kioska brze hrane u širem centru grada morati da povedu računa, jer su nadležni najavili da inspektori nikom više neće gledati kroz prste. Mnogi u Kragujevcu su zadovoljni glasanjem svojih odbornika, pitanje je kako bi slična odluka bila primljena u Leskovcu ili, na primer, u Novom Pazaru.

Komеntari23
3e5a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Draskone
Ma to je bar prosto. Kad vlada daje silne pare na odsumporavanje TENT-a neka kapne i neku siću za odćumuravanje roštiljnica inače propade roštiljada u Leskovac. Lale kude će bude ćevap bez ćumur! To ne biva !!
Branislav
Za neupucene, drvo je obnovljiv izvor energije...
Киза
Тачно, али обзиром на чињеницу да је стаблу које се користи за прављење ћумура (буква) потребно 50-так година да достигне обим, не може се никако сматрати обновљивим! Кад се каже обновљиви, има се у виду ресурс који се занавља у року од највише 24 часа, а не 50 година! Уосталом, нико разуман неће рећи да је исто посећи шуму стару 200 година зарад огрева и користити сунце или воду као извор! Само кажем...
Киза
Проблем остатака угља (ћумура) на месу је лако решив - уместо решетке на ложиште роштиља се стави "пуна" метална плоча (на Баш Чаршији су овако роштиљали још 70-десетих)! Проблем је у ствари одвод дима, јер су димњаци неадекватни и ниски! У принципу, роштиљ у приземљу зграде би требало да има димњак виши од нивоа околних кровова! Питање је како то решити?! А роштиљ на струју је једино у интересу ЕД! Само кажем...
ja
Ako stavi punu ploču onda može da ga peče i u tiganju na ringli, neće biti razlike. Miris sagorelog drveta i male količine soka koji kapne sa mesa na žar je ono što pravi razliku i zbog čega je roštilj tako omiljen. A ako ćemo o kancerogenosti, mnogo toga je kancerogeno u životu pa se ne zabranjuje, npr. stres na radnom mestu. Ako se u interesu zdravlja ne zabrani rad, pogotovo se ne može zabraniti roštilj.
Muradin Rebronja
Ako mu je "puna ploča", onda mu je lakše da ispod bude gas ili struja. Otvoreni žar i dim mu daju karakterističan miris i ukus. Kao ono kod kahve, što nam je pokojni Dragan Nikolić poručivao, "i miris i ukus".
darko011
Ovaj put žaba nije baš najbolje videla kako se potkivaju konji, ali je opet digla nogu i ona. Italijani, o njima pričam pošto pouzdano znam, peku picu na drva, i to je njihova tradicija i čuvaju je. Zakonom je ograničen broj furuna na teritoriji opština, ne mogu se zidati nove furune, ali one koje već postoje se ne gase. Treba ipak čuvati svoju tradiciju, ali pronaći održiv način da se to izvede. Pozdrav Mišić
Mozart
U prirodu na livadu dalje od grada pa tamo upali i roštiljaj sa društvom niko ti ne brane. Zašto da se i mi i deca trujemo? Nije nam potrebno. Dosta smo se decenija trovali...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja