četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 03.04.2021. u 21:25 Jovana Rabrenović

Korona srezala profit banaka za trećinu

Zarada im je manja za čak 183 miliona evra i iznosila je oko 390 miliona. – Razlog su rezervacije za potencijalno nenaplative kredite
Фото А.Васиљевић

Bankarski sektor Srbije poslovao je u godini korone sa profitom, ali ni izbliza onolikim kao prethodnih godina. Banke su 2020, pre oporezivanja, zaradile 46,1 milijardu dinara što je oko 390 miliona evra. Godinu dana ranije profit im je bio 67,7 milijardi dinara, takođe pre oporezivanja, što je iznosilo oko 573 miliona evra. Preračunato, profit im se sunovratio za čak 32 odsto. Podsećanja radi, u 2018. godini banke su zaradile oko 600 miliona evra i to posle oporezivanja.

Na spisku banaka koje su poslovale sa profitom nema nikakvih iznenađenja. Inteza je zadržala lidersku poziciju sa zaradom od 9,5 milijardi dinara koja joj je smanjena za 23,1 odsto u odnosu na godinu ranije. Na drugom mestu je Unikredit sa zaradom od 5,3 milijarde dinara i padom profita od 35,52 odsto.

Na trećem su zbirno Komercijalna sa svojim novim vlasnikom NLB i njihove zarade lane su iznosile 3,2 milijarde dinara s padom od 65,83 odsto. Na četvrtom mestu su takođe dve banke istog vlasnika OTP i Vojvođanska čiji je profit pre oporezivanja bio 1,2 milijarde dinara i one imaju najveći pad profita od čak 88,84 odsto.

Šta je uzrok pada profitabilnosti ove industrije koja, inače, dobro zarađuje, odnosno pada prinosa na kapital? U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da je glavni razlog to što su banke povećale rezervisanja za potencijalne kreditne gubitke u 2020. godini.

„Neto rezultat bankarskog sektora pre oporezivanja je u 2019. godini iznosio 67,7 milijardi dinara, a uprkos nepovoljnim okolnostima koje su izazvane pandemijom, zadovoljavajući nivo profitabilnosti bankarskog sektora očuvan je i u 2020. sa neto rezultatom pre oporezivanja na kraju prošle godine od 46,1 milijardu dinara. Pri konstantnom porastu kreditne aktivnosti, navedeni rezultati ostvareni su uz znatno povoljnije uslove finansiranja privrede i građana”, navode iz centralne banke.

Dodaju da su, u uslovima potencijalnih rizika uzrokovanih vanrednom zdravstvenom situacijom svetskih razmera, u 2020. godini banke zadržale oprezan i proaktivan pristup procene očekivanih kreditnih gubitaka i povećale su rezervisanja za potencijalne kreditne gubitke u 2020. što je i glavni uzrok smanjenja neto rezultata bankarskog sektora u odnosu na 2019. i posledično prinosa na kapital sa 9,8 odsto u 2019. na 6,5 odsto u 2020. godini.

Nenad Gujaničić, glavni broker kuće „Momentum sekjuritis” kaže da je većina domaćih banaka prošle godine zabeležila pad profitabilnosti, a glavni uzročnik ovog trenda su negativni efekti kovida na poslovanje.

„Najpre, imale su udar na osnovni biznis usled dva moratorijuma na kredite, a sa druge strane izvršile su povećana rezervisanja za potencijalno nenaplative kredite. Ova dva faktora su presudno uticala na smanjenje ukupnog profita banaka za 32 odsto u odnosu na pretpandemijsku, 2019. godinu. Takođe, treba dodati da su nastavile poslovanje u prilično negativnom investicionom ambijentu pošto su kamate ostale na neverovatno niskom nivou pa im je sužen manevarski prostor za zaradu”, objašnjava Gujaničić.

Prema njegovoj oceni, tekuća godina dovešće do stabilizacije prilika u bankarskom sektoru, ali ćemo verovatno biti svedoci rasta nenaplativih kredita s obzirom na to da će negativni efekti pandemije, naročito na male biznise, imati odloženo dejstvo usled nekoliko paketa državne pomoći.

U Narodnoj banci porede i prinos na kapital ovdašnjih 26 banaka sa onima u Evropskoj uniji.

„Ukoliko se posmatra prinos na kapital na nivou EU, on je, takođe iz navedenih razloga, zabeležio smanjenje sa 6,6 odsto u septembru 2019. na 2,5 odsto u septembru 2020. godine (septembar 2020. je poslednji raspoloživ podatak na nivou EU). Uzimajući u obzir pokazatelj procenjenih kreditnih gubitaka u odnosu na kapital, ovaj pokazatelj je zabeležio rast sa jedan odsto u 2019. na 3,7 odsto u 2020. u bankarskom sektoru Srbije, dok je na nivou EU na osnovu poslednjih raspoloživih podataka povećan sa 2,7 na 5,6 odsto, što dodatno svedoči o znatno povoljnijim makroekonomskim kretanjima, adekvatnosti svih preduzetih mera u 2020. godini i očuvanoj stabilnosti bankarskog sektora u Srbiji”, navode iz Narodne banke.

Komеntari19
c75d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin - Istrijan-Schwabenländle
За Србију није чудо, нема праву банку, на западу банке управо сада одлично зарађују.
Mladen Jovanić
Banke su nepotrebni posrednik izmedju centralne banke i gradjana i privrede.One su se umetnule kao parazitski posrednik koji novac pozajmljen od centralne banke ,plasiraju po višestruko većim kamatama,isisavajući likvidnost od gradjana i privrede.Koliko je to drastično u Srbiji,vidi se po tome da je Belibor(u suštini referentna kamatna stopa NBS) 1%,a kamate na kredite gradjanima 10% godišnje.Marža banaka je 10 puta veća od stope po kojoj one dobijaju novac.
Pomozite, nemojte da ste sebicni
Jadne male banke. Hajde da se opet nasi penzioneri "dobrovoljno" odreknu po polivine penzije i pomognu jadne banke da prebrode krizu.
Поп ИОС и тристабанке
Требало би њима разбити монопол, односно растурити картел, тако што би им се увела здрава конкуренција. На пример, са барем 2-3 државне банке које би заиста биле сервис грађанима и привреди, са пристојним каматама и провизијама, по угледу на западноевропску праксу у банкарству.
vuk
Pope pa imali smo mi drzavne banke pa su ih mangupi razbucali ko dete zvecku.
Уа политичари
Банке нису индустрија. Не збирајмо бабе и жабе. Нису нити ће икада бити. То што они кредите зову "производом" нема везе са памећу и разумом. Предложио бих да држава ипак надокнади банкстерима ове губитке. Страшно је да губе толики новац. Нека узму од народа и дају банкстерима. Од секирације сигурно не могу да спавају ноћима. Нема бонуса, нема дивиденди, нема награда, нема. Само гола, бедна плата од милион динара. Како од тога да живе? Помозимо им.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja