sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Sloboda u smelom teatru

Nadam se da ćemo biti manje osorni i bahati, kaže glumac Đorđe Živadinović Grgur, najavljujući sezonu u Reflektor teatru
Ђорђе Живадиновић Гргур (Фото: Сара Апостоловић)

„Opet sloboda” naziv je nove sezone Reflektor teatra, nezavisne omladinske pozorišne produkcije koja je proteklih godina pažnju javnosti skrenula zanimljivim scenskim rukopisom. Pored postojećeg repertoara, u planu su četiri nove premijere.

‒ Iako nezavisna scena u skorije vreme nije ovoliko bila sistemski zanemarena, verujemo da ćemo uspeti da baš u ovakvim okolnostima iznedrimo čitavu sezonu u kojoj smo već počeli da se bavimo slobodom i u širem, ali pre svega u užem, intimnom smislu. Projekat „Sloboda” Vojkana Arsića trebalo bi da izađe u maju i bude nešto novo u pogledu forme za nas, ali i našu publiku. Takođe, bavićemo se Ustavom i pravima građana, alarmantno zagađenim vazduhom, a Minja Bogavac radi svoj autorski projekat „Mrzim pozorište”. Mnogo se radujemo svemu što nas čeka ‒ kaže glumac Đorđe Živadinović Grgur, koji je svojim darom izborio mesto među umetnicima u ovom smelom teatru. Da nije postao glumac, Živadinović bi se bavio diplomatijom, pa možda i novinarstvom.

Studirao sam međunarodni smer FPN u Beogradu, dakle mogao sam da se bavim diplomatijom, ali negde na sredini sam stekao uvid u mehanizme za postizanje uspeha u tom svetu koji mi se nimalo nisu dopali. Naravno, i moje interesovanje za glumu kao poziv je srazmerno raslo, i upisao sam studije glume sa 22 godine, posle završene treće na FPN-u. Ostalo mi je tamo osam ispita do kraja, ali zaista sam bio odlučan ‒ kaže Živadinović i dodaje:

‒ Ništa manje delikatno i kompleksno nije ni u svetu umetnosti. Ali sam daleko srećniji jer se bavim stvarima koje me više uzbuđuju i zabavljaju, na načine koji su mi bliži i draži, okružen ljudima koji mi neuporedivo više prijaju i motivišu me, pored svih izazova i prepreka koje status frilens glumca nosi ovde i sada.

Tako se Đorđe Živadinović Grgur u proteklom periodu ostvario u celom spektru zanimljivih junaka.

‒ Imao sam prilike da igram najrazličitije stvari i to mi je donelo mnogo radosti i znanja, otvorilo niz perspektiva iz kojih mogu da pristupam problemima i zadacima u poslu, ali i životu. To je vrhunska beneficija na oba polja! Do sada me se gotovo svaki projekat lično ticao, iz privatnih, ideoloških ili estetskih razloga, a kad je tako, onda celi uranjate u materijal ili ideju i potom izranjate pametniji, senzitivniji, bolji. To je glavni parametar na osnovu kog znam da li je projekat kvalitetan: ako zbog njega postajem bolji. Tako me je serija „Ubice mga oca”, u kojoj tumačim lik Petra Kovačevića, podsetila da moramo bez straha i oklevanja da ustajemo za svoja prava jer posle može da bude kasno, „Ribari” šta je zapravo sloboda i da ne postoji ako nije dostupna svima, „Autentična tumačenja ’68” da svako ima pravo na svoju istinu, ali i to da svaka istina nije univerzalna i nužno relevantna ‒ priča Živadinović i konstatuje da su njegov fah upravo ličnosti predstave „Smrt fašizmu: O Ribarima i Slobodi”, koje glumci ne tumače u klasičnom smislu dramske paradigme.

‒ Ti mladi ljudi su zaista bastioni vrline: Lola, Jurica, Sloboda i ostali koji su stradali i nisu stigli da postanu deo vladajućih struktura, a pola veka potom pali su u zaborav i, zašravo, nekakvu kaljugu, strašno nepošteno. Obožavao sam istraživanje o njima. Igrao sam u seriji „Preživeti Beograd” lik Saše, prostodušnog dečka sa sela i to mi je donelo veliko zadovostvo, jer sam radio s divnim ljudima i igrao lik za koji nisam bio izbor na prvu loptu, ali utoliko sam više uživao. S druge strane, tumačio sam Frederika u Strindbergovom „Pelikanu”, i takođe voleo taj zadatak, ali i namučio se dosta, iako sam razumeo njegove probleme, uz svu kontekstualnu daljinu naših društvenih i privatnih pozicija. Bitno mi je da u zadacima ima dubine i prostora za razmaštavanje. Nemam problem sa umorom, ako je izazov veliki.

Svet posle pandemije neće više biti onakav kakvog smo znali, smatra umetnik. Čemu se nada?

‒ Nadam se da ćemo biti manje osorni i bahati, da ćemo se više slušati i poštovati, i nećemo odustajati jedni od drugih, bez obzira na situacije. I da ćemo mnogo više raditi da bismo mogli više od sebe da ponudimo drugima. Rad i radost ‒ navodi Živadinović.

Komеntari0
e06ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.