ponedeljak, 10.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 01.04.2021. u 21:04 Jovana Rabrenović

Zarade rasle i u prošloj godini, uprkos koroni

Plate nisu samo povećane u javnom sektoru, već i u privatnom, a to je rezultat prenetog rasta iz prethodne godine
(Фото А. Васиљевић)

Pandemija virusa u 2020. godini nije naškodila zaradama u Srbiji, odnosno nije uticala na to da one budu niže. Štaviše, one su povećane za čitavih 9,4 odsto u odnosu na 2019. i iznosile su  60.073 dinara u proseku što je oko 511 evra. Rast zarada zaposlenih u javnom sektoru bio je sasvim izvestan, jer je njima država povećala plate za 10,6 odsto. Međutim, rast plata bio je snažan i kod drugih zaposlenih, onih van javnog sektora i iznosio je 9,1 odsto. Rasle su plate i kod preduzetnika za 10,5 odsto.

Šta je razlog rastu zarada od bezmalo deset odsto kada je privreda, figurativno rečeno, posrtala pod teretom epidemije što je dovelo i do privrednog pada od jedan odsto?

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže da je najveći deo rasta posledica prenetog nivoa iz 2019. godine.

„Plate na kraju 2019. bile su dosta veće od proseka u toj godini i ostale su na decembarskom nivou u prvih 11 meseci lane. U 2020, pogotovo u privatnom sektoru, nije bilo rasta plata do pred kraj godine. Da se radi o prenetom rastu plata najočiglednije je kad se uporede nominalne i realne zarade u prvih 11 meseci 2020. u odnosu na 2019. godinu. U decembru 2020. godine plate su skočile što je uticalo da se poveća ukupni prosek“, kaže Arsić.

Zarade u evrima su u proseku bile nepromenjene u prva tri kvartala 2020. godine, i iznosile su neznatno više od  500 evra. Usled velikog rasta zarada u dinarima u četvrtom kvartalu 2020. godine, zarade u evrima su dostigle 531 evro, dok su na nivou cele godine iznosile 511 evra.

Ovaj ekonomista  podseća da su u privatnom sektoru i u 2018. i 2019. godini plate snažno rasle zbog nestašice radne snage.

„Plate sada jesu velike, ali stagniraju i verovatno će pratiti privrednu aktivnost i stanje na tržištu rada u privatnom sektoru. U ovoj godini takođe ima povećanja plata u javnom sektoru i one će verovatno ostati na tom nivou. Zarade su poslednjih godina rasle brže u odnosu na privrednu aktivnost. Naročito je to u javnom sektoru bilo problematično i ne bi smelo da se nastavi posle završetka krize“, kaže Arsić.

Realan rast prosečnih neto zarada u celoj 2020. u odnosu na prethodnu godinu je iznosio 7,7 odsto. U 2020. godini, u odnosu na 2019, zarade su realno porasle u svim delatnostima. Znatan deo ovog rasta predstavlja preneti rast, koji se ispoljava na taj način što su skoro sve delatnosti u 2020. godinu ušle sa zaradama koje su bila znatno veće od prosečnih zarada u 2019. godini.

U prva tri kvartala 2020. godine realne zarade blago su se menjale, da bi u četvrtom ostvarile visok rast. U mnogim delatnostima realne zarade su smanjene ili su stagnirale. Izuzetak su delatnosti informisanje i komunikacije i zdravstvena i socijalna zaštita koji su tokom 2020. godine ostvarivale konstantan rast realnih zarada.

U četvrtom kvartalu  2020. godine sve delatnosti beleže rast realnih zarada, što je verovatno posledica isplata zaostalih zarada, ali i bonusa i nagrada na kraju godine.

Prosečne neto zarade su u tom kvartalu najveće u javnim preduzećima – 71.989 dinara, potom u javnom sektoru – 69.556 dinara, pa u sektoru opšte države – 68.781 dinara, dok u privatnom sektoru iznose 59.299 dinara. U istom kvartalu zarade u javnom sektoru su 17,5 odsto veće nego u privatnom sektoru.

Prosečne neto zarade su u četvrtom kvartalu iznosile 504 evra u privatnom sektoru i 592 evra u javnom sektoru. Usled značajnog povećanja zarada zdravstvenim radnicima krajem 2019. godine i tokom trajanja pandemije, prosečne zarade u zdravstvenoj i socijalnoj zaštitu približile su se prosečnim zaradama u javnim preduzećima. U četvrtom kvartalu 2020. godine prosečne neto zarade u zdravstvu iznosile su 70.571 dinar.

U periodu 2009–2017. realne zarade su stagnirale, da bi u poslednje tri godine kumulativno porasle za 22 odsto u odnosu na 2009. godinu.

Komеntari7
c245e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran B. Beograd
Zarate rastu u celom svetu.....uvek! Druga stvar su cene i kupovna moc gradjana.Da popricamo malo i o tome?
Nikola
Sve nam je bolje i bolje nema sta, nebo je granica.
Slavica
Које познајем а раде у приватном сектору никоме се плата није повећала,у државном сектору повећава држава а ко има своја средства повећа на основу своjих овлашћења,на многим факултетима декан и продекани имају бар по три анекс уговора по 10% јер су и шефови катедри и шта не,награђују своје људе и просек скаче,што вероватно професор Арсић зна,тако је код мањине а плата правника у социјалном је 41500 и они су на повремене послове њих 8 ради,2 су у стални р.о.и плата им је дупло,похвале за просек
kod privatnika
meni ista plata 8 godina.
Београђанин
Постоји још нешто, много малих привредника се затворило а код њих су плате биле нешто ниже од просека, чак често око минималца. Погледајте само колико је радњи затворено дуж Булевара краља Александра. Ја сам избројао око 13. Е када се они угасе а преживе банке, софтверске компаније итд... онда схватите зашто је просек плата растао.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja