ponedeljak, 10.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 27.03.2021. u 12:37 Danijela Davidov-Kesar

Na operaciju tek sedam nedelja posle preležane korone

Ako pacijent u roku od 30 dana od zahvata oboli od kovida 19, rizik od smrti je između četiri i osam puta veći
Професор др Дејан Раденковић (Фото лична архива)

Hirurške operacije pacijenata obolelih od virusa korona moraju da se odlože kako bi se smanjio rizik od smrtnog ishoda i to za sedam nedelja od trenutka od kada je pacijent dobio pozitivan test na kovid 19. Analize su pokazale da je rizik od smrti od dva do dva i po puta veći, ukoliko se hirurška intervencija izvede u roku od šest nedelja posle pojave korone kod bolesnika. Za neke hitne intervencije, poput onih za uznapredovale tumore, hirurg i pacijent mogu da  odluče da li je odlaganje  rizično ili ne. Stručnjaci naglašavaju da je veoma važno da pacijenti pre operacije dobiju vakcinu protiv korone, jer oni kod kojih se razvije infekcija kovida 19 imaju između četiri i osam puta veći rizik od smrti u narednih 30 dana nakon zahvata. Na primer, obično je stopa smrtnosti od 2,8 odsto kod pacijenata starih više od 70 godina koji su podvrgnuti operaciji karcinoma, međutim ona se povećava na 18,6 odsto ako razviju infekciju kovida.

Ovo je samo deo međunarodnog istraživanja „Hirurgija u doba korone”, u kojem je učestvovala i Srbija, a koje je pokrenuo Univerzitet u Birmingemu u Velikoj Britaniji. Cilj je da se dođe do zaključaka koji će omogućiti najkvalitetnije hirurško lečenje tokom pandemije kovid 19 i da se naprave preporuke-vodiči za lekare koje će dobiti bolnice širom sveta kako bi se svuda pristupalo jedinstveno lečenju hirurških pacijenata, kao i da se ujedno pomogne različitim zdravstvenim sistemima širom sveta u planiranju i sprovođenju svih oblika hirurškog lečenja.

Koordinator ovog projekta u Srbiji profesor dr Dejan Radenković, hirurg iz Klinike za digestivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, član Američkog koledža hirurga, evropskih i svetskih komiteta za jetru i pankreas i predsednik Srpskog pankreasnog kluba, kaže za „Politiku” da su u projekat uključene 124 zemlje sa oko 170.000 hirurški lečenih bolesnika. Trenutno se naša zemlja nalazi među prvih 25 u svetu, po ukupnom broju uključenih pacijenata u ovaj projekat. Kada se izračuna broj pacijenata u odnosu na broj stanovnika, Srbija je na četvrtom mestu u svetu, posle Velike Britanije, Španije i Austrije, ostavljajući iza sebe svetske sile kao što su SAD, Nemačka, Francuska... U Srbiji je učešće uzelo 25 centara iz Beograda, Čačka, Novog Sada, Kragujevca…

– Žrtve pandemije nisu samo kovid bolesnici i zdravstveni radnici uključeni u kovid sistem. Pandemija ima mnogo različitih aspekata koji izlaze iz okvira zdravstva, a u samom zdravstvenom sistemu koji je prenapregnut u cilju zbrinjavanja obolelih od korone, bitno je da shvatimo potrebe bolesnika koji nemaju kovid, a boluju od različitih bolesti.  Hirurški bolesnici su svakako jedni od najzahtevnijih za zbrinjavanje i zato se nadamo da će rezultati ovog projekta umnogome uticati da njihovo uspešnije lečenje – smatra dr Radenković, inače šef Katedre za postdiplomsku nastavu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Naš sagovornik ističe da je korona u značajnoj meri uticala na lečenje pacijenata koji su podvrgnuti hirurškim intervencijama, jer su u bolnicama značajno smanjene mogućnosti za operativno lečenje zbog nedostatka anesteziologa i ostalog medicinskog kadra. Trenutno se operišu samo bolesnici koji su oboleli od malignih bolesti i to oni kod kojih se operacija smatra hitnom. Ostali moraju da sačekaju uz terapiju i tako „premoste” period do trenutka dok se ne oslobodi mesto za operaciju, mesec ili dva. Uglavnom čekaju pacijenti kod kojih su konstatovane bolesti benignog karaktera, na primer, koji imaju kile, kamenčiće u žučnoj kesi, lipome…

–Ako procenimo da bi kod nekog odlaganje operacije od dve do tri nedelje dovelo do pogoršanja bolesti, odmah ga operišemo. Svi pacijenti koji dolaze na operaciju moraju da imaju negativan test na koronu, antigenski ili PCR. To se odnosi i na vakcinisane protiv kovida 19. Dan pre operacije dok su u bolnici mi ih za svaki slučaj još jednom testiramo. To nam je važno, jer su rezultati studije na 137.000 pacijenata koja je objavljena u časopisu „Anesteziologija”, u kojoj smo i mi učestvovali, pokazali da oni koji imaju koronu značajno imaju veću šansu za loš ishod hirurške intervencije. Tek posle sedam nedelja od preležane korone kod pacijenta postoje isti rizici od operacije kao i kod onog koji nije imao ovu infekciju. Odlaganje operacije od sedam nedelja ne utiče na stadijum bolesti – napominje dr Radenković.

Ovaj stručnjak napominje da je važno da se što više ljudi u Srbiji vakciniše protiv korone, jer su nam dostupna cepiva, a nikad se ne zna šta kod osobe može da se iskomplikuje, jer se desi da nekome iznenada pukne čir, da ima upalu slepog creva ili karcinom debelog creva, što sve zahteva hitnu intervenciju.

– Strašno je da neko zbog upale slepog creva mora hitno na operaciju, a ima koronu i rizik četiri do pet puta veći da će izgubiti život nego da nema infekciju. Taj rizik raste sa godinama. Kod starijih od 70 godina taj rizik je čak 15 puta veći. Virus korona je praćen poremećajima koagulacije, koji se prati preko parametra D-dimer, pa dolazi do poremećaja broja ljudi sa trombozama. Isto tako taj rizik imaju i oboleli od karcinoma. Tako da su u dvostrukom riziku oni koji imaju i koronu i karcinom. Tromboze mogu da dovedu do zapušavanja krvnih sudova u mozgu, rukama i nogama, infarkta, povećanog krvarenja… Važno je praćenje bolesnika i nakon završetka bolničkog lečenja. Jer, dešava se da neko izađe iz bolnice i umre nakon nekoliko dana kod kuće. U najnovijim studijama pacijenti se prate 90 dana posle operacije – navodi dr Radenković.

U ovaj projekat su uključeni lekari iz svih oblasti koje se bave hirurškim lečenjem pacijenata: Prva hirurška klinika, Urgentni centar, hirurške klinike KCS-a – neurohirurgija, urologija, ginekologija, endokrina hirurgija, ortopedija, vaskularna i kardiohirurgija i otorinolaringologija, KBC „Dragiša Mišović”, KBC Zemun, KBC Zvezdara, i Institut za onkologiju.

Rak pankreasa godišnje se otkrije kod 1.100 ljudi

Među najkomplikovanijim intervencijama su operacije pankreasa, koje ponekad traju i više od šest sati. Sada je pravilo da ukoliko pacijent ima upalu pankreasa lekari ga operišu tek posle mesec dana od početka bolesti. Ako takvi pacijenti dobiju koronu, šansa za izlečenje je manja. Uz to, česte su i operacije kancera pankreasa. Pacijenti sa tom dijagnozom su roviti i slabijeg imuniteta, pa i za njih može da bude loše ako se zaraze i kovidom.

–Trudimo se da pacijente obolele od raka pankreasa koji dobiju kovid prebacimo na drugi vid lečenja poput interventne gastroenterologije i radiologije, dok se ne zaleči infekcija, pa tek onda pristupamo operaciji. Problem sa rakom pankreasa je što su simptomi na početku bolesti vrlo nespecifični. Teško se otkriju u ranoj fazi, pa je zato oboljenje veoma smrtonosno. Osoba kada ima blagu mučninu i kiselinu, a ništa ne otkriju analize kod gastroenterologa, treba da uradi pregled skenerom. Jedan od prvih znakova karcinoma pankreasa je i pojava dijabetesa kod osobe koja u porodici nema nikoga sa šećernom bolešću. Ako je neko imao člana porodice sa rakom pankreasa, mora češće da se kontroliše – pojašnjava profesor dr Dejan Radenković.

Nove studije su pokazale da primenom više novih hemioterapija, u kombinaciji sa dobrom operacijom, čak 50 odsto pacijenata živi više od pet godina od kada je bolest otkrivena. Kod 40 odsto pacijenata koji ranije nisu mogli da budu operisani, sada se prvo daje hemioterapija i zračenje, čime se smanjuje tumor i nakon toga može da se operiše. Srbija ima iks-nož kojim mogu ovi pacijenti da budu podvrgnuti.

– Rak glave pankreasa je opasniji, ali ga lakše otkrivamo jer je prvi simptom žutica. Kancer tela pankreasa se teže pronalazi, a prvi simptom obično bude bol u leđima – dodaje naš sagovornik.
Kod oko 1.100 pacijenata u Srbiji godišnje se otkrije rak pankreasa, koji je kod nas deveti po učestalosti, a četvrti po smrtnosti.

Komеntari1
7b476
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боро
7 недеља је скоро 2 месеца, за та 2 месеца, болесник који вероватно и нема корону, већ само позитиван тест, а то уопште није исто, ће можда и следећи пут имати позитиван тест, и шта онда? Одлаже се у недоглед док човек не умре или не-оперисања или болести, а све због неког повећаног ризика? А ризик од оволиког одлагања, колико он повећава смртност? Тј колико ће тек повећати...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja