nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Na Zapadu nikad srećni nikad zadovoljni

Nagledao sam se i svakakvog šljama, stranog i domaćeg. Šljama koji i te kako uspeva i kome ide dobro. Ljudi bez duše, punog novčanika i praznog srca, debelih računa i još debljih stomaka i obraza, uspevaju na svim kontinentima, dok legende bivaju zaboravljene.
Фото Пиксабеј

Blagosloven je grad ovaj Medison. Stalno neki novi počeci u njemu, bar što se šankova tiče. Svakoga dana otvori se poneko novo mesto, na desetine novih restorana, novih šankova, novih prilika...

A onda, kako to biva po zakonu konkurencije, najjači ostaju, pa u nekim birtijama možeš godinama, decenijama da budeš stalan gost, a možeš i da menjaš i stalno zalaziš u nove.

Blagosloven je i mladošću. Svako novo leto nosi sa sobom novu generaciju mladih devojaka koje dolaze na univerzitet Viskonsin i odmah kupuju lažne isprave da bi flertom i lažnim datumom rođenja sebi otvorile vrata nekog od klubova i kafića na Stejt Stritu.

Ove lepotice vladaju se američkim zakonima, pa se tako u avanture upuštaju krajnje neiskusne u piću, iako su na pragu ili u ranim dvadesetim, brzo se opijaju i postaju lak plen. Najčešće je dovoljno samo nekoliko tura tekile...

Lepe žene prolaze kroz grad (Foto Peksels)

Ceo ovaj grad je jedna velika mladost i jedan večiti početak. A krajevi? Nema lepih krajeva.

Svašta sam počinjao, a nadam se i novim počecima. Svikao sam se lagano na izazove, shvatio da ništa ne traje večno, da sigurnosti nema ni od kuda, naučio da se radujem neizvesnosti i nesigurnosti. Sve manje strepim, a sve više shvatam da će i kraj doći, ali valja do  tada živeti.

I tako se ponekada, dok sedim sa novootvorenom konzervom i gledam pijane lepotice kako prolaze kraj mene, setim tih njegovih reči. 

„Ti počinješ, a ja završavam.”

Medison je možda blagosloven, ali ne zaostaje tu ni Balkan. Sloboda! Tu se piću učiš od malih nogu, pa smo tako posle neke srednjoškolske žurke nekoliko prijatelja i ja svratili u bife „Koštana”, neku vrstu zaječarske „Poslednje šanse”. Tu za stolom dočekao nas je on, Batke Baron Šampion. Predstavio se, izvalio par kafanskih štoseva pred nama omladincima i na duhovit način izmolio prvu „malu duplu”.

Foto Piksabej

Nekadašnja bokserska legenda postala je s godinama kafanska legenda. Nikada ga nisam upitao zašto li je okačivši rukavice o klin jednom zanavek predao meč. Šta je to slomilo čoveka čeličnih pesnica?

Zalazio je po jeftinim bircuzima, ispijao rakije za koje je nekada morao da moli, nekada da zajmi, a nekada da udara crte u sveskama za veresiju. Svraćao je i u lokalni šahovski klub, iako je igra na crno-belim poljima za njega zauvek ostala tajna.

Rakija je tu bila najjeftinija u gradu, a opijeni šahovski paceri, majstorski kandidati i par majstora zaneseni žarom igre retko bi primećivali čoveka koji je vremenom postao klupski inventar, ali bi ga posle pobede čašćavali.

„Ti počinješ, a ja završavam”, rekao mi je tog zimskog jutra na jednoj od zaječarskih ulica dok sam mu stavljao novčanicu u džep kaputa, a on se lagano oteturao ka „Koštani”. Nedugo zatim pokosila ga je ciroza jetre.

Mnogo sam toga počinjao. U ovoj prokletiji u koju sam kao klinac verovao, u tom zapadu i demokratiji, uvek nešto novo počinju. Nikad srećni, nikad zadovoljni! I kad sve ide kako treba opet nešto menjaju. Počecima nikad kraja. A možda je tako i bolje, lepih krajeva nema.

Foto Piksabej

Nagledao sam se i svakakvog šljama, stranog i domaćeg. Šljama koji i te kako uspeva i kome ide dobro. Ljudi bez duše, punog novčanika i praznog srca, debelih računa i još debljih stomaka i obraza, uspevaju na svim kontinentima, dok legende bivaju zaboravljene.

Opet sam i ja na početku, u ropstvu zvanom sloboda. Ostavila me je. Nek je živa i zdrava. zatvorili su moj šank. Neka su, šankova bar ima u ovom gradu. Položio sam ispit, nadiru mi ideje za neke nove početke. Pravih će poslova i žena tek biti.

A gde ću završiti? Nije ni bitno, lepih krajeva ionako nema. Samo kad bih na kraju bar nekome ostao u sećanju. Samo kada bi neko ko me je ikada poznavao tada prošaputao nešto što sam mu nekada rekao, baš kao što ja ove noći, uz naređane limenke na stolu i dupli skoč, šapućem ovome gradu reči mog prijatelja i učitelja:

„Ti počinješ, a ja završavam...”

 

Predrag Rudović

 

 

Pišite nam 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika  

 

Komеntari16
24a73
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivana Lazarević
Rudoviću,Rudoviću posle kiše dođe sunce, i posle ovih tvojih tužnih redova doći će i veseli.
B. Kezun
Interesantan članak. Naslov je predrugojačen Njegošev stih iz Gorskog Vijenca: "Niko sretan, a niko dovoljan". Autor članka se očito nije snašao u inostranstvu, pa mu se postavlja pitanje: Što se ne vraća nazad? Iz komentara se vidi da takvi kafanski pogledi na život nisu nepoznati ni ljudima na Brdovitom Balkanu. Kad smo već spomenuli Njegoša, možda je na svom mjestu navesti još par izvitoperenih Njegoševih kafanskih stihova: Blago onom ko rano poludi, Sav mu život u veselju prođe!
mali Građanin
Tja. Rodiš se, rasteš učiš, živiš. Život ti pruži mnoštvo prilika, ali gle... Autor voli melanholiju. Utapa se u njoj ... Previše drame koja je izlizana do glanca savršenog kliše-a. Ako ... Rodiš se, rasteš učiš, živiš. Život ti pruži mnoštvo prilika, ali gle...
Gavran
Kada smo pre pedeset godina na času književnosti analizirali pesmu Djure Jakšića o kelnerici Mili, ustade moj drug i izjavi da je pesnik ustvari neiživljena pijana budala koja se "pali" na sirotu ženu koja je morala da služi pijandure da bi možda prehranila decu dok se njen muž u nekoj drugoj kafani "pali" na neku drugu "Milu". Moj drug je dobio keca. Danas mislim da mu je, možda, trebalo dati peticu.
Mihajlo Hovanec
Znate l' priču o Vasi Ladačkom, na malo drugačiji način.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja