Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ČUDESNI SVET ŽIVOTINjA

I oni su nam spasavali živote

U vremenu socijalnog distanciranja i izolacije, kućni ljubimci su mnogima pomogli da se osećaju koliko-toliko normalno i manje usamljeno. Širom sveta beleži se porast usvajanja pasa i mačaka. Šta će biti s njima nakon završetka pandemije?
(Фотографије: Давор Ковалчик, Ненад Миковић)

Prošlo je godinu dana od kako je planetu zatvorio sićušni neprijatelj, nevidljiv golim okom. Proteklih dana mnogo se pisalo i govorilo o efektu pandemije virusa korona na ljude – koliko smo promenili način života i šta smo sve pregrmeli od prošlog marta. U moru ružnih stvari, od redova ispred prodavnica, tuče zbog
toalet-papira, pa zaključavanja i novih higijenskih navika i sada podela na vakcinaše i one koji su protiv, zaboravili smo na one koji su nam dane u izolaciji učinili bar malo lakšim. I još čine.

Kućni ljubimci su takođe bili kolateralna šteta globalne pošasti. Nama su pomagali da se osećamo koliko-toliko normalno, ali smo zaboravili da su i oni bili prinuđeni da promene navike i to bez mogućnosti da razumeju zašto je to moralo da se dogodi.

Lek u doba otuđenosti

Dok čitate ove redove, mnoge države u svetu i dalje su zaključane ili se ponovo zaključavaju. Ono što nas je naš „lokdaun” naučio jesu, ako ništa drugo – imena komšija koje su svake noći svoje ljubimce, a neki bi rekli i životne saputnike, kao zapeta puška izvodili iz stanova u 23 časa. Bilo je i pozajmljivanja pasa, samo da se tokom policijskog časa udahne malo vazduha.

– Bilo mi je smešno kako se u istom trenutku otvaraju gotovo sva vrata u zgradi i sve to sudaranje po hodniku i stepeništu s komšijama koje su kuce na povocima bukvalno vukli do prizemlja. Živimo u vremenu otuđenosti, naročito u velikim gradovima kakav je Beograd i priznajem da do kovida nisam znala imena većine komšija, osim sa svog sprata, iako sam se u Mirijevo doselila pre pet godina – priča nam Sanja Đorđević, koja je svog psa Gazdu nekako uspela da nauči da mora da „istrpi” po 12 i više sati.

Ona je tokom pandemije ostala bez posla i sada drži časove engleskog jezika Kinezima preko interneta. Taman dovoljno da se plati kirija i ostali troškovi, a gotovo neprekidan boravak u stanu, uz kompjuter, dao je i nov kvalitet njihovom odnosu.

– Moj dečko je neposredno pre korone otišao u Ameriku, nije se snašao najbolje, a od dogovorenog posla nije bilo ništa, jer je izbila epidemija. Sada s diplomom inženjera pere sudove, jer su tamo velika otpuštanja i posla nema. Izabrao je baš pogrešan trenutak da ode. I u tom smislu pas Gazda mi je pomogao, da u ovoj nenormalnosti nađem neki smisao da ujutro ustanem iz kreveta i da se osećam manje usamljenom – iskrena je Sanja.

(Foto Marko Kamperelić)

Mnogi su u proteklih godinu dana rešenje za svoju usamljenost i izolaciju od ostatka sveta pronašli u kupovini, ali mnogo češće u usvajanju kućnih ljubimaca. Plemenit čin, ma koliko imao egoistične motive, ali sve je dozvoljeno kako bi se preživelo u kovid vremenima.

– Bolje mačka nego bensedin – rekli bi mnogi, a nauka je odavno utvrdila koliko je blagotvorno dejstvo po zdravlje i pre svega psihu onih koji imaju tu privilegiju da im se mačka sklupča u krilo ili nepogrešivo legne na bolno mesto. O koristi od svakodnevnih šetnji i koliko-toliko održavanja kondicije uz četvoronožnog ljubimca ne treba ni govoriti.

Međutim, ovih dana Bi-Bi-Si je dao novo svetlo na problem pandemije i kućnih ljubimaca, postavljajući pitanje šta će biti s onima koji su usvojeni u proteklih godinu dana jednom kada sve ovo prođe. Ljudi se će vratiti starim navikama, pre svega – neće više biti rada onlajn, ponovo će imati obaveze koje će ih držati van kuće i po čitav dan. Da li će odlučiti da im kućni ljubimci više nisu potrebni u novom životu na stari način?

Mi se nadamo da će ipak prevagnuti ljubav. Veterinari savetuju da ljubimce već sada počnemo da navikavamo na to da više nismo kod kuće sedam dana nedeljno po 24 sata. Stručnjaci za telo i dušu naših četvoronožnih prijatelja u prilogu Bi-Bi-Sija kažu da „stegnemo srce” i vežbamo „malo socijalnog distanciranja i od ljubimaca”. A to znači da ne moramo da ih povedemo baš svaki put ako odemo da bacimo đubre, trknemo do pošte i prodavnice ili odlučimo da se prošetamo uz reku. Osim toga, uz malo organizacije i podele posla, sve je moguće da se postigne.

Novi heroji

Korona nam je donela nove heroje, ne samo one u belom, već i one koji žive vrata do nas. Pandemija nam je povratila saosećanje i solidarnost, davno izgubljene osobine u društvu 21. veka, mnogi su pokazali svoje najlepše i najhumanije lice, pomažući starijima, onima koji žive sami, bolesnima. Pokažimo malo saosećanja i prema onima koji nam ulepšavaju život, dele s nama iste muke, pa i koronu, bez obzira na to koliko nas nerviraju zbog razbijene vaze ili izgrebane kožne garniture. Oni nemaju tu privilegiju da mogu da odu kod psihijatra ili se izjadaju drugarici uz kafu, ne mogu da razumeju zašto ne mogu u park jer je policijski čas, niti da se snađu u novom životu ako ih izbacimo na ulicu. Ipak smo ljudi, još uvek, zar ne?

(Foto Aleksandar Tadić)

Virus se ne prenosi s psa i mačke

Iako se pretpostavlja da je krivac za zlo koje nas je snašlo prelazak virusa sa slepog miša na čoveka, prema podacima svih međunarodnih zdravstvenih organizacija koje se bave životinjama, kućni ljubimci nisu prenosioci zaraze, odnosno virus se ne prenosi s kože, krzna ili dlake psa ili mačke. Oni retko mogu da obole, iako su zabeleženi i takvi slučajevi, zanemarljivi procentualno gledano na globalnom nivou. Izuzetak su mačke, potvrđeno je jesenas eksperimentalnim naučnim studijama, ali one opet mogu da prenose virus samo drugim mačkama. Dakle, psi i mačke ne mogu da prenesu virus na čoveka, ali zato može čovek svom ljubimcu.

Saveti stručnjaka ljudima koji su oboleli od korone jeste da se prema ljubimcima ponašaju kao da je u pitanju osoba koju mogu da zaraze: da izbegavaju grljenje i ljubljenje, deljenje hrane i kreveta tokom bolesti. Takođe nema naučnih dokaza da će se širenje virusa sprečiti pranjem psa, a naročito ne potapanjem u asepsol, za kakve smo primere čuli na početku pandemije.

Iz ove priče izdvajamo vizone, za koje je naučno potvrđeno da mogu da prenesu virus na čoveka, ali i obrnuto. Od prvih slučajeva zaraze u Holandiji i Danskoj u novembru prošle godine kada je ubijeno više od 20 miliona vizona, farme ovih životinjica koje se gaje zbog krizna masovno se uništavaju širom Evrope.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ljubitelj
Životinje su bolji deo planete.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.