petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

U Srbiji se najviše umire od kardiovaskularnih bolesti

Direktor UKC Niš kaže da korona nije najsmrtonosnija i da je više od polovine smrtnih slučajeva u našoj zemlji zbog teških kardiovaskularnih oboljenja, a tek potom od onkoloških bolesti i drugih bolesti
Др Зоран Перишић (Фото Т. Тодоровић)

NIŠ – U vreme danonoćne borbe da se pobedi i zaustavi širenje virusa korona, a situacija se pogoršava i prema opštoj oceni sve je nepovoljnija, u Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu svi raspoloživi prostorni i savremeni i moderni bolnički kapaciteti, ali i kadrovski resursi posvećeni su zbrinjavanju obolelih. UKC Niš, koji koordinira sistemom kovid bolnica od Kruševca do krajnjeg juga i jugoistoka Srbije, istovremeno pruža maksimalnu zdravstvenu zaštitu nekovid pacijentima.

I, kaže za „Politiku” generalni direktor UKC Niš prof. dr Zoran Perišić, nijednog trenutka se ne odustaje od maksimalnog pružanja usluga – pregleda, lečenja i najsavremenije terapije svima koji su ugroženi i zbog drugih bolesti koje nisu kovid 19. Razloga za to ima i u osnovnom stavu da su svi pacijenti jednaki i da svi imaju pravo na punu i zdravstvenu zaštitu svake vrste, ali i zbog nepovoljne statistike, kaže prof. Perišić.

– Prema zvaničnim statističkim pokazateljima, najveća smrtnost u našoj zemlji je od kardiovaskularnih bolesti – od bolesti srca i krvnih sudova smrtnost je čak 53 odsto. Posle toga slede, sa oko 20 odsto, onkološka i potom s manjim procentom pulmološka i oboljenja endokrinog sistema. Jasno je da prednjače, ali i da najviše dovode do smrtnosti bolesti srca i krvnih sudova, posebno onih u glavi, oboljenja arterija u organizmu, odnosno artioskleroze i druge. Faktori rizika za te bolesti mogu se podeliti u dve grupe, nepromenjivi po polu, starosti i nasledni, to jest genetski, i promenjivi poput pušenja cigareta, hroničnog dijabetesa, hipertenzije ili poremećaja lipidnog statusa zbog holesterola, triglicerida i drugog – objašnjava prof. Perišić.

Ističe prvi čovek UKC Niš da se poslednjih godina drastično promenila i smanjila granica starosti ugroženih od kardiovaskularnih bolesti.

– Doskora je važilo nepisano pravilo da su, na primer, od infarkta miokarda srca najviše ugroženi muškarci stariji od 70 godina. Da više nije tako govori primer da je naš najmlađi pacijent s infarktom nedavno bio mladić, ili bolje rečeno još uvek dečak s nepunih 18 godina. Zbog takvih promena, pre svega u pogledu starosti pacijenata, mnogo toga smo u Srbiji preduzeli poslednjih godina da unapredimo savremeno lečenja i negu obolelih i osavremenjivanju sistema za kardiovaskularno zbrinjavanje pacijenata. Poznato je da je do pre samo desetak godina bilo moguće da se pacijenti s problemima na srcu iz naše zemlje efikasno leče samo u Beogradu i Novom Sadu, danas se svi protokoli uspešno primenjuju i u Nišu i još dvadesetak gradova u Srbiji – podseća prof. dr Zoran Perišić.

– U našoj zemlji mnoge zdravstvene centre država je opremila angio-salama i drugom najsavremenijom opremom, i što je od posebne važnosti, u kadrovskom smislu izuzetno se napredovalo. Danas u svim krajevima Srbije na ugradnji, na primer, stentova i sličnim poduhvatima na srcu uspešno rade obrazovani i već iskusni stručnjaci i više se pacijenti ne transportuju stotinama kilometara od mesta življenja do ustanova gde se mogu zbrinuti. Zato i verujemo da će našim angažovanjem u najskorije vreme ova loša, negativna statistika smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova biti promenjena – rekao je za „Politiku” prof. dr Zoran Perišić.

Komеntari14
42a44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jakša Kostić
Zaboravio je doktor da napiše da su za bolesti srca i krvnih sudova odgovorne i sitne PM2.5 čestice uzrokovane zagađenjem, koje kroz pluća prolaze do krvnih sudova i srca, gde se talože i izazivaju njihove bolesti. A Srbija je u prva 3 u Evropi, i u prvih 15 u svetu po zagađenju vazduha. Ali vlasti ne odgovara da se o tome priča.
Sasa Trajkovic
Коначно мало разума у свеопштој хистерирји око Ковид а. Људи умиру од болести а болест је одраз наших навика, нездравог живота, загађења за који смо сами криви никакве еколошке и здравствене културе то је истина о којој се порно ћути. Доктора се сетимо само када нем требају крајње је време да схватимо да је одговорност и кривица на нама самима. та је корона инфекција-вирусна , ништа ново а шта је ново то да смо урбанизацијом мигрирали из села у градове пренасељене и не урбанизоване, глобализациј
Александар Поповић
И поред таквог стања, скоро годину ипо дана ми “срчаници” не можемо до кардиолога. Дан-данас нема наговештаја да се такво стање промени.
Mileta
Korona botovi stražare danonoćno.
Muradin Rebronja
... a kardiovaskularne bolesti su prouzrokovane nezdravom ishranom i nezdravim životnim stilom, bez fizičke aktivnosti. Dokaz je gojaznost koja je bolest sama za sebe i majka mnogih znanih i neznanih bolesti. Umesto u bolnicama, gde treba da se leče od korone, gojazne osobebi mogle da se leče u hotelima, u banjama i na planinama. Potrebno je "samo" da se hrane hranom biljnog porekla bez holesterola, ne manje od 1200 kalorija dnevno i što više brzog hodanja, plivanja, bicikla..da sagore kalorije.
Горан
@ Значи проблем није у болести него у недовољним капацитетима здравственог система? Ако је тако, а тако је зашто напори нису усмерени на јачање капацитета здравственог система и зашто се шири невероватна параноична пропаганда и сеје страх од болеси, а не од недовољних капацитета здравственог система? Затим ако знамо да су КВ болести 40 пута смртоносније од короне, зашто се у борби против короне уводе мере које погодују ширењу КВ болести? Зар то није злочин?
Драган П.
Горан: Корона није значајан здравствени проблем док је под контролом. Ако јој се дозволи да се размаше, долази до колапса целог здравственог система, чиме настаје значајан проблем.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja