Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Potrošače najviše muči kako da plate račune

Istraživanje Evropske komisije pokazalo da u pandemiji 38 odsto kupaca brine da li će moći da izmiri mesečne obaveze, dok su 42 procenta oni koji već dugo odlažu veće kupovine
Фото ЕПА ЕФЕ Х.А.

Pandemija je ostavila veliki trag na potrošače, glavni je utisak posle obeležavanja Svetskog dana potrošača. Za razliku od prethodnih godina kada su udruženja širom sveta promovisala prava potrošača i nove propise, ovog 15. marta najviše se govorilo o promenama navika i teškoj materijalnoj situaciji građana usled zdravstvene krize koja traje više od godinu dana. 

Najnovije istraživanje Evropske komisije, sprovedeno krajem prošle godine, pokazalo je da 38 odsto potrošača danas brine da li će moći da plati račune, dok je 42 procenata onih koji već dugo odlažu veće kupovine. 

– Pozitivno je to što više od polovine anketiranih ima na umu životnu sredinu te kupuje ekološki prihvatljive proizvode. Spremni su da izdvoje više novca, za proizvod koji će trajati duže – rekao je Didijer Rejnders, komesar za pravosuđe EK. 

Šta je još pokazalo najnovije istraživanje EK? Pre svega da je 71 odsto potrošača kupovalo preko interneta u 2020. Iako je plaćanje mesečnih obaveza nešto što je brinulo većinu, ipak postoji razlike između država članica. U nekim, poput Grčke, Kipra, Rumunije, Francuske, Španije, Bugarske, Poljske... takvi problemi opterećuju više od polovine građana. U Grkoj se čak 70 odsto njih izjasnilo da im je to najveći problem. Međutim, u zapadnim državama EU finansijska zabrinutost nije bila tako izražena. Recimo, u Švedskoj problem s plaćanjem računa imalo je tek sedam odsto građana.  

Istraživanje je pokazalo i da je nivo poznavanja potrošačkih prava izuzetno nizak. Građani više veruju da će trgovci da im reše probleme nego što imaju poverenja u javne insitucije. 

– Pojedine vlade gase savetovališta za potrošače, a udruženjima ugrožavaju rad nestabilnim finasiranjem – izjavila je hrvatska evroparlamentarka Biljana Borzan, koja se najviše bavi pitanjima zaštite potrošača. Ona je napomenula da je Hrvatska na evropskom dnu kada je reč o pravima potrošača i da njihova vlada mora bolje da zaštiti građane, kao slabiju stranu u odnosu sa trgovcima. 

Evropski potrošači su u toku protekle godine najviše kupovali u lokalnim radnjama. Nivo poverenja u maloprodaju je dosta visok (80 odsto), dok je znanja o pravima i dalje nisko – 27 procenata, kao i broj onih koji su smatrali da mogu legitimno da ulože žalbu. Slovaci, Poljaci, kao i građani Litvanije, Španije i Danske nabolje poznaju svoja prava, dok je samo 12,6 odsto potrošača u Hrvatskoj upoznato sa postupcima rešavanja sporova, što je ujedno bio i najlošiji rezultat na nivou unije. 

Interesantno je i kako građani EU vide narednu turističku sezonu. Vlada skeptizizam i većina (80 odsto) ne planira putovanja dok se zdravstvena situacija u njihovim državama ne smiri. Tu prednjače skandinavske zemlje, ali je situacija slična i u drugim članicama. 

Posle ovakvih rezultata, EK zaključuje da će potrošači igrati u veliku ulogu u ekonomskom oporavku EU, kao i zelenim i digitalnim tranzicijama koje slede, zbog čega mora da se insistira na njihovoj maksimalnoj zaštiti i vraćanja poverenja u insitucije. 

Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), ističe da ako je situacija u EU ovakva, kada je reč o poverenju u institucije i mogućnost ostvarivanja prava, onda u Srbiji, kako je rekao, može biti samo lošije.   

– Novi zakon čekamo već godinama, bilo je najava i za prošlu, ali je odloženo. Najavljuje se da će biti izmenjen ove godine, ali videćemo – kaže on i dodaje da je deo inicijativa NOPS-a usvojen, ali ključni zahtevi još nisu. 

– Tražimo da se usklade sektorski propisi sa Zakonom o zaštiti potrošača, posebno u oblasti energetike i komunalnih delatnosti, kako bi se dovele u red usluge od opšteg ekonomskog interesa – istakao je Alfirović. 

Prema njegovim rečima, najveći broj prigovara u 2020, odnosio se na promene navike potroša izazvane pandemijom. Zbog nagle ekspanzije onlajn trgovine neke delatnosti nisu uspele to da isprate, poput kuriskih službi.

– Veliki broj žalbi imali smo i u sektoru turizma. Ušli smo u začarani krug, sada je pitanje da li će građani uopšte moći da iskoriste zamenske vaučere ili će ostati bez novca u slučaju zatvaranja većeg broja turističkih agencija – rekao je Mladen Alfirović.   

Kada je reč o problemima sa nemogućnošću da plate račune, od čega strahuju u Evropskoj uniji, on kaže da konkretno takvih žalbi nije bilo, što ne znači da i naši građani nisu u takvoj situaciji, budući da je veliki broj njih ostao bez posla u pandemiji. 

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
''Bolest zaduzivanja'' je u najgorem stanju kod drzava. Da li postoji ''jedna jedina'' bez dugova? Zar to ne treba naznaciti ili opisati kao ''duznicka kriza''? Ali dugovi kako god opisani, kategorisani ili predstavljeni pretpostavljaju potrazivaoce. Takozvane ''dve strane'' svakog ugovora pa, sledbeno, i zajmovnog. Valjda se kod dugova ne zamisljaju samo gradjani? Oni se, sledbeno, nazivaju ''privtni'' i ''javni''. Amerícki javni je trideset hiljada milijardi dolara.
Божа
И у Немачкој је опала потрошња на ниво из 1970те године, тврде статистичари.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.