sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Umesto parka, u Mitićevoj rupi stambeno-poslovne zgrade

To predviđa nacrt planskog dokumenta za blok na Slaviji između Kralja Milana, Beogradske, Njegoševe i Kralja Milutina koji ni svim ranijim planovima nije viđen kao isključivo zelena oaza
(Фотографије: Марко Спасојевић)

Da nije bilo Drugog svetskog rata, „Albanija” bi izbila na Slaviju. Podizanje robne kuće nalik na terazijsku palatu tog imena planirao je slavni trgovac Vlada Mitić. Ali, ratni vihor je osujetio tu zamisao. Isto tako, ni u miru se raznim vlastima i privatnim preduzetnicima nije dalo da popune taj prostor, kojem je njegov prvi nesuđeni vizionar na kraju zaveštao samo svoje ime – „Mitićeva rupa”.

Danas, kad aktuelne gradske vlasti imaju novu ideju za tu lokaciju, prvi put se pojavio neko da pita treba li Slaviji još stambenih zgrada i da li bi bilo bolje da na tom prostoru ostane jedini park koji on ima, privremeno dignut da „rupu” makar ozeleni.

Zelenila bi ipak trebalo da ostane, videćemo i koliko, u vračarskom Bloku 10. On je sa susednim 11, već izgrađenim, u kojem se nalaze hoteli „Park” i „Hilton”, obuhvaćen nacrtom plana detaljne regulacije izloženim na rani javni uvid do 29. marta. Planski dokument za 3,3 hektara između ulica Kralja Milana, Beogradske, Njegoševe i Svetozara Markovića inicirala je Direkcija za građevinsko zemljište, a izradio ga je Urbanistički zavod Beograda. Urbanisti su, oslanjajući se na pobedničko rešenje arhitektonskog tima Tamare Petrović i Miloša Komlenića sa anketnog konkursa za područje Trga Slavija i okolnih blokova iz 2005, lokaciju neprikosnovenu po broju javnih arhitektonskih utakmica koje su se tamo odigrale, u Bloku 10 predvideli mešovite gradske centre – kombinaciju stanovanja, komercijalnih i javnih sadržaja – na površini od oko 10.000 kvadratnih metara. Objekti sagrađeni duž Ulice kralja Milutina neće biti porušeni, a najveća transformacija planirana je na sadašnjoj javnoj parkovskoj površini čiji preobražaj Urbanistički zavod u tekstu na svom sajtu opisuje kao „…odmerena izgradnja objekata usklađenih sa objektima u neposrednom okruženju”. Iz prezentacije koju je sačinilo to javno gradsko preduzeće vidi se da će zelenilo biti raspoređeno po sredini Bloka 10, a da bi novi objekti maksimalne spratnosti osam i jedan povučeni sprat mogli da budu podignuti uz Beogradsku ulicu i Kralja Milana, a niži do pet spratova uz Njegoševu ulicu. U svakom slučaju, broj stanova će se sa sadašnjih 247 popeti na 323, broj stanovnika uvećati sa 715 na 936, a zaposlenih sa 550 na 766. Predviđeno je i da, u skladu sa prvonagrađenim rešenjem sa konkursa od pre 16 godina, kroz Mitićevu rupu, odnosno budući stambeno-komercijalni blok, prođu pešački koridori koji bi povezali Njegoševu i Kralja Milana. Ono što je neuobičajeno kod nacrta ovog plana, ali ne i pogrešno, jeste to da su urbanisti predvideli obavezno raspisivanje javnog arhitektonskog konkursa za idejno rešenje za novoplaniranu izgradnju u Mitićevoj rupi. Obično se radi tako da se na osnovu konkursa izrađuje plan, a u ovom primeru pobedničko rešenje sa starog konkursa „podloga” je za izradu plana, dok će novi konkurs dati smernice za izgradnju budućih zgrada.  
One, još neizgrađene, već su postale trn u oku onom delu javnosti koji se protivi pretvaranju parka u gradilište. „Ne davimo Beograd” pre dva dana je, kada je nacrt plana za Mitićevu rupu izložen na rani javni uvid, pokrenuo onlajn peticiju „Za park na Slaviji” koji je za manje od 24 sata potpisalo  više od 2.000 građana.

– Smatramo da će ovim planom kvalitet života u ovom delu Beograda biti dodatno smanjen i da će predloženo rešenje doneti veće zagađenje i gužve u ovom već opterećenom delu grada. Plan je još jedan pokazatelj da trenutna gradska administracija nema nameru da odgovori na potrebe i želje građana i građanki Beograda, već nastavlja da pogoduje samo investitorima – navodi se u saopštenju „Ne davimo Beograd”.

Mitićeva rupa uređena je u park 2003. godine sa dva dečja igrališta, ali nikada pre toga od 1935. kada je kafana „Rudničanin” na uglu ulica Kralja Milana i Beogradske postala vlasništvo veletrgovca Mitića nije planirana da bude i ostane park. To je, pre 18 godina, bio iznuđen ali logičan potez budući da je taj prostor u iščekivanju konačnog uređenja godinama bio devastiran. Poslednji pokušaj da se Mitićeva rupa uredi bio je devedesetih godina prošlog veka kada je postavljen kamen temeljac za zgradu Dafiment banke, ali se od nje odustalo. Tada je demontiran park sa glavnim motivom sunčanog sata, koji su gradske vlasti uredile početkom osamdesetih godina 20. veka. Između 1946. i 1980. više puta je počinjala izgradnja u tom vračarskom bloku, navodi se u aktuelnom nacrtu plana detaljne regulacije, ali svaki put bez uspeha. Posle završetka Drugog svetskog rata komunisti su nacionalizovali to zemljište, ali je njegov deo u restituciji vraćen potomcima starih vlasnika.

– Na tragu zvaničnog međuratnog urbanističkog rešenja Đorđa Kovaljevskog, Nikola Dobrović se na mestu Slavije zalaže za kružno-zvezdasti oblik zatvorenog trga sa „nebom kao četvrtom dimenzijom”. Posle usvajanja GUP-a iz 1950. otpočela je višedecenijska urbanističko-arhitektonska aktivnost koja je ostavila dublji trag u planskoj dokumentaciji, literaturi i publicistici nego u prostoru – navedeno je u nacrtu plana detaljne regulacije između ulica Kralja Milana, Beogradske, Njegoševe i Svetozara Markovića.

Nesuđeni „trgovački grad” od 60 metara

Pre 81 godinu Vlada Mitić odlučio je da na uglu Kralja Milana i Beogradske ulice podigne robnu kuću, najvišu zgradu u Beogradu visine 60 metara, sa 14 spratova, po uzoru na nemačke robne kuće. To zdanje bilo je zamišljeno kao svojevrsni vertikalni „trgovački grad”. Projektanti Mitićeve robne kuće, Miladin Prljević i berlinski arhitekta Šafer sa konstruktorom Đorđem Lazarevićem, osmislili su rešenje po ugledu na već izgrađeni terazijski oblakoder – Palatu „Albanija”, sa dodatkom specifične kule sa galerijom-vidikovcem na vrhu građevine. Ambiciozan projekat koji karakterišu inovativna tehnološka rešenja poput automatizovane platforme za parkiranje, pokretnog stepeništa za posetioce i savremene protivpožarne zaštite, trebalo je da bude realizovan u roku od dve godine. U tom periodu na trgu je planirana i izgradnja beogradske opere, kao i drugih značajnih građevina, ali je Drugi svetski rat prekinuo realizaciju svih objekata koji bi verovatno odredili trajne regulacije Trga Slavija.

Komеntari19
e2964
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ralence
“ Рупа “ на Славији било је ругло Београда која тадашњим властима није сметала. Сматрало се да је настала у току бомбардовања БГД. Од стране Немаца у 2 св.рату. Била је ограђена све до краја осамдесетих год. кад је направљен мали паркић за децу и пензионере. Уске улице и саобраћај око Славије није место да се изгради једна висока зграда на том малом ћошку због немогућег паркирања и приступу колима тој згради. БГД треба више паркова и зелених површина а мање високих зграда у центру као у Њујорку
Radmila Mišić
Zar "Mitićeva rupa" ne treba da se, po zakonu o restituciji, vrati naslednicima Vlade Mitića?
Minja
Treba se izboriti da tu ostane park, ali još bolje rešen od ovoga koji je bio kompromisno rešenej. Neki dobar pejzažni arhitekta bi tu čudo mogao da napravi da bude prava zelena oaza kako za okolne stanare tako i sve one koji tu prolaze, a znamo da je cirkulacija turista ovde velika jer većina ide peške do Hrama...
Dragan Stankovic
Parkova treba biti sto vise i zato sam 100% ali ova lokacija je isuvise vredna da na njoj bude samo park. Uostalom taj park je tu postavljen privremeno do stalnog resenja. Ljudi zaboravljaju da je to privatno vlasnistvo i da vlasnik ima pravo da gradi sta hoce a vi koji potpisujete peticiju pitajte sami sebe sta biste radili da je to vase vlasnistvo. Nadajmo se da ce arhitekte pronaci na neki nacin da ostave i dosta zelenila.
баба
Није уверљиво објашњено зашто 81 (!?) годину није ништа изграђено на том великом плацу. Можда прави одговор знају у Бакингемској палати - да ли јој је плац дат на 99 година?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.