Nedelja, 01.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Brojanje šafranjike u subotičkoj peščari

Jedinstveni cvet je zaštićena biljna vrsta čija najveća populacija se nalazi upravo na severu naše zemlje
(Фотографије: Н. Тумбас)

Subotica – Duboko u subotičkoj peščari, u prostoru koji je pod zaštitom prvog stepena, zaposleni u JP „Palić Ludaš” hodaju polako korak po korak sa notesom u ruci. Njihov zadatak je da izbroje svaki pojedinačni cvet šafranjike, strogo zaštićene biljne vrste, koja u Srbiji cveta samo ovde. Ovde se nalazi i najveća populacija u Evropi. Zahvaljujući merama zaštite staništa koje preduzima „Palić Ludaš”, kao i projektima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, šafranjika koja je gotovo bila pred izumiranjem, sada je prisutna na 80 lokacija i na prostoru od oko osam hektara.

„Brojanje šafranjike je posao monitoringa, i obično izbrojimo između 80 i 100 hiljada jedinki cveta. Šafrnjiku brojimo već nekoliko godina unazad, a poslednjih pet godina uzastupno radimo apsolutno brojanje svake jedinke”, kaže Marta Dobo, direktorica JP „Palić Ludaš”.

Šafranjika je niski cvet, nežno ljubičaste boje, a Sandra Čokić Reh, šef sektora zaštite prirode objašnjava da je reč o endemskoj vrsti, šumo-stepskoj biljci koja je vrlo karakteristična za naše područje. „Javlja se i u Mađarskoj, sa druge strane granice takođe postoji populacija, međutim, jedna kompaktna velika populacija je kod nas. Apsolutnim brojanjem jedinki ustanovili smo koje su mere aktivne zaštite na ovom području značajne i koje dopirnose tome da se populacija poveća. Između ostalog, to je krčenje šuma bagrema, a od pre tri godine radimo i ispašu ovaca i koza i to izuzetno pomaže širenju ovog cveta”, kaže Čokić Reh.

Stručnjaci iz subotičkog preduzeća „Palić Ludaš” u ovom poslu sarađuju i sa kolegama iz Nacionalnog parka „Kiškunšag” u Mađarskoj čija terotirja se „naslanja” na subotičku peščaru i gde se takođe pojavljuje šafranjika, te saznanja do kojih dolaze primenjuju na terenu. Biljka je još uvek u mnogim aspektima nepoznanica, pa tako ističu da još ne mogu da utvrde kako i koji meteorološki uslovi utiču na njeno cvetanje. Bilo je slučajeva da je u sred cvetanja pao sneg, a biljka je nastavila da cveta i dalje. Ove godine prvi izdanci pojavili su se 7. februara, i očekivalo se da će puni cvet biti početkom marta, ali sada na terenu primećuju da biljka i dalje nastavlja da cveta.

Kretanje ovim područjem je zabranjeno, kao i bilo kakvo uzimanje biljke iz prirode.

„Nama je bitno svako stanište, i sada u vreme pandemije korone, možemo da zaključimo da uništavanjem staništa divlje životinje, biljke, pa i pratioci životinja, kao što su virusi, dolaze bliže čoveku. Zato nam je bitna šafranjika, kao i svaka druga organska vrsta koja postoji bilo gde na planeti zemlji. U tome je suština da je potrebno da imamo staništa i da vrste koje pripadaju tom staništu budu tamo i da im bude prijatno. U slučaju da izgube svoja stanšta, a i šafrnjika je jedan segment koji čini taj eko-sistem, druge vrste će polako da se približe čoveku”, objašnjava Sandra Čokić Reh.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Јовиша Видић од Рудина
Ово на слици је crukus у народу познат као каћунак. Расте свуда и скоро на свакој подлози. Шафрањ је сасвим нешто друго.
Zoran Markovic
U pravu ste. Samo sto je ispravni naziv Crocus, a ne Crucus. Safranika je (latinski: Carthamus tinctorius) je mediteranska biljka, poreklom iz Egipta, zute do narandzaste boje. Mozete proveriti na Wikipedia-ji. Safranika postoji i na srpskom izdanju vikipedije Wikipedia.SR

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.