petak, 14.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 05.03.2021. u 18:17 Daliborka Mučibabić

Zelena kapa na podzemnom depou Narodne biblioteke

Novi objekat sa izložbenim prostorom i kancelarijama gradiće se prema pobedničkom rešenju arhitektonskog konkursa čiji su autori Branislav Mitrović i Đorđe Alfirević
Решење за четири нивоа који ће бити укопани испод Небојшине и Скерлићеве улице и самог здања библиотеке

Četiri podzemna nivoa sa depoom, višenamenskim izložbenim prostorom i kancelarijskim blokom – novi je objekat od 11.300 kvadratnih metara koji će biti ukopan ispod između Nebojšine i Skerlićeve ulice i zdanja Narodne biblioteke Srbije (NBS) na Svetosavskom platou. Njega su predvideli autori prof. Branislav Mitrović i doc. dr Đorđe Alfirević, pobednici arhitektonskog konkursa za idejno rešenje za izgradnju – proširenje postojećih depoa te nacionalne institucije kulture. Narodna biblioteka Srbije naručila je to javno nadmetanje raspisano decembra prošle godine u kojem je učestvovalo 26 radova, kako bi rešila višedecenijski problem – nedostatak prostora za smeštaj bibliotečke građe. Jedan od zahteva Narodne biblioteke Srbije bio je i da podzemni objekat bude ukopan tako da se na krovu u potpunosti sačuva postojeće uređenje zelenih i pešačkih površina, odnosno da ravan, prohodan, uređen i ozelenjen krov svih podzemnih dograđenih kapaciteta bude na nivou trga.

– Naš glavni moto bio je da poštujući arhitekturu zaštićenog objekta NBS-a minimalnim, neagresivnim gestom u prostoru naznačimo glavni pristup novom objektu iz Skerlićeve ulice. Funkcionalnu specifičnost korišćenja nove zgrade depoa čini mogućnost horizontalnog povezivanja prostora novog i postojećeg depoa. Značajna je i veza izložbenog prostora sa postojećim kapacitetima i službenim ulazom biblioteke. Krovne površine objekta su zatravljene i blago nagnute u severnom delu prema zgradi biblioteke, čime je ostavljena mogućnost da se natkriveni prostor ispod sprata biblioteke koristi kao amfiteatar za javne skupove. Pristup za osobe sa invaliditetom predviđen je preko pristupnog platoa iz pravca Skerlićeve ulice – kaže Branislav Mitrović koji je koautor i idejnog rešenja za rekonstrukciju Svetosavskog platoa koja bi trebalo da bude okončana najkasnije početkom sledeće godine.

U tom delu Svetosavskog platoa, nije obuhvaćena konkursom, planirana je i javna podzemna garaža između objekta Narodne biblioteke i Skerlićeve, kao i ispod trase te ulice.

Zgrada Narodne biblioteke Srbije građena je između 1966. i 1972. godine prema projektu arhitekte Ive Kurtovića, koji uključuje i rešenje enterijera kompletnog objekta. Otvorena je 6. aprila 1973. u prvi put namenski podignutom zdanju od osnivanja biblioteke 1838. godine. Na toj lokaciji ubrzano se razvijala – 1982. raspolagala je u svojim fondovima sa više od 2.700.000 jedinica bibliotečkog materijala. Posedovala je štampariju i knjigoveznicu, elektronski katalog formiran je 1989, a internet je u biblioteku uveden 1996. godine. Prva internet prezentacija NBS-a počela 1998. Virtuelna biblioteka Srbije zaživela je 2003, digitalna je pokrenuta naredne godine, a elektronski obavezni primerak 2011. godine. Između 2007. i 2011. rekonstruisan je enterijer i tehnološki osavremenjen korisnički deo biblioteke, prema rešenju arhitekte Zorana Radojičića.

Za tri nagrade – 900.000 dinara

Nagradni fond od 900.000 dinara raspoređen je na sledeći način: pobedniku konkursa prof. Branislavu Mitroviću i doc. dr Đorđu Alfireviću sa projektantima Dušanom Međedovićem, Urošem Majstorovićem, Stefanom Lakićem i Dušanom Grujovićem pripada 500.000 dinara, drugoplasiranom, autorima Anđeli Karabašević, Vladislavu Sudžumu, Ani Petrović i Aleksi Bekiću – 250.000, dok je treća nagrada vredna 150.000 otišla u ruke arhitekata Zorana Radojičića i Dejana Miljkovića sa saradnicima Petrom Sazdanovićem i Vidom Nedeljković. Tako je glasao petočlani žiri: dr Vladimir Pištalo, upravnik Narodne biblioteke Srbije, Milisav Vulović, načelnik tehničko-bezbednosne službe, i arhitekte dr Milena Kordić, prof. dr Nađa Kurtović Folić i dr Igor Marić.

Komеntari6
d6bc9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vizelno kompleksno mesto
Možda je to zbog toga da se na neki način vizuelno " podigne " visina zgtrade Narodne Biblioteke jer je ona vidljivo manja od Parohijskog doma koji je na suprotnoj strani . Kako li če izgledatoi taj strogi drvored između over dve zgradr .?Šteta je što nije perovladala odeja obnove Narodne biblioteke na izbombardovanom mestu. Hitler je znao šta i zašto treba bombardovati, Da li će se ikada pokušati naknaditi šteta iz tog kulturocida.
познаје се према писму
А знали су и Павелић и Броз зашто су наметнули латиницу у српском језику.
Lazar
Evo, docekasmo da Republika Srbija ulaze u biblioteku a ne u stadion. Ima i lepih vesti.
Sankaliste
Pitam se cemu tolika zelena kosina napred kad je ocigledno da zaklanja u gornjem delo prirodnu svetlost onome ispod ciji se "prozori" vide (citaonica mozda). Ako je ta kosina predvidjena za sankanje dece izvinjavam se.
Пантелија
@ Татјана, данас је леп и сунчан дан, опусти се мало. Чему толика огорченост у твом коментару. Човек је само изнео свој став. Ваљда има право на то? (п.с. Жабља перспектива се не учи у основној школи, а ни у већини средњих)
Татјана
Да сте улазили у Народну библиотеку, знали бисте да у приземљу нису читаонице. А чак и да јесу, "избочина" не заклања светлост, него се наставља на горњу линију узбрдице изнад које почиње зараван на којој се зграда налази - "кров" тог депаданса је у нивоу "пода" библиотеке, тј. улазног трема са стубовима. А слика је направљена из жабље перспективе, верујем да се нешто о томе учи већ у основној школи.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja