sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
EKSKLUZIVNO ZA „TV REVIJU“

Kruna nije pancir

Svako od nas ima neko ratište koje potroši njegovu dušu. To nije samo privilegija kraljeva. Razlika je samo u tome ko šta sa tog fronta vrati kući. Ljubav je uvek bila najveći test ljudskosti. Njen bol vas ili pretvori u zver, ili vas učini boljim čovekom – kaže britanski glumac Maks Ajrons, sin legendarnog Džeremija Ajronsa
Макс Ајронс у серији „Бела краљица” (Промотивне фотографије)

Iako mu je 35 godina, britanski glumac i fotomodel Maks Ajrons iza sebe ima blistavu karijeru. U svoju glumačku biografiju već je uspeo da uvrsti kandidata za Oskara - film „Žena”, u kom je na velikom platnu stao uz Glen Klouz i Džonatona Prajsa. Zatim, tu je kultna saga o tinejdžerskom besu oksfordskih brucoša „Klub nereda”, kao i noar krimić „Terminal” sa fatalnom holivudskom plavušom Margot Robi. Kod Maksa, međutim, najzanimljivije je njegovo prezime. A ako vam se ono učinilo odnekle poznatim – u pravu ste! Maks je sin legendarnog oskarovca Džeremija Ajronsa. Mada će mnogi reći da je za velike uspehe, koje je počeo da ređa još od punoletstva, zaslužan „pedigre“, istina je da je ovaj naočiti mladić od skoro dva metra, svoj put kroz trnje do zvezda prokrčio sam.

Odskočna daska svakako mu je bio izgled, te je sa nepunih dvadeset godina postao zaštitno lice brendova „Barberi“ i „Mango“, a samo nekoliko godina kasnije dospeo je na listu 50 najbolje stilizovanih muškaraca na svetu magazina „GQ“. Uprkos tome što je diplomirao glumu, velike probleme tokom školovanja zadala mu je disleksija. Preporučene metode učenja nisu dale željeni rezultat, te je njegov otac insistirao da odustane od glume. Ipak, sudbina ga je sa naslovnih strana modnih magazina na kraju dovela pred kamere i pomogla mu da pobedi najveću prepreku na putu ka slavi – sebe. Zahvaljujući tome, u seriji „Bela kraljica” (2013), nominovanoj za tri „Zlatna globusa“ i četiri „Emija“, na kanalu Epik drama (sredom od 21.00), gledamo ga u jednoj od njegovih najznačajnijih rola. Ekskluzivno za „TV reviju“ Maks Ajrons otkriva kako je to, makar na malom ekranu, biti – kralj.

- U seriji tumačim lik kralja Edvarda IV. On je u istoriji ostao zabeležen kao veliki revolucionar, iako su mišljenja istoričara o njemu podeljena. Mnogi ga doživljavaju kao glupog i kratkovidog, ali istina je da je on bio čovek ispred svog vremena. U odlukama su ga vodili nagoni. Nije bio baš tipičan vladar. Pogotovo zbog toga što se oženio devojkom iz neprijateljskog „tabora”. To mu je donelo mnogo negativnih političkih poena. Ali dobro se nosio sa tim teretom – poručuje na početku razgovora Maks, dodajući da je za ovu rolu izabran u skoro istim godinama kada je slavni engleski kralj došao na vlast, zbog čega je odlično razumeo sve demone koje je Edvard morao da pobedi kako bi kao prvi iz kuće Jorka na engleskom prestolu, zadržao krunu na glavi. A i glavu na ramenima.

Da li vas je upravo ta bliskost u godinama i privukla ovoj roli? Ili ste poželeli da osetite moć „plave krvi” u venama?

- Ko ne bi poželeo da bude kralj, makar na jedan dan. Međutim, ono što me je privuklo seriji „Bela kraljica” i ulozi Edvarda je to što je u tom nizu čuvenih kraljeva on, na neki način, bio „crna ovca”. Mi u Velikoj Britaniji, odrastamo okruženi slikama monarha koje nas posmatraju sa svih strana. Ono što mi je uvek bilo zanimljivo je to da svi ti kraljevi imaju strog, ali gotovo prazan izraz lica. Nikada ne možete tačno, na osnovu tih slika, da zaključite ko su i kavi su oni bili. Međutim, sa Edvardom to nije slučaj. Njegov lik nema tu aristokratsku hladnoću i nedodirljivost. Zbog toga mi i jeste bio zanimljiv.

Jeste li uspeli, možda, tokom serije na neki način da se poistovetite sa njim, i da otkrijete koliko je „teška” kruna jednog kralja?

- Čini mi se da je njegova bila za nijansu teža u odnosu na krune drugih kraljeva. Samim tim što je na tron došao kao mladić. Imao je svega 22 godine. Bio je potpuno neodgovoran, impulsivan, ishitren u donošenju odluka. A kako je prvi utisak koji ostavite i najvažniji, uskoro je stekao i reputaciju neozbiljnog i pomalo ćudljivog vladara. I ona ga je pratila do kraja vladavine. Međutim, ono što je na neki način uvek u senci te njegove dečačke prirode jeste činjenica da se on razvio u neverovatnog vojnog stratega koji nikada nije izgubio nijednu bitku. Takođe, bio je napredniji od svojih prethodnika i u pogledu ekonomije. Sanjao je o ujedinjenju zemlje, pod jednom krunom i jednim zakonom. Želeo je da konačno završi „Rat ruža”. Dakle, bio je neverovatno uspešan kralj, ali i dobar i nesikvaren čovek.

Kao Edvard IV u seriji „Bela kraljica”

Na koji način se glumac priprema da dočara rolu kralja?

- Igrom slučaja, jednom prilikom našao sam se u prostoriji sa princom Vilijamom. Moja kuma je bliska sa njim. Mislim da mi je taj susret bio i najbolja priprema za ovu ulogu. Iako je on običan čovek, u njegovom prisustvu nemoguće je ne osetiti tu moć „krune”. Tada sam shvatio da njega i druge pripadnike kraljevske loze ne čini velikim titula, već način na koji ljudi reaguju na njih. Najviše što možete kao glumac da učinite jeste da dozvolite da ljudi reaguju na vas. Na vama je da poverujete da je ta kruna koju nosite pred kamerama zaista vaša. Da biste glumili kralja, morate dopustiti da vas obuzme moć, i da je drugi osete u vama.

Šta je za vas bio najveći izazov u ovoj seriji?

- Mada bi mnogi pomislili da mi je najviše muke zadala sama uloga, ili privikavanje na kostime iz tog vremena, najteže mi je bilo da snimam scene u kojima jašem konja. I što je nasjmešnije – ja celog života jašem. Ali konji koje smo koristili u seriji su poput sportskih automobila. Dovoljno je samo malo da pomerite nogu i zadate im komandu za kas, poleteli bi kao raketa. Iskreno, osećao sam se kao dete koje su odveli u zabavni park i dozvolili mu da isproba svaku „vožnju”. Zaista, postoje dani kada pomislim – ne morate ni da mi platite za to što glumim. To je najbolja strana ovog posla.

Koji deo priče o Edvardu je za vas ostao najupečatljiviji?

- Možda baš onaj trenutak u kom se u čoveku definiše taj kraljevski status. Ta tačka u kojoj kruna lomi sve ono što bi se moglo nazvati ljudskim. Edvarda je u početku vodila ljubav prema kraljici Elizabeti, koju je tako sjajno dočarala u seriji Rebeka Ferguson. Zatim je to bila ljubav prema deci. Međutim, život ga je odveo daleko od njih. Nije ih video godinama. U međuvremenu je vodio desetine ratova i na nekom od tih bojnih polja ostalo je i njegovo srce. Smatram da svako od nas ima neko ratište koje potroši njegovu dušu. To nije samo privilegija kraljeva. Razlika je samo u tome ko šta sa tog fronta vrati kući. Ljubav je uvek bila najveći test ljudskosti. Njen bol vas ili pretvori u zver, ili vas učini boljim čovekom.

Od 2019. ste u braku sa devojkom sa kojom ste već deset godina. Koja je najvrednija lekcija koju vas je ljubav naučila?

- Najvažnije je sa bojnog polja vratiti se živ. I naučiti nešto iz te pobede ili poraza. A ljubav će isto slomiti i kralja i prosjaka. Kruna nije pancir...​

Komеntari0
7df74
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.