Petak, 17.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POD LUPOM

Izbor patrijarha

Svi iz vrha SPC koji su se od upokojenja patrijarha Irineja oglašavali u javnosti snažno – želim da verujem, i iskreno – isticali su svoje protivljenje nezavisnosti KiM i privrženost kosovskom zavetu kao jednom od temelja srpskog nacionalnog i crkvenog identiteta

U životu pisca ovih redova bilo je sedam ili osam predsednika (ne računajući one jednogodišnje „predsednike predsedništva”), tuce „demokratskih izbora” dvadesetak vlada – i samo tri patrijarha.

Možda već i taj podatak dovoljno govori o značaju izbora pred kojim će se za desetak dana naći članovi Svetog arhijerejskog sabora. I baš zato je važno da im, ako već ne možemo mnogo pomoći, ono barem ne otežavamo pred taj, ne samo za SPC, nego i za srpski narod i državu izuzetno važan izbor.

Zamislite na trenutak Čikago bulse bez Džordana i Pipena. KK Partizan bez Kiće i Praje. Zvezdu iz Barija bez Savićevića i Pančeva. Šampione iz Indijanopolisa bez Bodiroge i Divca. Zamislite SNS bez braće Vučić. Ili SPS bez Dačića i Branka Ružića. E, pa – ignorišemo li za tren neuporedivost nabrojanih stvari – upravo u takvoj ili donekle sličnoj situaciji našla se SPC nakon što je zbog korone za svega par sedmica ostala bez mitropolita Amfilohija i patrijarha Irineja.

Potpuno različiti, a opet vrlo kompatibilni u ključnim stvarima, jedan više diplomata, blag i taktičar, drugi više harizmatični prorok i omiljeni duhovni vođa, patrijarh i mitropolit su kroz svoja slaganja i neslaganja u osnovi uspešno vodili srpski crkveni brod kroz aktuelne istorijske i političke bure. I, iskreno govoreći, bio bih veoma srećan ukoliko bi sledeći prvi čovek SPC po doprinosu crkvi i državi bio barem upola na njihovoj visini. A to, plašim se, neće biti nimalo lako.

Sem želje da se koliko-toliko doprinese ostvarenju ovog samo naizgled skromnog očekivanja („barem upola...”) sa kraja prethodnog pasusa moja, malenkost u ovoj stvari nema svog „favorita” –  iako neke od potencijalnih kandidata lično poznajem i veoma cenim. A čak i da imam, ne bih se usudio da sa njim licitiram u javnosti. I to ne samo zato što bi  bilo neumesno – mnogo toga na srpskoj javnoj sceni je neumesno, pa se ipak naveliko radi – već naprosto zato što sam svestan koliko je taj izbor težak i koliko je moje znanje u pogledu tog pitanja realno malo.

Nije u pitanju lažna skromnost. Ne radi se ni o smernom stavu pripadnika crkvene pastve koji ne žele da se mešaju u izbor svog (arhi)pastira. Ne. Naprosto, sokratovski rečeno, znam koliko toga ne znamo o ovoj stvari, i namera mi je samo da na to podsetim i druge više ili manje zainteresovane i dobronamerne. (Oni nedobronamerni ionako neće mnogo hajati za ovaj tekst.) Ne poznajemo dovoljno sve aspekte složenog crkvenog mehanizma. Ne znamo, sem na nivou glasina i trača, dinamiku ličnih odnosa u crkvenom vrhu, niti na šta je sve ko spreman kada bude, ili ukoliko ne bude izabran. Ne znamo koje se sve šire, političke i geopolitičke igre oko SPC pletu.

Međutim, takvu vrstu, rekao bih, logične i prirodne uzdržanosti povodom ovog pitanja, izgleda da malo ko pokazuje. Naprotiv. Čini se da i vlast i deo opozicije i pojedini mediji (takođe i ambasade) imaju svoje favorite i da ih besomučno, ponekad čak, rekao bih, kontraproduktivno, protežiraju. Naravno, nije zabranjeno i nije „greh” (u bilo kom smislu reči) navijati za nekog kandidata. Nekome je određeni vladika pomesni episkop i ima sa njim dobra iskustva. Neko nekoga lično poznaje, nekome se sviđaju nečiji javni istupi ili pastirski rad. I to je u redu. Ali jedno je biti zainteresovan, a drugo je lobirati i aktivno agitovati za jedne, ili – još gore – medijski i kuloarski  satanizovati druge, stvarne ili fiktivne kandidate.

Neki žele da na mesto prvog među jednakima u SPC nametnu sebi blisku osobu. Neki možda samo žele da prave smutnju, ne što im je do nekog kandidata posebno stalo, nego sa ciljem da, na primer, oslabe jedinstvo i poziciju Crkve povodom pitanja statusa Kosova i Metohije.

Ukratko, mnogo je razloga za brigu, a samo nekoliko za nadu i ohrabrenje. Pa, da pomenemo i dva momenta iz ovog drugog, pozitivnijeg registra. Naime, svi iz vrha SPC koji su se od upokojenja patrijarha Irineja oglašavali u javnosti snažno – želim da verujem, i iskreno – isticali su svoje protivljenje nezavisnosti KiM i privrženost kosovskom zavetu kao jednom od temelja srpskog nacionalnog i crkvenog identiteta. A drugi, zapravo, prvi razlog za određeni optimizam odnosi se na način izbora patrijarha, kao i dosadašnje iskustvo sa tim („apostolskim”) izborima.

Ne ulazim u „kanonsku” zasnovanost i utemeljenost takvog izbora. Ali kao čovek koji se pomalo razume u izborne mehanizme i sisteme, smatram da ovaj po kojem se bira srpski patrijarh na optimalan i najbolji mogući način kombinuje „demokratski” i „aristokratski” princip. (Članovi Sabora, najpre, između sebe biraju tri – po pretpostavci, najbolja – kandidata, a onda se između njih trojice odlučuje žrebom.) Zašto je ovaj sistem najbolji? Zato što nije ni potpuno slučajan i arbitraran (jer se bira između trojice sa najviše glasova, što bi trebalo da znači i najcenjenijih među kolegama), a opet, barem teoretski i načelno, makar malo ublažava takmičarski i lobistički momenat, uvodeći u konačnu odluku faktor „Svetog Duha”, sudbine ili sreće.

Ali pretpostavka da bi „Sveti Duh” uopšte dobio priliku da da svoj konačni sud, neophodno je da članovi Sabora ne glasaju „lobistički”, po listama (kao što se obično radi na izborima za rukovodstava političkih partija), nego zbilja po savesti, za one koji se, bili istomišljenici ili ne, smatraju najdostojnijim među njima.

Na koncu, za razliku od većine naših ličnih i kolektivnih političkih izbora poslednjih decenija, koji se baš i nisu pokazali sjajnim, Sveti Duh (sa ili bez navodnika) svoju je superiornost i promisao dokazao i onda kada je, što bi se sportskim žargonom reklo, iz „drugog plana” za patrijarha izabrao Pavla, kao i onda kada je, voljom žreba, prvog i apsolutnog favorita Amfilohija ostavio da stoluje u Podgorici (i omogućio mu da tamo dovrši svoju svetu misiju), a na čelo SPC doveo vladiku niškog Irineja.

E, od tog i takvog Sudije – kako god ga zvali – ne treba bežati i, uz svu vremenu i prilikama primerenu i razumljivu skepsu, treba mu se sa poverenjem predati u ruke.

Urednik NSPM

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

straja
Ne znam kako se moze nazvati to sto DjV poredi izbor patrijarha sa postojanjem fudbalera koji su najbolji sutaci lopte ili kosarkasa koji ubacuju loptu u kos.Rekao bih samo jednu rec....ali bojim se da ta rec ne bude razlog eliminisanja mog komentara!!
Sanak snio, nisam krio
Gospo'n Djordje, tako mu to dodje; nekad bilo, sad se spominjalo; jer se nije krilo, bralo se i pralo; promenilo nam se vreme, na ledjima nam je tesko breme; dok narodu pojedinac svira, politika patrijarha bira; mnogo 'fale, sanse male; dok nosimo pocepane gace, bilo, bice tako i ostace.
marko stankov
Bice izabran najbolji i najugledniji i sigurno nece biti neko od onih koji mediji, politicari, tajkuni, zapadne ambasade itd itd zele! Tako je bilo kod izbora patrijarha Pavla i patrijarha Irineja!
прота Петар
Лепо речено а појашњено за мање упућене читаоце,да би смо се заиста поуздали у вољу Божију треба да појачамо наше молитве и дејство Светога Духа биће нам јасније.Да не тражимо већ" ...нека буде воља Твоја...",из молитве Оче наш.
zivko
Neka se politicari ne mesaju u izbor patrijarha i dobicemo takvog patrijarha koji ce da cuva nas KiM.Ali to je kod nas nemoguce.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.