petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Gledaju na nas kao mulj sa dna kace

Švedska je primila nesrazmerno veliki broj izbeglica, više od svih zapadnih zemalja po glavi stanovnika, i onda su počela da se dešavaju razna trvenja. Ukratko, Šveđani bi najradije da asimiluju došljake, došljaci bi da prevaspitaju Šveđane.
Фото ЕПА ЕФЕ - Ф.С.

Pre par nedelja sedeo sam na mom malom jedrenjaku sa drugom i  sinom od godinu i po. Nismo jedrili. Slušali smo rege, pijuckali kafu iz termosa i pričali. Kad smo završili, krenuli smo do auta.

Vrata marine su bila otvorena jer je neki stariji Šveđanin uzimao kolica sa druge strane ograde gde je bio parkiran auto. Kad je video kako dolaze „crnomanjasti”, stade čovek na sred prolaza i upita: „I ko ste sad pa vi”?

Gledao sam ga zbunjeno. Prva pomisao mi je bila da je neka šala. Vidi valjda da dolazimo sa broda, nosim dete u naručju i ranac na leđima, a drugar nosi ručni frižider. Dešava se da Šveđani hoće ponekad da se našale tako provokativno.

Nastade tajac. Gledao sam ga pet-šest sekundi bez reči. Pokušavao sam da mu pročitam facu. Tražio u licu najmanji gest šale. Početak krivine u uglu usne ili vragolast pogled. Ništa.

Čekao je odgovor. I dobio ga je: „Jel` ti važno da znaš ko sam? Ko si ti?”

- Pa znaš, primili smo mnogo novih članova a ja ne znam ko ste vi.

- Kakve to veze ima što ti ne znaš ko sam ja? Ne znam ni ja tebe.

- Ako te ne znam ne mogu da te pustim.

- Ajde, ti lepo prođi i zatvori vrata. Ja imam ključ, sam ću ih otvoriti.

- Dobro, ako imaš ključ, ali ja pitam jer su došli mnogo novih članova, nastavio je da priča nesuvislo.

Sredovečni par koji je stajao u blizini načuo je diskusiju pa zapitaše o čemu se radi. Matori je video da se ne povlačim.

- Kažem ti da ti ne moraš meni da držiš nikakva vrata otvorena. Skloni se i zatvori ih. Otvoriću ih sam.

Pomerio se i nastavio da zanoveta. Onda sam ja stao na vrata, otvorio jaknu ispod koje mi je oko vrata visio ključ na uzici.  

Proleće u Švedskoj (Foto EPA EFE - F.S.)

- Ja sam član ovog kluba. Plaćam članarinu i ispunjavam obaveze ovog kluba. Evo ga ključ. Ovakav tretman i napad u ovom klubu još nisam doživeo. Ti si za mene stranac. Ne moram ja tebi da se pravdam!

Konačno je video da nema šale, pa je nastavio da se pravda, ali više svojim poznanicima nego meni. Naravno, nije se izvinio za svoje ponašanje. Đavo je, ipak, u detaljima.

Okrenuo sam se i zalupio vrata a izletela je i neka sočna srpska psovka.

- Ne nerviraj se. Ja se više i ne obazirem na to. Ne očekujem ništa bolje, niti me ovo više iznenađuje, tešio me drug.  

On je ovde došao iz Zenice još početkom devedesetih. Tada su na izbeglice iz Bosne gledali kao što gledaju na izbeglice iz Sirije i Avganistana - kao na mulj sa dna kace. Kao neljude. Ljudi sebi daju svakakvu slobodu. Zbog toga sumnjam u mudrost izreke da pametniji popušta jer kad pametniji popusti budala uzme maha.

Zima u Švedskoj (Foto EPA EFE - S.M.)

U ovoj zemlji vlada mir više od dva veka. Ali u poslednje vreme, tačnije otkako je Švedska primila nesrazmerno veliki broj izbeglica, više od svih zapadnih zemalja po glavi stanovnika, ovde su počele da se dešavaju razna trvenja. Ukratko, Šveđani bi najradije da asimiluju došljake, došljaci bi da prevaspitaju Šveđane.

Tradicionalno Šveđani izbegavaju otvoreni konflikt. Više su pasivno agresivni. Umeju da bace oštar pogled i zagledaju se u vas kada pričaš glasno ili  stojiš na pogrešnoj strani pokretnih stepenica u metrou. Znaju da pošalju pismo uredniku lokalnih novina kada ljudi upale cigaretu preblizu autobuskog stajališta.

U poslednje vreme, ipak, sve češće ulaze u otvoreni konflikt. Čak i kad nisu pijani. Ljudi su generalno namćori. Mlađi to vešto kriju. Matori se ne trude da sakriju da su namćori, jer su matori.

Kapiram ja to, jer i ja, svakoga dana, u svakom pogledu, sve više postajem namćor. Pre par dana sam bio na pešačenju sa sinom i ocem. Posetili smo Njupšer, najveći vodopad u Švedskoj na planini Fulu u blizini granice sa Norveškom. Kidnapovao ćaleta starog izviđača, koji puno radi i kome treba malo promena sredine.

Švedska kraljica na uskoj stazi prilikom posete Danskoj (foto EPA EFE - K.N.)

Tri generacija Radulovića krenuli u „ekspediciju“. Dete sam nosio u nosiljki na leđima, a ćale iza mene. Hodamo po uređenoj stazi od dasaka koja vode preko močvarnog terena pokrivenog debelom mahovinom. Planina okićena prelepim bojama zimzelenog i listopadnog drveća. Pozna jesen. Prohladno ali sunčano. Melem za dušu.

Ćale oduševljen lepotom prizora koji se pruža ispred njega priča srpski glasnije jer hodam ispred njega. U susret nam ide stariji par. Baba ispred dede. Staza je dovoljno široka da se mimoiđu dvoje, pa i troje ljudi. Ja se držim desno uz ivicu a ćale pola ramena levo od mene.

U susret nam ide starac koji hoda sredinom staze, kao da je sam oslobodio od Nemaca. Vidim da je prošao preblizu mene ali se nisam obazirao na to. Kad je došao do ćaleta samo je izbacio lakat i munuo ga u grudi. Ćale se zbunio i stao. Stariji čovek se okrenuo, gledao unazad ali je nastavio da hoda. Primetio sam i ja već da nešto nije u redu, ali se ćale srećom nasmejao.

- Jesi li video budalu? Namerno me munuo laktom. Krivo mu što pričamo stranim jezikom, reče mi otac.

I šta čovek da mu radi? Da ga pljusne ne vredi. Dobro što mene nije zakačio, pogotovo što sam nosio dete na leđima. Ne znam kako bih reagovao. Tog dana sam imao strašno dobre cokule na nogama.

- Ma neću da mu dozvolim da me isprovocira. Ne može ništa da mi pokvari ovako fin dan, reče ćale.

Ostadoh zbunjen. Da li pametniji popušta ili ne popušta?

Preformulisaću, pametniji je... fleksibilan.

 

Miloš Radulović, Švedska

 

 

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 

 

Komеntari167
f4f6a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бата
Duboko se ne slažem sa stavom pisca, našeg čoveka. Smeta mu nezadovoljstvo Šveđana kada stranci svojim preispoljnim ponašanjem gaze njihove norme ili su nametljivi. Apsolutno razumem Šveđane i podržavam ih - njihova zemlja, njihovo pravo. Meni smeta kada neko preglasno razgovara u mojoj blizini ili pušta muziku. To vređa jer prinuđava te da trpiš njegov sebični doživljaj, "ne zarezuje" te, nebitan si mu. A kad se tako ponaša stranac kojeg je tvoja zemlja udomila, uvreda i iritacija je još veća.
Aleksandar Rusija
Evropski narod izumiru... Gospodine Radulovicu... Pametnom dosta... Mislite o tome...
Гомила предрасуда и незнања
Прочитам ово и насмејем се: "Укратко, Швеђани би најрадије да асимилују дошљаке, дошљаци би да преваспитају Швеђане." Ово не може бити нетачније. Швеђани уопште не желе да "асимулују дошљаке", напротив покушавају да их изолују у нека предграђа и да се претварају да странци не постоје. То је наравно погубна стратегија која ће им се гадно осветити. А дошљацима на памет не пада да преваспитавају Швеђане. Они у великој већини никада ни не срећу Швеђане. Отуда ове предрасуде и незнање.
Lili Vu
Pa zar zaista nekoga cudi ovakvo ponasanje starosedeoca jednog malog naroda ? U Svedskoj, Nemackoj, Francuskoj, Italiji, Spaniji, Engleskoj.... svugde ista slika nepoverenja i konflikta kultura (ali vecinom zbog religije t.j. patrijarhata !!!). Procentualno.... na 1 "Dobrog" dosljaka ide 20 "Losih" !!
Aleksandar Zivanovic
Ko jos slusa rege i pije kafu?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.