Petak, 17.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Propagandom protiv Kosovskog zaveta

Među zapadnim silama „razgraničenju” se suprotstavlja još samo Nemačka. Ni Angela Merkel, međutim, neće trajati večno. S druge strane, ne možemo da od Rusije očekujemo da, protiv volje Srba, brani srpske interese
(Миланко Каличанин)

Istorija je zaista carstvo nepredvidivosti i iznenađenja. To ponajbolje potvrđuje tok koji je borba za Kosovo i Metohiju, za koju se tvrdilo da se odavno okončala našim porazom, poprimila u proteklih mesec dana.

U nizu važnih događaja dva su sasvim izuzetna. Oba se tiču samog opstanka naše zemlje. Prvi je otkazivanje susreta, najavljenog za 27. jun, između Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u vašingtonskoj Beloj kući. Drugi su protesti, koji su, počevši od 7. jula, potresli Srbiju.

Glavno iskušenje i opasnost dolaze nam, naime, iz Beograda, a ne iz Vašingtona ili Berlina. Aleksandar Vučić se, po svemu što znamo, uprkos zdravom razumu i iskustvu, i dalje zalaže za „razgraničenje” između Srbije i „Kosova”. U tome ima podršku sadašnje administracije SAD i uticajnih krugova u EU. Njegova kosovska politika može da poprimi i oblik potpisivanja „pravno obavezujućeg ugovora o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine”, koji zagovaraju Nemačka i ključni delovi administracije EU. Kao smokvin list za faktičko priznanje nezavisnosti „Kosova” moglo bi da posluži trijumfalno proglašenje stvaranja Zajednice srpskih opština unutar „Kosova”, zasnovane na neustavnom Briselskom sporazumu iz 2013. godine.

Svađe i sukobi između zemalja NATO-a i EU i unutar njih omogućili su nam, naime, da saznamo šta se događa iza zavese diplomatskih pregovora. Na američko svrgavanje Albina Kurtija, protivnika planova o „razgraničenju”, odgovoreno je tako što je Hašim Tači, uoči samog samita u Beloj kući, pozvan u Haški sud za ratne zločine. To je, kako većina posmatrača misli, učinila Nemačka, koja je podržavala Kurtija i koju su i Ričard Grenel, kao ambasador u Berlinu, ali i Tači, kao „predsednik Kosova”, javno potcenjivali. Po drugim izvorima, iza toga je stajala američka antitrampovska, uglavnom demokratska, „duboka država”, koju će na predstojećim izborima u SAD predstavljati Džo Bajden. Nemci i američka „duboka država” su to, po svoj prilici učinili zajedno, udruženim snagama.

Albanci su, tako, platili cenu podrške zapadnih sila. Čim su se one zavadile, u Prištini je nastala opšta svađa. Nestao je privid albanskog jedinstva, koji se toliko uporno neguje u beogradskim medijima.

Kada je počeo sukob unutar Trampovog tima, iz „Njujork tajmsa”, izjava Ričarda Grenela i Džona Boltona saznali smo da je predsednikova administracija ideju o „razgraničenju” usvojila negde u leto 2018. Grenel je tvrdio da je ideja bila Boltonova, a ovaj da su je predložili Vučić i Tači. U svakom slučaju, saznali smo da su naši zvaničnici, dok su govorili da rešenje nije na vidiku, vodili vrlo uspešne pregovore o „razgraničenju” s Amerikancima i Albancima.

Nemačka i EU trijumfalno su preotele inicijativu iz ruku SAD. Štaviše, Nemačka je uspela da, makar i privremeno, ućutka pristalice „razgraničenja”, kojih unutar EU, kako primećuje i Bolton, nije malo: Emanuela Makrona, Đuzepa Borelja, Sebastijana Kurca i druge.

U isto vreme, poseta Sergeja Lavrova Beogradu dodatno je doprinela da naše vlasti, makar i privremeno, ustuknu. Rusija ne odustaje od Rezolucije 1244. Ali i iz Moskve poručuju da oni ne mogu da budu protiv sporazuma Srba i Albanaca, prihvatljivog za Beograd, kao i da će biti spremni da to potvrde novom rezolucijom Saveta bezbednosti UN.

Među zapadnim silama „razgraničenju” se suprotstavlja još samo Nemačka. Ni Angela Merkel, međutim, neće trajati večno. S druge strane, ne možemo da od Rusije očekujemo da, protiv volje Srba, brani srpske interese. Nalazimo se, dakle, u veoma opasnoj situaciji.

Jasan i glasan otpor politici srpskih vlasti, koji će se čuti u Moskvi, mora da dođe iz Beograda. Srpska crkva, kako vidimo, ne odstupa. Naši vodeći stručnjaci, na tribinama održanim na Mašinskom fakultetu, pod zajedničkim naslovom „Reintegracija ili razgraničenje”, pokazali su zašto politika Srbije za cilj može da ima samo reintegraciju Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Srbije. Reintegracija je glavni cilj Pokreta za odbranu Kosova i Metohije. Ova reč u našem javnom prostoru sve se češće i glasnije izgovara.

Protesti započeti 7. jula imali su za povod slom zdravstvene politike vlasti u borbi protiv pandemiji virusa korona. Brzo je, međutim, postalo jasno da je reč, pre svega, o otporu politici rasparčavanja države i odricanja od Kosova i Metohije. Bio sam tamo i sve video svojim očima. Urbana omladina horski je pevala kosovske pesme i uzvikivala „Ne damo svetinje”. Drugog dana protesta, dok su pevali „Sa Kosova zora sviće”, policija ih je opkolila u Tašmajdanskom parku, zasula suzavcem i besomučno prebijala.

Istorijski značaj ovih protesta je u tome što su, baš kao i litije u Crnoj Gori, objavili ulazak jedne nove generacije u naš javni život. Ovi mladi ljudi brane svoje pravo na budućnost, svoje svetinje i sunarodnike, zakone i državu. Medijsko blaćenje i pendreci neće moći da ih zaustave.

Vanredni profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Goranko Ilić
Nemam isto mišljenje o demonstrantima. Ković nije napisao ko ih je doveo na proteste. Misli da je neki Kirgiz, koji možda ne zna gde je Kosovo, došao na demonstracije da brani Kosovo. Šta taj Kirgiz zna o Kosovskom zavetu?
srb
@M. Ković, bravo! Vučićev poziv na razgraničenje (bez formulacije kakvo?) je bila zamka da Srbija prihvati integrisanu administrativnu liniju u carinsku granicu (Hašim Tači je pre toga tražio demarkaciju granice sa Srbijom, a Vučić se nadovezao zahtevom za razgraničenje)? Ranije se pokušavalo sa ZSO kao nije data (neki je i sada spominju, da se trijumfalno preda Srbima, koje bi se proglasilo kompromisom za ulazak Kosova u UN? Tako je i Briselski sporazum prihvaćen od Srb. bez debate u skupštini
Mirjana
Molim političare, po stotinu puta, bar podnesite pismeni zahtev za izvršenje Kumanovskog sporzuma i prateće Rezolucije 1244UN državama čije su vojske bile u sastavu KFOR-a u vreme sačinjavanja Kumanovskog sporazuma,kao i UN, kao i sudu u Hagu,generalnoj skupštini UN, svima...Kumanovski sporazum je ugovor i treba tražiti da se izvrši izvrši POVRATAK ODABRANOG SRPSKOG OSOBLJA NA KOSOVO I METOHIJU 1000! Komandant KFOR-a ne odlučuje o pravu na povratak jer je to pravo zajemčeno Kumanovskim sporazumo
BORIS
Jerdino realno, ako već nismo odmah posle povlačenja vpojske i naroda sa KiM proglasili okupaciju tog dela srpske teritorije,što ona zapravo i jeste, jer su se i šiptarske vlasti itz. međunarodne snage i cuvilne službe ponašale upravo kao oupatori. Setimo se samo šta se sve desilo posle uklaska tz međunarodnih snaga koje su dobile mandat da štite mir i bezbednost svih na Kosovu i Metohij
Dobrica
Bravo za komentar
Dejan
Vracanje Kosova u ustavnopravni sistem Srbije.Lepo zvuči profesore,ali niste objasnili kako to postići.A u isto vreme se ne zameriti sa zapadnim silama,bez kojih nema ekonomskog rasta,koji svi želimo!Uvek je lako pričati,ali teže nešto uraditi!Razočaran sam,tekst je obična populistička propaganda! A lako je uočiti kojoj državi jedino odgovara profesorovo viđenje situacije.
Peric
Ne slazem se sa vasim komentarom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.