subota, 19.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Pronicljivo oko Pjera Križanića

Precizna karakterizacija ličnosti osobenost je opusa ovog vrsnog karikaturiste čiji se segment može videti u Spomen-zbirci Beljanski do polovine juna

Siguran, pun i britak potez Pjera Križanića (1890–1962) olovkom, perom ili četkicom – svejedno je – prepoznaje se odmah. Ovaj vrsni karikaturista, jedan od rodonačelnika tog žanra u jugoslovenskim okvirima, svojom rukom ovekovečio je mnoge naše umetnike zbog čega njegovi radovi imaju istaknuto mesto u Zbirci likovne umetnosti Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Sve do 14. juna u okviru postavki nazvanih „Memorijal umetnika”, u ovoj novosadskoj instituciji posetiocima željnim stvaralaštva nakon gotovo dva meseca izolacije dostupno je desetak njegovih karikatura iz fonda koji poseduju, a pod naslovom „Umetnici perom Pjera Križanića”.

„Iako ne pripada krugu autora čija je dela Pavle Beljanski uvrstio u kolekciju, Križanić zauzima istaknuto mesto u našoj zbirci kao hroničar jugoslovenske kulturne scene u prvoj polovini 20. veka. Njegove karikature ušle su u fond otkupom od slikarke Lize Križanić, umetnikove prve supruge, i poklonima Leposave St. Pavlović i Sesil Perić”, objašnjava za „Politiku” Marta Đarmati, kustoskinja Spomen-zbirke Beljanski i autorka ove decentne i pitke izložbe, upriličene povodom 130 godina od Križanićevog rođenja.

Pored toga što je njegovo stvaralaštvo najpre u vezi sa karikaturama društveno-političke tematike, rado je i veoma uspešno beležio likove svojih savremenika i prijatelja, među kojima se mnogi danas smatraju najznačajnijim predstavnicima srpske i jugoslovenske likovne i dramske umetnosti, književnosti i izdavaštva.

„Karikature stvaralaca koje posedujemo, poput Rista Stijovića, Sretena Stojanovića, Jovana Bijelića, Jefte Perića i Lize Križanić, izuzetni su primeri Pjerovog umeća da istakne specifične karakterne crte portretisanog. Precizna karakterizacija ličnosti i balansiranje između stvarnog i karikaturalnog osobenosti su njegovog izraza. Na izloženim radovima možemo uočiti i zainteresovanost autora da uz pomoć karikature zabeleži poziciju i angažovanost slikara u Beogradu u periodu između dva svetska rata. Umetnike, među kojima prepoznajemo pomenutog Stijovića, Stevana Bodnarova, Veljka Stanojevića i mnoge druge, uočavamo u žustroj prepirci sa predsednikom beogradske opštine, potom Petra Dobrovića, Mila Milunovića i Tomu Rosandića vidimo na prvoj osnivačkoj sednici Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, ili Jeftu Perića, borca za prava umetnika krajem tridesetih godina 20. veka, zapažamo prikazanog kao mučenika i sveca. Križanićeve autokarikature predstavljaju njega samog kao kreativca koji je i sopstveni lik gledao pronicljivim, kritičkim okom”, kaže naša sagovornica i podseća nas na neke biografske podatke koji se tiču Križanića. Počevši od rođenja u Glini (Hrvatska), u hrvatsko-srpskoj porodici, preko upisivanja na Višu školu za umjetnost i umjetni obrt u Zagrebu, pa do početaka bavljenja karikaturom 1908. i saradnje sa satirično-humorističkim listom „Koprive”, u kojem se prvi put predstavlja pseudonimom Pjer.

Iz Zagreba prelazi u Beograd 1922, a od 1923. redovan je karikaturista „Politike”, dok povremeno radi u „Novom listu”, „Sedmoj sili”, „Usmenim novinama” i „Ježu”. Karikaturom s pratećim tekstom komentarisao je najznačajnije događaje iz unutrašnje i spoljne politike Kraljevine Jugoslavije. Objavio je zbirke karikatura „Naše muke” (1923) i „Kuku Todore” (1927). Bio je jedan od osnivača humorističkog lista „Ošišani jež” (Beograd, 1935), bavio se likovnom kritikom (1919–1941) koju je objavljivao opet u našem listu, u „Riječi” i „Životu”, te esejistikom, ilustracijom i slikarstvom. Bio je član grupe „Oblik” (1931–1937), a posthumno, u njegovu čast, 1967. godine, na inicijativu slikara i karikaturiste Dragana Savića, ustanovljena je Nagrada „Pjer”, koju dodeljuju „Večernje novosti” za doprinos savremenoj srpskoj novinskoj karikaturi.

Komеntari0
f8a96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja