sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
POGLEDI

Razgraničenje Vučića i SPC

​Zašto je Vučić prisustvovao redovnom godišnjem zasedanju Sinoda SPC ako zna da crkva ne odustaje od stava da je jedino prihvatljivo rešenje da Kosovo ostane srpska zemlja

Očekivalo se da Aleksandar Vučić na posebnoj komemoraciji obeleži 40 dana od smrti njegove ideje o razgraničenju za koju je javljeno da je preminula u Berlinu 29. aprila, ali predsednik Srbije nastavlja da promoviše svoje planove uprkos protivljenju najmoćnije države Evropske unije.

Šef države prihvatio se rizičnog posla da pred vladikama Srpske pravoslavne crkve, koja je Kosovo postavila u temelj sopstvenog identiteta, pominje razgraničenje, moguće i druga rešenja. Predsednik insistira na prestanku života u mitu, crkvi je kosovski mit stub vere.

Zašto je Vučić prisustvovao redovnom godišnjem zasedanju Sinoda SPC ako zna da crkva ne odustaje od stava da je jedino prihvatljivo rešenje da Kosovo ostane srpska zemlja? „Svako drugo rešenje nije rešenje koje Srbija može da prihvati.” Zašto ponovo iritira sveštenstvo sa KiM koje je prošlog leta – rizikujući medijsku šikanu – upozoravalo na štetnost ideje razgraničenja?

Šta je očekivao predsednik koji govori o bezbednosti srpskog življa na Kosovu, dok njihova preosveštenstva vladike insistiraju na kontroli teritorije „srpskog Jerusalima”? Samo da bi „izneo sve svoje brige”? Da bi dobio podršku crkve koja populistički, u svetovnom žargonu, insistira na nacionalnom identitetu i nacionalnom jedinstvu, ali ne nudi nikakvo rešenje?

Ili je to bio pokušaj da se kupi lojalnost retke institucije koja se doživljava kao potencijalno opasan protivnik pošto ne prihvata ništa sem ostanka Kosova u statusu „južne pokrajine”, maksimum zadržavanje sadašnjeg statusa kvo?

Patrijarh Irinej, koji je pozvao predsednika, otvoreno se u poslednje vreme svrstao uz vlast osuđujući građanske proteste koji daju snagu „neprijateljima Srbije” i iskazujući zahvalnost za 2,2 milijarde dinara, koliko je SPC u poslednjih godinu dana dobila od države.

Dok se Njegova svetost „divila” Vučiću što se „junački bori za državu, narod i Kosovo”, među vladikama su sedeli i oni koji nisu „sa oduševljenjem” prihvatili predsednikovu ekumensku, informativnu, ubeđivačku ili ispovedničku misiju jer sumnjaju u njegovu posvećenost kosovskom zavetu i zaziru od „kapitulacije”.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je prošle godine direktno optužio Vučića da u vremenima „najveće opasnosti u srpskoj istoriji” vodi „neodgovornu politiku”. „Bojim se da njegova politika vodi izdaji Srbije i Kosova”, ocenio je jedan od najuticajnijih članova Sinoda i lider militantno-konzervativnog krila SPC, i jasno saopštio da je briselsko pregovaranje „put ka bespuću”.

„Prvi put u srpskoj istoriji nadvila se opasnost da srpska ruka potpiše predaju Kosova i Metohije u tuđe ruke”, govorio je vladika Amfilohije, na šta je Vučić uzvratio da su stavovi crkve „nerealni”.

Priznao je sada predsednik da postoje stavovi koji „nekada nisu isti kao naši”, ali šta je govorio vladikama? Da li je mogao da utiče na vladiku Amfilohija, koji je u vreme potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. držao moleban za tadašnju vladu u kojoj je Vučić bio prvi potpredsednik?

Predsedniku izgleda nije bila dovoljno upozorenje Angele Merkel i Emanuela Makrona da više ne pominje razgraničenje, već je istu ideju obrazlagao i pred Sinodom – iako je jasno da ni patrijarh ni vladike ne mogu da podrže bilo koje rešenje koje bi, po crkvenom tumačenju, značilo suverenitet samostalnog Kosova.

Milorad Dodik, koji više vremena provodi u Beogradu nego Sarajevu, potvrdio je da se pričalo o ideji razgraničenja, koju sada – umesto Ivice Dačića – svakodnevno promoviše ministar vojni Aleksandar Vulin, osvedočeni borac za podizanje zidova, kao Viktor Orban prema migranatima, Izrael protiv Palestinaca, a Donald Tramp naspram Meksikanaca: „Snažna, čvrsto posednuta granica”.

U pravu je kolega Cvijetin Milivojević: bilo je mnogo primerenije da se predsednik pojavio u Skupštini, što bi bila tek druga debata na temu Kosova od vremena potpisivanja Briselskog sporazuma pre šest godina. U Skupštini bi, međutim, reč bila javna. Sastanak sa Sinodom obavijen je tajnošću, pošto „dijalog crkve i vrha vlasti ne treba da se odvija putem javnosti, jer se tako unosi još više problema”, kako reče Dodik.

Sve se svelo na dvoipočasovnu „razmenu briga” i konstataciju da su želje jedno, a realnost drugo. Dovoljno da se zaključi da se stavovi vrha svetovne i delova duhovne vlasti razilaze.

Može sada Vulin da raznosi glas da saradnja države i SPC „nikad nije bila bolja”, ali pre će biti da ministar misli samo na jedan deo crkve. Drugi ne veruje da bilo kakvi Vučićevi pokušaji rešenja kosovskog problema mogu da donesu išta dobro.

Da li se onda Vučićeva poseta partijaršijskom domu svodi na ocenu da se slažemo da se ne slažemo? Delimično, jer naspram vladičanskog tvrdog krila, koje ne veruje u predsednikovu iskrenost, stoje patrijarh i njegovi istomišljenici, koji su za poslednjih godinu dana prihvatili da slave Vučića i njegovu „lavovsku borbu”.

Vučić stalno govori o neophodnosti jedinstva, ali je svojom svekolikom politikom opasno podelio Srbiju. Njegova politika oko Kosova deli sada i crkvu, jer mnoge vladike imaju dijametralno suprotne stavove od predsednika. Zajedničko im je samo što ne pominju Albance.

Svako tu ima svoju računicu. Predsednik bi da dobije blagoslov crkve, ili barem izbegne anatemu „veleizdajnika”. Crkva nastavlja da podržava politički projekat oko Kosova koji njoj odgovara i pokušava da instrumentalizuje Vučića koliko i on crkvu.

Jedno je izvesno: najteže posledice biće upravo po Srbe na Kosovu, gde SNS vlada po komandnoj liniji, a SPC uživa veliki ugled.

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari6
58601
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojša Joveljić
Jakšić završava svoj članak sa konstatacijom: “Jedno je izvesno: najteže posledice biće upravo po Srbe na Kosovu, gde SNS vlada po komandnoj liniji, a SPC uživa veliki ugled”. A šta je sa Srbima u Republici Srpskoj, koji po brojnosti daleko premašuju Srbe na Kosovu? Zar ne bi bilo fer reči da će u slučaju održavanja zamrznutog konflikta najteže posljedice oni iskusiti, jer će ostati zauvijek zarobljeni u državnoj zajednici sa Bošnjacima i Hrvatima u kojoj definitivno ne žele da žive.
Братољуб
Бог би га знао на шта је Бошко Јакшић мислио кад ја писао и да црква не одустаје од става да је једино прихватљиво решење да Косово остане српска земља али да не нуди никакво решење. По свему судећи, за њега је решење само решење којим се даје готово за вересију. И не само за њега, него и за председника Вучића, који нас од првог дана свог мандата понижава тражећи „било шта“ - посебно подвлачећи да ником (другом) неће дозволити да нас понижава.
sergije miletic
Duhovna i svetovna vlast u Srbiji se ne razilaze.Vucic je isao na sastanak Sinoda da bi uverio Crkvu da je njegov politicki propjekat za Kosovo identican crkvenom.I da tu nema govora ni o "izdaji ni o "kapitulaciji"."Lavovska borba"do poslednjeg Srbina.
Видоје
"Да би добио подршку цркве која... инсистира на националном идентитету и националном јединству, али не нуди никакво решење?" Па и није до Цркве да тражи решење, за то постоји држава, власти, дипломатија... Црква не располаже ни безбедносним снагама, то је исто у надлежности државе. Где су сада они што не пропуштају да гракну "секуларна држава"? Изгледа да је секуларна само када треба да влада и одлучује, а кад треба да се ради и прихвати одговорност, онда "зашто Црква не нуди решење?".
bogdan basaric
Ni SPC ,kao ni Vucic, ne razumeju u potpunosti danasnje stanje. Jeste, da je nasim protivnicima voda do kolena ali nam je dosla do grla i preti da ide na gore. Bolje bi bilo da prihvate odmah i sada ,sve sto se od njih trazi. Vremena koja su pred nama i njima bice mnogo turbulentnija i jedno je sigurno Srbija, iz ovoga ne moze nikad izaci kao pobednik.Mi smo vec dugo godina porazen i prokazan narod. Osim , teritorija, izgubicemo dostojanstvo i bicemo ponizeni do krajnjih granica. Vucic i SPC, trebalo bi jedino da razmisljaju kako, srpskom narodu u ovom gorkom porazu ,spasiti obraz , ako je to jos uvek moguce.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.