sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
U susret Olimpijskim igrama u Tokiju 2020.

Umeju da izvuku pouke i iz neuspeha i iz uspeha

Vaterpolisti Srbije su nastavili tradiciju Jugoslavije, odbojkaši i odbojkašice su stvorili svoje zlatno doba, a mali broj selektora pokazuje da se do medalja stiže radom, a ne smenama
(Фото ФИВБ)

Za Olimpijske igre iduće godine u Tokiju odbojka i vaterpolo su među onima u koje polažemo najveće nade. Kako i ne bismo kad su vaterpolisti olimpijski pobednici (2016) i evropski prvaci (2019), odbojkašice svetske šampionke (2018), srebrne s prošlih Igara (2016) i evropske prvakinje (2017), dok su odbojkaši, posle najneuspešnije godine od ukidanja sankcija (nisu se plasirali na Olimpijske igre 2016), ponovo među najboljima (treći u Evropi 2017. i četvrti na svetu 2018). Ove sportske grane su dobar primer kako treba da se radi, a polazna mesta su im bila različita.

Vaterpolisti su još 1950. počeli da osvajaju medalje (bronza na Evropskom prvenstvu) i retko kad se dogodilo da Jugoslavije ostane praznih ruku (1952. druga na Olimpijskim igrama, 1954. druga u Evropi, 1956. opet druga na Olimpijskim igrama, 1958. i 1962. druga u Evropi, 1964. još jednom druga na Olimpijskim igrama, 1966. treća u Evropi, 1968. olimpijski pobednik, 1970. treća u Evropi, 1973. treća na svetu, 1974. treća u Evropi, 1977. druga u Evropi, 1978. treća na svetu, 1980. druga na Olimpijskim igrama, 1984. olimpijski pobednik, 1985. druga u Evropi, 1986. prva na svetu, 1987. druga u Evropi, 1988. olimpijski pobednik, 1989. druga u Evropi i 1991. prva na svetu).

Kao predstavnici Srbije i Crne Gore bili su 1991, formalno i dalje kao Jugoslavija, evropski prvaci, a zatim 1997. drugi u Evropi, 1998. treći na svetu, 2000. treći na Olimpijskim igrama, 2001. evropski prvaci i drugi na svetu, 2003. evropski prvaci i treći na svetu, 2004. drugi na Olimpijskim igrama i 2005. svetski prvaci.

(Foto M. Rašić)

I ma koliko to izgledalo neostvarljivo Srbija je sama postigla više nego ranije zajedničke ekipe: 2006. evropski prvak, 2008. evropsko srebro i olimpijska bronza, 2009. svetski prvak, 2010. evropska bronza, 2011. svetsko srebro, 2012. evrpopski prvak i još jedna olimpijska bronza, 2014. evropski prvak, 2015. svetski prvak, 2016. evropski prvak i olimpijski pobednik, 2017. svetska bronza i 2018. evropski prvak.

U vreme Jugoslavije odbojkaška riznica nije bila baš prazna (odbojkašice su bile treće na Evropskom prvenstvu 1951, a odbojkaši su isti takav uspeh postigli 1975. i 1979), ali svetska velesila naše reprezentacije su postale tek posle njenog raspada. Ekipa sastavljena od igrača iz Srbije i Crne Gore bila je 1995. treća u Evropi, 1996. treća na Olimpijskim igrama, 1997. druga u Evropi, 1998. druga na svetu, 1999. treća u Evropi, 2000. olimpijski pobednik, 2001. evropski prvak i 2005. treća u Evropi. Srbija je kao samostalna ekipa bila 2007. treća u Evropi, 2010. treća na svetu, 2011. evropski prvak, 2013. treća u Evropi i 2017. opet treća u Evropi.

Neverovatan uzlet su ostvarile odbojkašice. Od države, koja devedesetih godina i nije imala žensku reprezentaciju stigle se na sam svetski vrh.

Plasman na Evropsko prvenstvo 2003. bio je u to doba uspeh sam po sebi, a među osvajače medalja Srbija je upisana već 2006. kao treća na Svetskom prvenstvu! Usledilo je 2007. drugo mesto na Evropskom prvenstvu, 2011. evropsko zlato, pa 2015. treće mesto u Evropi, 2016. olimpijsko srebro, 2017. evropsko zlato i 2018. i zlato na Svetskom prvenstvu!

(Foto FIVB)

Kao što se vidi iz nabrojenog nisu uvek tekli med i mleko. Bilo je i teških trenutaka, čak i bolnih podbačaja, ali se glava nije gubila. Reprezentacija Srbije u vaterpolu je imala dosad samo dvojicu selektora (Dejan Udovičić od 2006. do 2012. i Dejan Savić od 2013. nadalje), odbojkaši isto (Igor Kolaković 2006-2014. i Nikola Grbić od 2015), a odbojkašice samo jednog (Zoran Terzić čak od 2002)! To jest, posle jednog ili čak nekoliko neuspeha nije, što bi se reklo, letela glava.

A selektori nisu pali s neba! Neki su u reprezentaciji od malih nogu (kao igrači prošli sve selekcije), neki su vodili mlađe kategorije, pre nego što su preuzeli seniorsku ekipu, neki su bili u stručnom štabu naše najbolje reprezentacije...

U svakom slučaju, odlično upoznati s prilikama u savezu i njihovom sportu i kod nas i u svetu i – znaju kako se radi. I najvažnije, umeju da izvuku pouke i iz neuspeha i iz uspeha.

Komеntari0
4fb81
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.