nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Naučite da se borite protiv gripa

Uzimanje tečnosti može da ublaži glavobolju, ali i da pomogne imunom sistemu u borbi protiv gripa
(Фото Пиксабеј)

U Ame­ri­ci, baš kao i na Sta­rom kon­ti­nen­tu, ove zi­me ha­ra vi­rus gri­pa H3N2, a pre­ma po­da­ci­ma Cen­tra za kon­tro­lu i pre­ven­ci­ju bo­le­sti, ve­o­ma je ras­pro­stra­njen i iza­zi­va te­že simp­to­me bo­le­sti. Na­ža­lost, pre­ma po­da­ci­ma iz Austra­li­je gde se­zo­na se­zo­na gri­pa pr­va po­či­nje sva­ke go­di­ne, vak­ci­na pro­tiv ovog obo­lje­nja de­lo­tvor­na je u sve­ga de­set od­sto slu­ča­je­va, pre­no­si „Nju­jork tajms”.  Ode­lje­nja za hit­ne slu­ča­je­ve i izo­la­ci­o­ne so­be u bol­ni­ca­ma su pre­pu­ne obo­le­lih od gri­pa, dok far­ma­ce­ut­ske kom­pa­ni­je do­bro za­ra­đu­ju pro­da­ju­ći le­ko­ve pro­tiv gri­pa, vi­ta­mi­ne i dru­ge pre­pa­ra­te. 

Le­ka­ri upo­zo­ra­va­ju da se­zo­na ovog obo­lje­nja tra­je do ma­ja, što zna­či da će broj za­ra­že­nih vi­ru­som gri­pa dra­stič­no ra­sti. Pre­po­ru­ka struč­nja­ka svim oso­ba­ma sa osla­blje­nim imu­ni­te­tom je da se obra­te le­ka­ru pri­li­kom pr­vih simp­to­ma bo­le­sti, a to tre­ba da uči­ne i svi ko­ji ima­ju pro­ble­ma sa di­sa­njem. Ali va­žno je, sma­tra­ju le­ka­ri, da svi gra­đa­ni raz­u­me­ju ka­ko grip uti­če na or­ga­ni­zam i šta tre­ba uči­ni­ti na ja­ča­nju imu­nog si­ste­ma. 

Grip je ka­pljič­na in­fek­ci­ja ko­ja se pre­no­si va­zdu­šnim pu­tem. To zna­či da se mo­že­te in­fi­ci­ra­ti i ako se na­la­zi­te  me­tar-dva od za­ra­že­ne oso­be. Pr­va fa­za bo­le­sti tra­je od jed­nog do če­ti­ri da­na.

„Uko­li­ko ste udah­nu­li vi­še če­sti­ca vi­ru­sa gri­pa, pe­ri­od in­ku­ba­ci­je će bi­ti kra­ći. U po­čet­ku ne ose­ća­te simp­to­me bo­le­sti, čak i ne zna­te da ste se za­ra­zi­li”, ob­ja­šnja­va dr Vi­li­jem Šaf­ner, spe­ci­ja­li­sta za in­fek­tiv­ne bo­le­sti u uni­ver­zi­tet­skoj Me­di­cin­skoj ško­li u Ne­švi­lu.

U dru­goj fa­zi bo­le­sti, ka­da vi­rus osvo­ji re­spi­ra­tor­ni trakt, te­lo po­či­nje da pru­ža imu­no­lo­ški ot­por oslo­ba­đa­ju­ći pro­te­i­ne – in­ter­fe­ro­ne ko­ji se me­ša­ju sa „na­pa­da­či­ma” i pre­pla­vlju­ju kr­vo­tok.

„Zvu­či pa­ra­dok­sal­no, ali baš ’voj­ni­ci’ iz va­šeg imu­nog si­ste­ma iza­zi­va­ju simp­to­me bo­le­sti zbog ko­jih se ose­ća­te lo­še. Rat iz­me­đu vi­ru­sa i od­bram­be­nog me­ha­ni­zma ko­ji se od­vi­ja u or­ga­ni­zmu iza­zi­va po­sle­di­ce po­put vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re, gla­vo­bo­lje i bo­la u mi­ši­ći­ma. Ova­kvi simp­to­mi uka­zu­ju da je reč o gri­pu, a ne obič­noj pre­hla­di”, ob­ja­šnja­va dr Šaf­ner. 

Gro­zni­ca i bol u mi­ši­ći­ma su znak da mo­ra­te da poč­ne­te sa uzi­ma­njem ve­li­kih ko­li­či­na teč­no­sti jer, ka­ko na­po­mi­nje ovaj struč­njak, bor­ba u or­ga­ni­zmu iza­zi­va da­le­ko ve­ću de­hi­dra­ta­ci­ju ne­go što se mi­sli. Va­žno je pi­ti naj­ma­nje šo­lju vo­de ili dru­ge tač­no­sti sva­kog sa­ta, a pri to­me tre­ba iz­be­ga­va­ti al­ko­hol i na­pit­ke sa ko­fe­i­nom. Uzi­ma­nje ve­će ko­li­či­ne teč­no­sti ubla­ža­va gla­vo­bo­lju, ali ta­ko­đe po­ma­že pro­te­i­ni­ma u bor­bi pro­tiv vi­ru­sa. U to­me mo­gu po­mo­ći i na­pi­ci od ci­tru­sa pu­nih Ce vi­ta­mi­na.

I dok ste u sta­nju kraj­nje is­cr­plje­no­sti, od­lu­ču­ju­ća bit­ka iz­me­đu od­bram­be­nog si­ste­ma or­ga­ni­zma i vi­ru­sa od­vi­ja se u va­šem re­spi­ra­tor­nim or­ga­ni­ma. Ka­ko ona je­nja­va, ta­ko će­te se i vi, ma­lo-po­ma­lo, bo­lje ose­ća­ti. Ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je, vaš or­ga­ni­zam će po­če­ti da ja­ča, ali će vas bol u gr­lu, za­pu­šen nos, ka­šalj, kao i se­kret u si­nu­si­ma i bron­hi­ja­ma mu­či­ti još ne­ko vre­me. Ipak, uzi­ma­nje le­ko­va ko­ji su­zbi­ja­ju ka­šalj i či­ste si­nu­se, mo­žda ni­je naj­bo­lje re­še­nje, sma­tra dr Ta­ra Vi­dže­jan, kli­nič­ki pro­fe­sor na in­fek­tiv­nom ode­lje­nju ka­li­for­nij­skog uni­ver­zi­te­ta. Iako je grip bo­lest ko­ja „oba­ra s no­gu” ni­je do­bro to­kom nje stal­no bi­ti u le­že­ćem po­lo­ža­ju, jer ta­da po­sto­ji mo­guć­nost da uz vi­rus do­bi­je­te i bak­te­rij­sku in­fek­ci­ju ko­ja na­pa­da re­spi­ra­tor­ni si­stem, a pre sve­ga iza­zi­va upa­lu plu­ća.

Komеntari4
15163
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Juraj
Protiv gripa pomaže efikasno samo pravovremena vakcina - već 16 godina bez gripa. Treba razmisliti i o vakcini protiv zapaljenja pluća. Postoje dve i preporučuju se deci i starijim osobama.
Србо
Још нисмо (ОНАЈ није) увезли вакцине за овај грип? Па кад мислите да то ударите?? Почеће народ и од тога да умире а ЈК и другари ће покренути антикампању!?!
Леон Давидович
Ако немате природан имунитет све методе заштите и помагања су узалуд. Ево баш ме измучила протеклих дана. Шта значи имунитет навешћу један пример из прошлости из времена најгоре грипе , Grippa siderans ( или Шпањолска како је народ звао) која је похарала Европу по завршетку Првог светског рата и однела бројне животе. Та грипа је могла за само један дан да буде летална. У једној бројној породици у то време од те грипе умрло је 14 њених чланова. Једна жена члан те породице све их је дворила на болесничкој постељи. За све то време она се није уопште разболела. То би смо могли назвати имунитет против грипе јер иначе шта би је друго заштитило, сви су се нашли у истим условима, многи нису преживели , неки једва, а ето неког није могла грипа ни напасти.
SAndra
Ono sto je interesantno kod spanskog gripa je da su od njega zapravo najvise umirali oni sa jakim imunitetom, tj. mladi ljudi cije je organizam burno reagovao na zarazu proizvodnjom velike kolicine vode u plucima, zbog cega su se ljudi bukvalno davili, dok bi munitet nekog starca ili deteta na virus ovog gripa odreagovao ispoljavanjem samo blagih simptoma.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja