sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ISTRAŽIVANjE

Veza između inteligencije i dužine života

Naučnici došli do novih otkrića sumirajući rezultate višedecenijskih istraživanja u Škotskoj od 1947. pa sve do decembra 2015. godine
(Фото Пиксабеј)

Visok nivo količnika inteligencije u detinjstvu i tokom adolescentnog perioda, kako statistički podaci govore, povezan je sa dužim životnim vekom. Takođe, manja je verovatnoća da može da se umre od 15 vrsta raka, bolesti srca i neurodegenerativnih bolesti, tvrde najnovije naučne studije.

„Odavno smo sumnjali da postoji veza između količnika inteligencije i dugovečnosti. Generalno gledano, smatralo se da ljudi sa višim količnikom inteligencije žive malo duže od ljudi sa srednjim ili niskim. Problem je bio što nismo imali dovoljno prikupljenih podataka koji bi ovo dokazali, ovakva posmatranja rađena su samo za muškarce koji su bili u uzrastu za mobilizaciju”, prokomentarisao je ove najnovije rezultate stručnjak sa Karolinskog instituta u Stokholmu Danijel Falksted, objavile su RIA Novosti.

Istorija testova za određivanje visine količnika inteligencije počela je 1904. godine, kada je britanski psiholog Čarls Spirmen izneo ideju da je za rezultat na testovima inteligencije odgovorna jedna jedinstvena psihička snaga koju je nazvao ge faktor. Ona je rezultat primene tada nove statističke metode faktorske analize koja mu je pokazala da rezultati testova mentalnih sposobnosti pozitivno koreliraju. To ga je uverilo da iza „inteligentnog ponašanja” stoji ista zajednička predispozicija.

Istorija testova za određivanje visine količnika inteligencije počela je 1904., kada je britanski psiholog Čarls Spirmen izneo ideju da je za rezultat na testovima inteligencije odgovorna jedna jedinstvena psihička snaga koju je nazvao ge faktor

Na osnovu Spirmenovog rada psiholozi su počeli da prave testove i upitnike kojim bi izmerili količnik inteligencije. Različite studije su pokazale vezu između IQ sa nasleđem, društveno-ekonomskim faktorima, polom. Poslednjih godina, mnogi naučnici počeli su da sumnjaju da IQ u detinjstvu istinski odražava potencijal za ljudski razvoj i predviđa uspeh čoveka u budućnosti, pošto on može dramatično da se menja u detinjstvu i periodu adolescencije i to iz godine u godinu.

Ijan Diri sa Univerziteta u Edinburgu i njegove kolege otkrili su vezu između IQ i dužeg životnog veka, sumirajući rezultate višedecenijskih istraživanja u Škotskoj od 1947. pa sve do decembra 2015. godine.

U ovom projektu učestvovalo je više od 65.000 Škota, rođenih 1936. godine. Uz test inteligencije njima su redovno rađeni kompletni lekarski pregledi. Posmatranja učesnika prekidana su samo kada je više od polovine umrlo prirodnom smrću ili je smrt usledila zbog nesrećnog slučaja.

Ispostavilo se da su ljudi čiji je IQ bio 15 poena iznad normalnog u 30 odsto slučajeva ređe umirali od raka pluća nego ostatak Škota. Slična veza uočena je i sa vaskularnim bolestima i rakom želuca – sa povećanjem količnika inteligencije verovatnoća njihovog razvoja smanjila se za 25 odsto a moždani udar i neurodegenerative bolesti bile su ređe za 15 do 20 odsto.

Naučnici sada planiraju da porede rezultate istraživanja sa analizom genoma, nadajući se da će im to pomoći da shvate koji geni mogu da povežu dugovečnost i visoki intelekt.

Komеntari2
f28f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar V. Terzic
A. Ajnstajn je jednom prilikom istakao da je u svom mislilackom razvoju i stvaralackom radu vise naucio od Dostojevskog i Mocarta nego od svih matematicara i fizicara sveta zajedno. Ovaj zlatni trolist genijalaca je ziveo 171 godinu, sto u proseku cini samo 57 godina. Taj prosek u najsirem krugu slavnih mislilaca je nesto veci, pa se u ovom kontekstu moze zakljuciti da je njihova izvanredna inteligencija upravo proporcionalna kratkovecnostima njihovih zivota, ma koju genetsku analizu koristili. S druge strane, neki kavkaski pastiri, koji su jedva pismeni, gotovo redovno zive sto godina, pa se i u ovom kontekstu moze govoriti o obrnutoj proporcionalnosti intelekta i dugovecnosti. Ovo poredjenje navodi na zakljucak da se genijalci vise "trose" i brze stare, a dokoni pastiri su dugovecni i "umiru od dosade", sto su dovoljno "oborivi dokazi" koji opovrgavaju ovako uopstenu tvrdnju da postoji direktna i egzaktno tacna (a ne statisticka) veza izmedju visokog intelekta i dugovecnosti.
Стефан Стојановић
А можда паметнији људи више воде рачуна о томе шта једу, здрављу, рекреацији и сл? Можда и раде лакше послове, боље плаћене, па могу да приуште неке ствари, третмане итд? Само нагађам, наравно.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.