sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Najveća misterija drevnog Egipta

Ko je gradio piramide i dalje golica maštu ne samo običnih građana već i naučnika koji na to pitanje još nemaju siguran odgovor
Комплекс пирамида у Гизи (Фото Ројтерс/М. А. Ел-Гани)

Mnogima se čini da o mumijama znaju bezmalo – sve. To, međutim, baš i nije tako. Sve donedavno naučnici nisu imali dešifrovan DNK egipatskih mumija. Međutim, sada znamo poreklo drevnih Egipćana, kao i po čemu se oni razlikuju od savremenih stanovnika Egipta.

Koliko se promenio genotip Egipćana za proteklih 1.000 godina, naučnicima je pomoglo dešifrovanje DNK lobanja 151 mumije ljudi koji su živeli u periodu od Srednjeg carstva, doba helenizma, preko osvajanja Aleksandra Makedonskog pa sve do vremena dominacije Rima, piše ruska „Pravda”. Postavilo se pitanje šta je to sprečilo paleogenetičare da dešifruju genom ranije. Uzrok je vrućina i vlažna klima Egipta, kao i lekovi i rastvori koji su primenjivani za balzamovanje starih Egipćana.

Za poslednjih 500 godina genofond (zbir gena populacije) ove severnoafričke zemlje pretrpeo je prilično drastične promene. Drevni Egipćani su prevashodno došli sa Bliskog istoka i Levanta, to jest istočnog dela Mediterana, dok su današnji stanovnici Egipta na sebi osetili snažan uticaj plemena koja su živela južno od Sahare. Vodeću ulogu u tom svojevrsnom preseljenju naroda odigrala je, u to vreme, uobičajena trgovina robljem, koja je počela u srednjem i svoj vrhunac doživela u 19. veku. U tom periodu trgovačkim putevima iz dubine kontinenta Nilom je u severnu Afriku stiglo od šest do sedam miliona crnaca robova.

U savremenim dokumentarnim filmovima posvećenim istoriji drevnog Egipta, istraživači zastupaju politički korektnu teoriju o mudrosti drevnih Egipćana, piše „Pravda”. Činjenica je da u muzejima nedostaje oruđe kojima su drevni Egipćani uspevali da postignu zadivljujuće rezultate u, recimo, izgradnji piramida, pa se sasvim logično nameće pitanje kako su mogli jedan drugom da „proslede” ogromne blokove. Trend u modernoj egiptologiji glasi: sve velike zgrade podignute su sopstvenim snagama. Istini za volju, još je nepoznato kako i zbog čega.

Egiptologija u Francuskoj iz vremena Žana Fransoa Šampoliona (početak 19. veka) napravila je ogroman korak – u spisima istraživača tog vremena prisutne su razumne misli o prisustvu prethodnih civilizacija i o paleokontaktima. Drugim rečima, piramide u Gizi i Sfingu sagradili su, ako ne vanzemaljci, onda naslednici ranijih i izumrlih kultura. Takvo mišljenje počinje da zastupa sve više i više uglednih naučnika. Ali u televizijskim serijalima i dalje je zastupljena teza o naprednim drevnim Egipćanima.

DNK mumije pomaže da se razume put migracija naroda u Evropi i Americi, i od čega su bolovali, a od čega umirali ljudi u dalekoj prošlosti

Kada je reč o naučnim uspesima u izučavanju predaka različitih naroda, napredak je nesporan. Poslednjih deset godina u nauci je vidljiv pravi proboj u izučavanju genoma neandertalca, kromanjonca... Proučen je DNK većine najpoznatijih mumija, uključujući alpskog ledenog čoveka Ocija, kao i najstarijih mumija na Zemlji, koje pripadaju narodu Činčoro, koji je živeo na teritoriji današnjeg Čilea.

DNK mumije pomaže da se razume put migracija naroda u Evropi i Americi, i od čega su bolovali, a od čega umirali ljudi u dalekoj prošlosti. Tako je utvrđeno da najbliži rođaci Ocija žive danas na Sardiniji. Mumija devojke iz vremena starih Inka omogućila je da se pronađe misteriozna populacija Indijanaca u Peruu...

Zbog toga je vrlo moguće da će jedna nova studija o genetskim razlikama između sadašnjih i drevnih Egipćana pomoći da se skine sa dnevnog reda tema o graditeljima velikih piramida. U svakom slučaju, ovi podaci samo potvrđuju postojanje naslednika, u intelektualnom smislu, najrazvijenije rase. Nesvesno verujemo da su Sfingu i jedino preživelo čudo sveta – piramide – stvorili naši preci, a ne mitski vanzemaljci. A možda je to samo relikt prethodnih civilizacija?

Komеntari0
7d191
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.