sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Zmajevi će spasti ljude od sepse

Za razliku od drugih životinja, varani sa ostrva Komodo imuni su na vlastite bakterije, što daje nadu da će biti pronađen lek protiv smrtonosnih infekcija
Комодо змај (Фото: Википедија, CCBY – SA 3.0)

Priroda ne prestaje da iznenađuje svojim paradoksima. Otrovne zmije i ribe postaju izvor lekova za bolesti koje muče ljude, a džinovski gušteri sa ostrva Komodo mogu da postanu spasioci od teško izlečivih infekcija.

U telu tih guštera naučnici su otkrili odgovarajuću supstancu koja ima jedinstvene osobine koje mogu da pomogne u izlečenju od infekcija opasnih po život. Rezultati do kojih su došli prilično su ohrabrujući.

Sada već nikoga ne iznenađuje što su farmaceuti naučili da prave veoma efikasne lekove od zmijskog otrova koji pomažu kod, recimo, artritisa i sličnih oboljenja. Primera u prirodi ima još. Kao kada mala, ali zubata, u pravom smislu te reči, pacifička riba fang blennies, braneći se ispušta veoma specifičan otrov, koji u izvesnom smislu može da bude i te kako koristan. On, naime, ne ubija neprijatelja kao što to čini zmijski otrov ili kod nekih tropskih meduza, već samo smanjuje krvni pritisak. Napadač na ribu odustaje od svog plena, a otrov daje nadu naučnicima da će od njega uspeti da načine i svojevrsni analgetik, ali i lek protiv visokog pritiska.

Američki naučnici sa Univerziteta „Džordž Mejson” u Virdžiniji zainteresovani su kako mogu da iskoriste giganta među gušterima, varana sa ostrva Komodo. Ovaj gušter jedan je od retkih preživelih savremenika dinosaurusa. Čak do tri metra dugačak i težak oko 90 kilograma, on može sebi da priušti da krene u lov čak i na jelene, kao što su to činili njegovi preci, strašni gmizavci, što u prevodu i znači naziv „dinosaurus”. Istini za volju, ne libe se ni da napadnu čoveka, a nisu probirljivi kada su gladni pa mogu da pojedu i sitnijeg pripadnika svoje vrste.

Sam način na koji lovi ovaj gušter podseća na lov otrovnih zmija koje nemaju potrebu da žrtvu onesposobljavaju silom. Dovoljno je samo da je ujedu, a otrov će posle minut ili nekoliko sati, u zavisnosti od telesne mase nesrećne životinje, učiniti svoje.

Tako i zmajevi sa ostrva Komodo samo ugrizom uspevaju da savladaju, recimo, jelena. Ali ovi gušteri nisu otrovni i žrtva na drugačiji način umire. Između zuba varana je masa ostataka hrane koja truli, i to je odlična hranljiva podloga za veliki broj smrtno opasnih bakterija. Kada ove bakterije dospeju u krv žrtve uzrokuju brz razvoj sepse, infekcije krvi, zbog čega životinja umire nakon nekoliko sati od ugriza. Ukoliko se to ne desi tada ovi najveći gmizavci na svetu uporno slede svoj plen, ponekada i danima, očekujući da će žrtva stradati od infekcije. Varani su, inače, u stanju da osete miris krvi i na udaljenosti od nekoliko kilometara, pa je na tako malenom ostrvu poput Komoda teško od njih se sakriti ili pobeći.

Međutim, i otrovna životinja mora imati zaštitu od sopstvenog otrova — u suprotnom i ona će neminovno umreti od njega. Sa ovom samozaštitom nije sve tako jednostavno. Otrovne zmije, na primer, suprotno uvreženoj zabludi, nemaju u svom organizmu antitela protiv svog glavnog oružja. Zato zmije mužjaci tokom „bračnog turnira” na kojem se bore za ženku nikada ne koriste otrovne zube kako bi se izbegla ubistva i masovne smrti zmija tokom njihovih međusobnih borbi. Ovi turniri više liče na obaranje ruku – mužjaci su isprepleteni jedni sa drugima i pokušavaju da savladaju protivnika na terenu.

I komodo zmajevi se međusobno bore, ali za plen, i za razliku od drugih životinja imuni su na vlastite bakterije!

Istraživači iz Virdžinije sintetisali su supstancu DRGN-1 na osnovu molekula krvi varana, koji su odgovorni za ovakav imunitet guštera. Laboratorijski rezultati njegove primene prilično su ohrabrujući. Lek blokira apsorpciju bakterija u ranu i doprinosi njenom brzo zarastanju zbog ubrzanja procesa migracija ćelija kože.

Komodo zmajevi sa svojim bakteriološkim oružjem na zubima žive dugi niz godina i možda baš oni pomognu lekarima da spasu ljude od opasnih infekcija.

Uporno slede plen

Ukoliko žrtva ne ugine ubrzo, ovi najveći gmizavci na svetu uporno slede svoj plen, ponekada i danima, očekujući da će stradati od infekcije. Varani su, inače, u stanju da osete miris krvi i na udaljenosti od nekoliko kilometara, pa je na tako malenom ostrvu poput Komoda teško od njih se sakriti ili pobeći.

Komеntari0
72001
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.