subota, 19.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Stres često vodi do varirajućeg pritiska

Naj­bo­lju te­ra­pi­ju predstavljaju ume­re­na fi­zič­ka ak­tiv­nost, od­la­sci na kraće od­mo­re, slu­ša­nje opu­šta­ju­će mu­zi­ke i sedativ
У 90 од­сто слу­ча­је­ва не зна­ се узрок по­ве­ћа­ног крв­ног при­ти­ска, јер иза се­бе не­ма орган­ску под­ло­гу и на­зи­ва се есен­ци­јал­на хи­пер­тен­зи­ја

Ve­li­ki br­oj lju­di ima pr­o­ble­ma sa krv­nim pri­ti­skom, či­je vred­no­sti va­ri­ra­ju s vre­me­na na vre­me. Nor­mal­ne vred­no­sti krv­nog pri­ti­ska su do 140/90 mmHg i ta­da ne tre­ba pi­ti le­ko­ve. Ako pa­ci­jent ima ve­će vred­no­sti, i to kon­stant­no, a ne sa­mo u jed­nom ili dva do tri me­re­nja, ta­da struč­nja­ci sma­tra­ju da je reč o po­ve­ća­nom krv­nom pri­ti­sku, od­no­sno hi­per­ten­zi­ji, ka­da tre­ba pr­o­pi­sa­ti te­ra­pi­ju.

Pr­o­fe­sor dr Vi­še­slav Ha­dži-Ta­no­vić, kar­di­o­log, ka­že da se va­ri­ra­ju­ći krv­ni pri­ti­sak kod oso­ba kod ko­jih je pr­o­sek is­pod 140/90mmHg ne sma­tra hi­per­ten­zi­jom, jer to je nor­mal­no sta­nje orga­ni­zma. Zbog če­ga je to ta­ko?

– Orga­ni­zam ni­je ma­ši­na ko­ju ka­da na­vi­je­te ra­di stal­no istim tem­pom. Če­sto ka­žem pa­ci­jen­ti­ma: „Ljud­ski orga­ni­zam, a po­seb­no krv­ni pri­ti­sak, ni­je tram­vaj ’dvoj­ka’ ko­ja stal­no ide istim ši­na­ma i uvek sta­je na istim sta­ni­ca­ma.” Ka­rak­te­ri­sti­ka orga­ni­zma je da o nje­mu još mno­go to­ga ne zna­mo, ali je si­gur­no da je on u stal­nom kre­ta­nju i osci­la­ci­ja­ma. Či­tav niz me­ha­ni­za­ma upra­vlja ra­dom te­la, jed­ni ubr­za­va­ju, dru­gi uspo­ra­va­ju nje­gov rad, a či­tav niz od­bram­be­nih me­ha­ni­za­ma se uklju­ču­je ka­da „do­đe do iska­ka­nja” i vra­ća ga u nor­ma­lu. Ta­ko je i sa krv­nim pri­ti­skom – is­ti­če dr Ha­dži-Ta­no­vić.

On sma­tra da je nor­mal­no što pri­ti­sak po­ne­kad va­ri­ra i „is­ko­či iz vred­no­sti”, ka­da zna da bu­de ve­ći od 180 mmHg. Ali ta­da se uklju­ču­ju  od­bram­be­ni me­ha­ni­zmi ko­ji ga vra­ća­ju na nor­ma­lu. To su uobi­ča­je­ne po­ja­ve i re­ak­ci­je orga­ni­zma. Čak i di­gi­tal­ni apa­ra­ti za me­re­nje krv­nog pri­ti­ska mo­gu u 25 od­sto me­re­nja da po­ka­žu „la­žno” po­ve­ća­ni krv­ni pri­ti­sak, zbog če­ga le­ka­ri in­si­sti­ra­ju na ne­delj­nom i me­seč­nom pr­o­se­ku vred­no­sti krv­nog pri­ti­ska.  

– U 90 od­sto slu­ča­je­va ne zna­mo uzrok po­ve­ća­nog krv­nog pri­ti­ska, jer iza se­be ne­ma organ­sku pod­lo­gu i na­zi­va­mo ga esen­ci­jal­na hi­per­ten­zi­ja. U 10 od­sto slu­ča­je­va zna­mo uzrok, i to su obo­lje­nja bu­bre­ga i krv­nih su­do­va, en­do­kri­na obo­lje­nja i ne­ke si­stem­ske bo­le­sti. Sko­ko­ve krv­nog pri­ti­ska i va­ri­ra­ju­ći krv­ni pri­ti­sak naj­če­šće iza­zi­va stres, ko­ji mo­že da bu­de emo­tiv­nog ili fi­zič­kog po­re­kla ili onaj zbog vre­men­skih pr­o­me­na, to jest iz­me­na ba­ro­me­tar­skog pri­ti­ska. On se ka­rak­te­ri­še na­glim sko­ko­vi­ma krv­nog pri­ti­ska, ko­ji se naj­če­šće i spon­ta­no sta­bi­li­zu­je, bez upo­tre­be te­ra­pi­je. Ta­kvim pa­ci­jen­ti­ma sa­ve­tu­je­mo da pr­o­še­ta­ju ba­rem 30 mi­nu­ta i da po­sle to­ga iz­me­re krv­ni pri­ti­sak. Vi­de­će da im se krv­ni pri­ti­sak sta­bi­li­zo­vao i bez upo­tre­be le­ko­va – na­gla­sio je dr Ha­dži-Ta­no­vić. 

Mno­gi po­slov­ni lju­di ko­ji zbog stre­sa na po­slu ima­ju po­ve­ća­ni krv­ni pri­ti­sak ka­da odu na od­mor ja­vlja­ju le­ka­ri­ma da im je krv­ni pri­ti­sak nor­ma­lan i bez te­ra­pi­je. To zna­či da je uzrok po­ve­ća­nog krv­nog pri­ti­ska bio po­slov­ni stres i ka­da „iza­đu” iz te sre­di­ne – krv­ni pri­ti­sak se sam spon­ta­no nor­ma­li­zu­je.

Me­te­o­ro­pa­te fi­li­gran­ski re­a­gu­ju na pr­o­me­nu ba­ro­me­tar­skog pri­ti­ska, i to ta­ko što naj­če­šće ima­ju na­gli skok krv­nog pri­ti­ska ko­ji ide pre­ko 180/90mmHg i ima­ju ose­ćaj bo­la i ste­za­nja u gru­di­ma, kao da je u pi­ta­nju an­gi­na pek­to­ris ili sr­ča­ni in­farkt. 

– Mi po nji­ma zna­mo da će se su­tra „pr­o­me­ni­ti” vre­me. Čim se pr­o­me­ni vre­me, oni vi­še ne­ma­ju te­go­be, a po­ve­ća­ni krv­ni pri­ti­sak se sam sta­bi­li­zo­vao bez te­ra­pi­je. Ka­da ima­ju bo­lo­ve i ka­da su u pa­ni­ci, kao te­ra­pi­ju sa­ve­tu­je­mo ume­re­nu fi­zič­ku ak­tiv­nost, a u kraj­njem slu­ča­ju i ne­ki se­da­tiv – do­da­je naš sa­go­vor­nik.

Va­ri­ra­nje krv­nog pri­ti­ska mo­gu i sa­mi pa­ci­jen­ti da iza­zo­vu pre­te­ra­no če­stim me­re­njem krv­nog pri­ti­ska. Ne­ki ga me­re na sva­kih pet mi­nu­ta ili po 10 pu­ta dnev­no i ta­ko sa­mi se­bi pra­ve stres, od če­ga im on ra­ste. Sa sva­kim no­vim me­re­njem „oče­ku­ju” da će u sle­de­ćem me­re­nju ima­ti skok krv­nog pri­ti­ska, a strah iza­zi­va lu­če­nje adre­na­li­na, ko­ji po­ve­ća­va krv­ni pri­ti­sak. Do­volj­no je da pa­ci­jent ko­ji je pod te­ra­pi­jom me­ri pri­ti­sak jed­nom ili dva­put ne­delj­no, ali i ka­da ose­ti  gla­vo­bo­lju, zu­ja­nje u uši­ma ili ne­sve­sti­cu. Za pa­ci­jen­te ko­ji su sta­ri­ji od 60 go­di­na iz­me­re­ni krv­ni pri­ti­sak od 160 mmHg ne zah­te­va te­ra­pi­ju, sem ako pa­ci­jent ne­ma te­go­be. Za va­ri­ra­ju­ći krv­ni pri­ti­sak naj­bo­lja te­ra­pi­ja je ume­re­na fi­zič­ka ak­tiv­nost, če­sti od­la­sci na vi­kend i mi­ni-go­di­šnje od­mo­re i slu­ša­nje do­bre, opu­šta­ju­će mu­zi­ke.

Komеntari2
87258
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Богдан
Кафа, цигарете + физичка неактивност/гојазност и то тако 10-15 год и већ почињу проблеми са притиском. Док је организам млад и јак све у реду, а после одређеног времена оваквог "режима" живљења почињу и прве назнаке проблема (главобоље које су све чешће па на крају скоро свакодневне, хемороиди..) Да ми неко наведе особу која: не пије кафу и не пуши а да истовремено има примарну хипертензију.Пушење само по себи води ка не бављењу спортом а код многих и до неправилне исхране и гојазности.
Petar V. Terzic
Na osnovi rezultata mog istrazivanja koje sam vremenom uradio na sebi, dosao sam do zakljucaka da postoje cetiri osnovna cinioca koji povremeno remete moj inace stabilan krvni pritisak i uzrokuju povremenu tahikardiju. Naime, (1) redovno i tacno registrujem promene barometarskog pritisak; (2) naporan fizicki (i umni) rad, narocito dizanje tereta; (3) preobilna hrana; i (4) nervoza.Ova tri prva faktora su lako merljiva i ocigledna, dok je nasa nervoza posledica stresa koji se manifestuje nasom napetoscu, netolerantnim i burnim reagovanjem ("kratak fitilj"), sto uzrokuje varijacije u krvnom pritisku.Moramo brzo i adekvatno reagovati. Ako izadjemo iz takvog "miljea"( hodanje,plivanje,planinarenje i dr) i "izdignemo" se iznad situacije, stvari se brzo vracaju u normalu.Medjutim, nasa potiskivana reagovanja na razne pritiske(psiholoske, moralne i mentalne) vremenom se integrisu i u kriticnom momentu dolazi do "pucanja", sto trajno remeti krvni pritisak i moze biti pogubno za nase zdravlje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja